Карић је, у посланичком питању упућеном ресорном министарству, питао да ли храст са записом има статус заштићеног природног добра и уколико не ужива такав статус зашто се не заштити као природно добро.
Министарство енергетике, у писаном одговору које је стигло у Скупштину, навело је да на основу утврђеног стања и извршене процене могућности покретања поступка за заштиту, Завод за заштиту природе је констатовао да нема законске основе да се стабло храста у Савинцу стави под заштиту.
У одговору који је потписала министарка Зорана Михајловић, између осталог, се наводи да се то дрво не налази у Регистру заштићених природних добара, да нема такав статус и да никада није стављено под законску заштиту.
Министарство је, у детаљном објашњену, навело да је "храст у Савинцу стабло велике старости и импозантних димензија, а да је уочљиво да има видне ознаке поремећеног здравственог стања и да се налази у завршној фази развоја, која води ка крају његовог животног века".
Такође, стабло има доста сувих грана и централни део крошње је сув, а према стручном искуству код стабла те старости унутрашња трулеж је интензивнија него што се види споља, прецизирали су из Министарства.
Стаблу у таквом стању, наводи се, тешко је помоћи применом било каквих активних мера санације и заштите, а најчешћа мера која се користи у тим ситуацијама је уклањање сувих грана, што доводи до тога да се изглед стабла битно мења, губи његова изворност и репрезентативност.
Са друге стране, управо крошња и изглед стабла представља основне критеријуме за вредновање природног добра и евентуално предлагање за заштиту.
Министарство указује да је стари храст уједно и запис, а да су записи "света стабла" у народу, где постоји обичај да се не смеју сећи гране и на било који други начин утицати на његов раст и развој.
Код таквих стабала било какво сечење грана је отежано, односно онемогућено, кажу у Министарству.
С друге стране, народни обичаји и религијско веровање о записима представљају основ за очување таквих стабала чак и када нису под законском заштитом, пише у одговору.
У Србији је заштићено 20-ак храстова који представљају импозантне јединствене и ререзентативне примерке те врсте, а као најбољи пример издваја се храст у Раниловића лугу.
Министарство закључује да је грађевинским и земљаним радовима за припрему трасе аутопута непосредна околина стабла потпуно моделирана не само површински, већ и у дубину колико захтева конструкција будућег пута, тако да се стабло налази као на острву, а поједини корени су видљиви на површини.
Зелени Србије: Влада да сачува храст у Савинцу
Зелени Србије затражили су данас да Влада Србије одржи обећање које је дао недавно министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић и сачува храст код Савинца.Политичка партија Зелени Србије, како наводи у саопштењу, наставиће борбу да се храст сачува, као и да се у Србију "коначно уведу европски и цивилизацијске вредности и одговорност".
Они су реаговали на одговор Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине на посланичко питање Ивана Карића, и навели да је по просторном плану "Подручја посебне намене инфраструктурног коридора..." простор споменика културе од великог значаја, и да је "Савинац" заштићен.
"Храст се налази на овом простору и као такав је морао бити заштићен. Јасно нам је зашто ова, до сада изразито антиеколошка, влада не види да храст који постоји већ 600 година треба и мора бити заштићено природно добро. Све што је урађено у протеклих годину дана у области заштите животне средине није било у складу са европским и еколошким стандардима", поручују Зелени Србије.
Они истичу да им није јасно зашто је Завод за заштиту природних добара дозволило да се храст не заштити на време.
"Стандарди не смеју да се снижавају када су у питању велики инфраструктурни пројекти. То је пропуст који је недопустив у једној уређеној држави која тежи да буде пуноправна чланица ЕУ", закључује се у саопштењу.
аутор: РФ извор: Тањуг
Извор: НовиМагазин
Нема коментара:
Постави коментар