Више од 1.200 радника свакодневно је упослено на 40 километара дугој
траси Коридора 11, од Љига до Прељине, где је у току изградња аутопута.
Најживље је на деоници од Такова до Прељине, где се тренутно прокопавају
три тунела. Једини мањи застој је код сада већ чувеног старог храста у
Савинцу.
Велимир Илић изјавио је да не жели више да „смара народ“ причама о храсту, али је објаснио да ће се због дрвета од шест векова померити мост који је био предвиђен на том месту. Инжењери на терену још нису упознати са том идејом.
- Храст неће сметати нити ћемо због тога зауставити радове. Радимо на изналажењу адекватног техничког решења - рекао нам је један од њих.
На пункту код храста багери ископавају земљу и утоварују је у камионе. Других активности нема. Само километар одатле ради се много ужурбаније. Пробија се тунел Шарани, који ће са својих 900 метара бити најдужи на будућем аутопуту. Грађевинци су већ ушли 60 метара у брдо са улазне стране тунела.
- Ради се 24 сата дневно суботом, недељом и празницима. Предаха нема. Ако не наиђемо на неку посебно тврду стену, дневно напредујемо по метар, метар и по. Посебно се води рачуна о безбедности јер тунели су такве конструкције да се никад не зна на шта може да се наиђе иза следећег метра. Примили смо и мештане као раднике, уходавамо се, биће све боље и боље - наводи шеф градилишта Радослав Пузовић.
- Радимо све што нам кажу шефови и до сада није било проблема - надовезује се Михаило Јоксић из Брђана.
Обилазимо око брда и са друге стране затичемо инжењерску екипу која је теренским возилима тек пристигла на градилиште. Кажу да их мучи мека и растресита земља на излазној страни тунела.
- Најбитније да у септембру уђемо у тунел и на излазној страни јер ћемо, бојим се, у супротном изгубити годину. Ако уђемо пре кишне сезоне, моћи ћемо да радимо обе тунелске цеви, напашћемо са четири места и онда би требало да будемо у уговореној динамици. Мада, тунел је увек непознаница и никада се не може претпоставити шта може да се деси - прича Драган Ристић, директор пројекта Шарани у компанији „Енергопројект“.
Директор „Коридора 11“ Иван Павловић каже да се, осим пробијања тунела, граде мостови, изводе земљани радови, измештају водотокови и спроводе електро и водоводне инсталације, али објашњава да јавност још нема слику о напредовању радова јер се траса не види са Ибарске магистрале.
Он је уверен да ће аутопут од Београда до Чачка бити завршен до краја 2016. године, како је и најављено.
- Ма, завршићемо и пре рока. Ко у то сме да сумња? Видите ли да све пршти од посла - рекао нам је и загонетно намигнуо радник из Новог Пазара.
Стручњацима храст није за заштиту
- На основу иницијативе НВО “Европски покрет” из Ниша да се размотри могућност законске заштите храста у Савинцу, изашли смо на терен и установили да је храст велике старости и импозантних димензија, али да има видне знаке поремећеног здравља и да је у завршној фази развоја која води ка његовом умирању. Према стручном искуству, унутрашња трулеж је већа и интензивнија него што се види споља и таквим стаблима је тешко помоћи применом било каквих активних мера санације и заштите. Зато је Завод мишљења да нема законске основе да се ово стабло храста стави под заштиту - кажу у Заводу за заштиту природе Србије.
Izvor: Blic
Велимир Илић изјавио је да не жели више да „смара народ“ причама о храсту, али је објаснио да ће се због дрвета од шест векова померити мост који је био предвиђен на том месту. Инжењери на терену још нису упознати са том идејом.
- Храст неће сметати нити ћемо због тога зауставити радове. Радимо на изналажењу адекватног техничког решења - рекао нам је један од њих.
На пункту код храста багери ископавају земљу и утоварују је у камионе. Других активности нема. Само километар одатле ради се много ужурбаније. Пробија се тунел Шарани, који ће са својих 900 метара бити најдужи на будућем аутопуту. Грађевинци су већ ушли 60 метара у брдо са улазне стране тунела.
- Ради се 24 сата дневно суботом, недељом и празницима. Предаха нема. Ако не наиђемо на неку посебно тврду стену, дневно напредујемо по метар, метар и по. Посебно се води рачуна о безбедности јер тунели су такве конструкције да се никад не зна на шта може да се наиђе иза следећег метра. Примили смо и мештане као раднике, уходавамо се, биће све боље и боље - наводи шеф градилишта Радослав Пузовић.
- Радимо све што нам кажу шефови и до сада није било проблема - надовезује се Михаило Јоксић из Брђана.
Обилазимо око брда и са друге стране затичемо инжењерску екипу која је теренским возилима тек пристигла на градилиште. Кажу да их мучи мека и растресита земља на излазној страни тунела.
- Најбитније да у септембру уђемо у тунел и на излазној страни јер ћемо, бојим се, у супротном изгубити годину. Ако уђемо пре кишне сезоне, моћи ћемо да радимо обе тунелске цеви, напашћемо са четири места и онда би требало да будемо у уговореној динамици. Мада, тунел је увек непознаница и никада се не може претпоставити шта може да се деси - прича Драган Ристић, директор пројекта Шарани у компанији „Енергопројект“.
Директор „Коридора 11“ Иван Павловић каже да се, осим пробијања тунела, граде мостови, изводе земљани радови, измештају водотокови и спроводе електро и водоводне инсталације, али објашњава да јавност још нема слику о напредовању радова јер се траса не види са Ибарске магистрале.
Он је уверен да ће аутопут од Београда до Чачка бити завршен до краја 2016. године, како је и најављено.
- Ма, завршићемо и пре рока. Ко у то сме да сумња? Видите ли да све пршти од посла - рекао нам је и загонетно намигнуо радник из Новог Пазара.
Стручњацима храст није за заштиту
- На основу иницијативе НВО “Европски покрет” из Ниша да се размотри могућност законске заштите храста у Савинцу, изашли смо на терен и установили да је храст велике старости и импозантних димензија, али да има видне знаке поремећеног здравља и да је у завршној фази развоја која води ка његовом умирању. Према стручном искуству, унутрашња трулеж је већа и интензивнија него што се види споља и таквим стаблима је тешко помоћи применом било каквих активних мера санације и заштите. Зато је Завод мишљења да нема законске основе да се ово стабло храста стави под заштиту - кажу у Заводу за заштиту природе Србије.
Izvor: Blic




Нема коментара:
Постави коментар