Српски народ лагано умире због беле куге

БЕОГРАД – Србија је прва земља на Балкану по стопи морталитета, а последња по стопи наталитета и већ годинама се суочава с негативним природним прираштајем, при чему економски разлози нису једини кривац што сваке године нестаје један мањи град, кажу саговорници Танјуга.

Професорка Гордана Живковић са Института за Европске студије и председница Центра за хришћанске студије каже да се Србија већ деценијама суочава са кризом рађања, а да по броју живорођене деце заузима последње место у читавој Европи.

''Када бисмо узели као полазиште емпиријске податке о бројности балканских народа с почетка 20. века дошли бисмо до катастрофалних закључака. Од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ'', рекла је Живковић наводећи примере албанског, турског и румунског народа који су се значајно увећали.

Упозоравајући да на сваки брак у Србији долази 0,88 одсто деце, она је истакла да ће, ако се са таквом динамиком рађања настави, Срби веома брзо постати у својој држави национална мањина.

Према њеним речима, сасвим реалним се чине прогнозе демографских експерата да ће, уколико се нешто битније не промени у популационој политици, Срби за 500 година и биолошки изумрети.

''Можемо рећи да Срби као нација увелико изумиру. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце млађе од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка”, каже Живковић .

Саговорници Танјуга се слажу да узроци слабог наталитета нису само економски. ''Мада се не може порећи значај економског фактора, мислим да низак животни стандард и сиромаштво не представљају пресудан разлог. Непорециво је да највећа стопа наталитета одликује управо неразвијена и сиромашна подручја у свету'', каже Живковић.

Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић уверена је да су економски разлози одлучујући у стопи наталитета, али додаје да разлози могу бити и медицинске природе, имајући у виду деценије економске кризе, санкција, ратова, али и чињеницу да је изражен одлив мозгова, што подразумева да млади и репродуктивно највиталнији одлазе из земље управо у периоду када је требало да заснују породицу.

Она, међутим, истиче и једну другу димензију овог проблема.

„Млади који данас имају једно или двоје деце у страху су за будућност И због тога се не одлучују за рађање више деце. То говори и о њиховој одговорности и одговорном планирању породице'', рекла је Јанковић. Тако, каже она, без обзира што је можда некада друштво критично према њима и што се очекује да имају више деце, мора се рећи да су ти људи одговорни и да одговорно планирају породицу.

И Владимир Никитовић са Института друштвених наука сматра да економски фактор није пресудан и да поред њега на негативан природни прираштај утицај има и психолошки моменат, али и чињеница да је у нашем друштву стално присутан проблем усклађивање рада и родитељства код жене.

Државна секретарка наводи и да се у Србији предузима низ мера како би се подстакао наталитет, додаје да је та област регулисана Законом о раду и Законом о финансијској подршци породици са децом, а као најзначајнија права у овом домену истиче право на родитељски додатак који остварује мајка за прва четири детета и право на породиљско од 365 дана од тренутка отварања породиљског боловања.

Подсетивши да најновије измене Закона о раду штите трудницу и породиљу од почетка до краја трајања породиљског одсуства, Јанковић је казала да се за то у овој години издваја око 43 милијарде динара и истакла да Стратегија за подстицај рађана из 2008. године садржи око 70 појединачних мера и активности од којих се већина примењује.

Те мере, како је рекла, не дају увек видљиве резултате, односно било какве мере полпулационе политике не могу да дају одмах резултате, али с друге стране Живковић наводи да су потребни озбиљнији захвати како би родитељство, а нарочито материнство, изнова стекли значајно место на лествици прихваћених друштвених вредности.

Она каже и да се проблем беле куге не решава само побољшањем животног стандара, што потврдује искуство популационе политике у развијеним земљама као што је Шведска где се спроводи низ мера којима се континуирано подстиче рађање деце.

У Србији, према попису становништа из 2011. године живи 7.186.862 што је за 311.139 становника мање него што је било према попису из 2002. године, а резулати пописа неводе и на закључак да је основни разлог смањења броја становника, уз негативан природни прираштај, и исељавање у иностранство - емиграција. Према подацима Републичког завода за статистику, рађање као основна компонента природног прираштаја, раста и старосне структуре становништва већ дуги низ година не обезбеђује ни просто обнављање становништва Србије, а низак ниво наталитета условљен је и чињеницом да су и у Србију прихваћене савремене норме репродуктивног понашања женског становништва, које у просеку роди око два детета. Овоме свакако треба додати и чињеницу да се смањује број жена између 15-49 година старости, које су главни потенцијал за рађање.

Танјуг/Политика