Свети Владимир, велики кнез руски

На крштењу назват Василије. Син кнеза Свјатослава, а унук Игора и Олге, Владимир најпре беше сав незнабожац, и по веровању и по животу. Сазнавши да постоје друге вере он поче брижљиво испитивати, која је од њих најбоља. Зато посла и једно изасланство у Цариград. Када се изасланици вратише, саопштише кнезу да су били на служби у православној цркви Свете Софије, и да су били „ван себе не знајући да ли су на земљи или на небу." То побуди Владимира да се крсти и да крсти народ свој. Главни идол Перун би свучен са брда Кијевског и бачен у реку Дњепар. Примивши веру хришћанску Владимир савршено измени свој живот и улагаше сав труд да тачно испуњава све прописе ове вере.
Нареди да се свуда по држави његовој зидају цркве на место порушених идола, а сам сазида красну цркву Пресветој Богородици у Кијеву. Ова црква беше подигнута на оном истом месту где раније мученички пострадаше за Христа Свети Теодор и син му Јован. С оним истим неодољивим напором с којим раније Владимир штићаше идолопоклонство, распростираше он сада хришћанство. Упокоји се у Господу 1015. године.

Тропар (глас 4):

Уподобио си се купцу који је тражио сјајни бисер, знаменити Владимире. Седео си на престолу матере градова, богоспасавајућег Кијева, и испитујући која је вера најбоља послао си у Цариград људе, да виде каква је Православна Вера. И пронашао си бесцени бисер, Христа Господа, који те је изабрао као другога Павла, и ослободио омрачености душевне и телесне у бањи крштења. Зато празнујемо твоје истинито успење, ми људи твоји. Моли да се спасе владар Руске државе и његови поданици.

Извор: Српска Православна Црква