Прошло је сто педесет година од
епохе Светог Герондија, градитеља скита Свете Ане, када се један див
подвижништва, старац Дамаскин, настанио у једној безводној каливији на северној
страни скита. Он је био један од најснажнијих стубова овог скита током 16.
века. Никада није узимао ништа осим двопека и воде. Његове молитве поседовале
су ретку топлину, љубав и састрадање са читавим светом. Услед обиља љубави
пламтео је као запаљена светиљка.
„Боже мој, учини да се сви
идолопоклоници, неверници, безбожници, јеретици и кривоверци покају, да се
поуче истини и да поверују у Тебе, да постану једно стадо са једним Пастиром,
да прославе Тебе, Јединог истинитог Бога у Тројици - Бога Оца, Сина и Светога
Духа. Слава Теби, Боже! Да нико не буде изгубљен, Господе!”
Често је бивао у иступљењу
(екстази) и у тим приликама созерцавао је велика тајинства, након чега је бивао
испуњен божанском радошћу и славословљем.
Извор: Старечник
Толико топлине за грешни свет, жеља из срца и славопојна молитва која и дан-данас важи:"...Слава Теби, Боже! Да нико не буде изгубљен, Господе!”
ОдговориИзбриши