+епископ Василије Родзјанко - Арх.Тихон Шевнуков

Владика Василије је из Вашингтона  долазио у Русију повремено. У једном доласку путујући ван Москве наишли смо на саобраћајну несрећу: чеони судар камиона и мотоцикла. На путу у прашини лежао је мртав човек.Над њим је сав скамењен стајао младић. Сви са владиком журно изађосмо из аутомобила, али било је касно за помоћ.Сурови бесмисао за трен ока тријумфално провали у наш живот и слика непоправљиве људске трагедије дубоко потресе све нас који се тог тренутка нађемо на путу. Млади мотоциклиста стезао је у рукама шлем и плакао. Погину му је отац.

Владика Василије загрли младића.Ја сам свештеник, ако је ваш отац био верујући човек,могу да одслужим молитве које су му неопходне.

Да, да - прену се младић, молим вас учините шта треба. Отац је био правослоавни хришћанин. Он никада није ишао у цркву, све цркве у околини су порушене...али увек је говорио да има духовника. Владика опрезно упита младића чекајући да му из аута донесу одежде: Како се догодило да ваш отац није ишао у цркву а имао је духовника?

Тако је испало...Отац је годинама слушао верске емисије које се емитују из Лондона. Водио их је неки свештеник Родзјанко. Тога свештеника тата је сматрао својим духовником мада га никад у животу није видео.

Владика заплака и паде на колена пред својим упокојеним духовним чедом.

Извор: Facebook - од Мирјане Савић