Архимандрит манастира Дечани, отац Сава Јањић, за Људе великог
формата наглашава да инстант-усрећитељске идеологије воде варварству и
злочину, а да нема доброте без истинске љубави, милосрђа и праштања.
Због чега данас можда више него икада раније људи су обесхрабрени да чине добро, а они који се предају таквом позиву њихова је намера под сумњом?
- Људи који чине добро и живе врлински данас се неретко сматрају слабим и наивним. Живимо у времену када су хероји углавном они који су стекли светску славу и богатство. То је највише због тога што читава цивилизација почива на материјалним и пролазним вредностима. Довољно је погледати странице часописа, телевизију, рекламе и видети шта се сервира данашњем човеку као идеал среће и успеха.
Живите у веома посебним условима, географским, политичким, са народом који је опхрван дубоким недаћама и неизвесношћу… Како се у таквим околностима човек избори са страховима, како не одустане од доброчинства према другоме, када је угрожено готово све што има?
- Истина је да живимо у веома неизвесној реалности и у овим ратним и послератним годинама на Косову стално се суочавамо са чињеницом да је све и те како пролазно. Ипак, у ситуацији у којој све није извесно и утврђено човек више преиспитује себе и тражи своју срећу и смисао живота у вредностима које не зависе од околних збивања. Истински слободан човек је управо онај који нема страха, а наша вера је управо вера која ослобађа, и од страха од смрти и од страха од губитка пролазних ствари. У тешким ситуацијама увек постоји искушење да узвратимо онима који нам чине зло, али тиме би се зло само умножавало. Истинска победа је узвратити милосрђем и помоћи онима око нас да и сами изађу из окова мржње и зла.
Треба да тежимо истинској, духовној слободи. Та слобода није у томе да живимо по својој вољи и чинимо све шта нам падне на памет. Истинске слободе нема без одговорности, без одрицања другог ради, односно без љубави према ближњем, како у породици тако и у било којој заједници. Када задобијемо ту слободу, наше истинско богатство нико не може да отме. Господ Христос каже: Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду…. јер гдје је благо ваше, онде ће бити срце ваше (Матеј 6, 19-21). Истинско богатство је зато у томе да можемо да волимо и будемо вољени и да оно што имамо у радости делимо са другима. Одсуство љубави, мржња и гнев повећавају осећај духовне пустоши и празнине и што више човек граби материјалних богатстава, све више живи у страху да их не изгуби или да му их неко не узме.
Можете ли да издвојите неког нашег савременика за којег сматрате да је несумњиво и трајно допринео добру друштва и како?
- Посебно бих издвојио мајку Терезу из Калкуте, која је својим примером пожртвовања и љубави пружила утеху многима који су били заборављени и живели у безнађу. Данас је много људи који говоре о хуманизму и љубави, али није свако спреман да се свега одрекне ради те љубави, жртвујући тако себе за другога. Истински хуманизам није у великим идејама већ у томе да Бога у кога верујемо препознамо у сваком човеку, без обзира на веру и народ из кога потиче. У нашем потрошачком и себичном друштву, такав пример пожртвовања и љубави какав је дала мајка Тереза, не само са хришћанског већ и општељудског становишта, представља задивљујућ пример истинске вредности и величине.
Због чега је данас наша пажња усмерена више ка људима који су остварили велики лични успех, али су заправо они који искривљују слику о вредностима?
- Нажалост, позитивни примери увек су мање приметни у историји него негативни. Имена највећих диктатора двадесетог века оставила су за собом крвав траг и десетине милиона жртава. Начин на који су овладали појединим друштвима и повели их на пут деструкције показује да је људски род латентно увек у опасности да прихвати инстант-усрећитељске идеологије, а да притом не види да тако лако може да крене путем највећег варварства и злочина.
Како бисте Ви дефинисали добро у условима света у којем живимо? Шта би појединац требало да носи у себи и шта да чини да би био велики, добар човек?
- Као хришћанин, верујем да је сваки човек створен са потенцијалом да буде добар и оствари себе као целовиту личност. Ипак, сваки човек је и слободно биће и своје дарове може да употреби на зло. Иако суштински не постоји, зло постаје стварност кроз зле људе који себе нису остварили као целовите личности. Доброта подразумева нарочито само – жртву, спремност да интерес ближњих ставимо испред личног. Зли људи своје интересе стављају испред свега другог и наносе онима око себе боли и патњу. Наша слобода мора бити увек заснована на одговорности, односно она престаје тамо где почиње бол и страдање другога. Зато нема доброте без истинске љубави, милосрђа и праштања.
Људима данас углавном је довољно да досегну лични успех, нарочито материјални. Какав осећај у човеку буди добро, учињено из истинског милосрђа и шта га, пре свега, покреће на такав чин?
- Материјална богатства само су сурогат у потрази за стварним смислом живота и срећом. Све што више човек успева да себе оствари као целовиту и креативну личност, све више има потребу за прикупљањем материјалних богатстава и безглаво јури за славом овога света. Зато су духовно најостваренији људи толико мало заинтересовани за славу и богатство овог свега. Духовно богат човек је милосрдан јер зна да што више даје, он све више и добија. Духовно сиромашан човек је насупрот томе, себичан и немилосрдан јер је у страху да губитком материјалног богатства губи све што има.
Да ли је учињено добро према некоме довољно за увећање добра на свету или је потребна и друга страна тог чина, нека врста одговора?
- Добро се шири личним трудом и свако треба да почне од самог себе. Појединци који мисле да само идеологијом могу да учине свет добрим на крају доживљавају пораз и разочарање јер често нису у стању да сами себе контролишу и принципе за које се боре примене на себи. Зато нема промене на добро без личног примера и жртве. Добро и врлина изгледају слабо и немоћно, али имају велику снагу. Као што светлост када засија у тами одгони мрак, тако и врлински и добри људи увек на крају победе зло, управо својом добротом.
Извор: Данас
Нема коментара:
Постави коментар