Хр­ват­ска пу­но­прав­на чла­ни­ца ЕУ

Хр­ват­ска је да­нас по­ста­ла пу­но­прав­на, 28. чла­ни­ца Европ­ске уни­је на­кон про­це­са при­дру­жи­ва­ња ко­ји је тра­јао ви­ше од де­це­ни­је. До ула­ска Хр­ват­ске у ЕУ од пот­пи­си­ва­ња Спо­ра­зу­ма о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу про­те­кло је 12 го­ди­на, де­вет го­ди­на је про­те­кло од до­би­ја­ња ста­ту­са кан­ди­да­та, док су пре­го­во­ри о члан­ству Хр­ват­ске и ЕУ тра­ја­ли шест го­ди­на, пре­но­си Бе­та.

Хр­ват­ска је ССП са ЕУ пот­пи­са­ла 29. ок­то­бра 2001. го­ди­не, а он је сту­пио на сна­гу 1. фе­бру­а­ра 2005. го­ди­не.Зах­тев за члан­ство под­не­ла је 21. фе­бру­а­ра 2003. го­ди­не, а Европ­ски са­вет јој је тај ста­тус одо­брио у ју­ну 2004. го­ди­не.



У де­цем­бру 2004. го­ди­не Европ­ски са­вет је до­нео од­лу­ку да се пре­го­во­ри о при­сту­па­њу отво­ре 17. мар­та 2005. го­ди­не, под усло­вом да Хр­ват­ска у пот­пу­но­сти са­ра­ђу­је с Ха­шким три­бу­на­лом.

Ме­ђу­тим, због не­до­вољ­не са­рад­ње с Три­бу­на­лом по­че­так пре­го­во­ра је од­ло­жен, иако је усво­јен пре­го­ва­рач­ки оквир ка­ко би пре­го­во­ри мо­гли да поч­ну од­мах по­што Хр­ват­ска ис­пу­ни тај услов.

На­кон по­зи­тив­не оце­не та­да­шње глав­не ту­жи­тељ­ке Ха­шког три­бу­на­ла Кар­ле дел Пон­те пре­го­во­ри о члан­ству са Хр­ват­ском су зва­нич­но отво­ре­ни тек око се­дам ме­се­ци ка­сни­је, 3. ок­то­бра 2005, а убр­зо на­кон то­га је ухап­шен на Ка­нар­ским остр­ви­ма нај­зна­чај­ни­ји хр­ват­ски ха­шки оп­ту­же­ник Ан­те Го­то­ви­на.

Фа­за скри­нин­га или ана­ли­тич­ког пре­гле­да ста­ња је у слу­ча­ју Хр­ват­ске тра­ја­ла од 20. ок­то­бра 2005. до 18. ок­то­бра 2006, а у ме­ђу­вре­ме­ну је отво­ре­но пр­во по­гла­вље у ју­ну 2006. го­ди­не.

Пре­го­во­ре је ус­по­ри­ла бло­ка­да Сло­ве­ни­је због гра­нич­ног спо­ра са Хр­ват­ском, ко­ја је тра­ја­ла од де­цем­бра 2008. до сеп­тем­бра 2009. го­ди­не.

Сло­ве­ни­ја је та­да бло­ки­ра­ла отва­ра­ње но­вих по­гла­вља у пре­го­во­ри­ма, а бло­ка­да је от­кло­ње­на до­го­во­ром Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске да се гра­нич­ни спор ре­ши ме­ђу­на­род­ном ар­би­тра­жом.

Хр­ват­ска је 30. ју­на 2012. го­ди­не зва­нич­но за­вр­ши­ла при­ступ­не пре­го­во­ре с ЕУ а 9. де­цем­бра те го­ди­не пот­пи­са­ла је Уго­вор о при­сту­па­њу ЕУ, на осно­ву ко­га 1. ју­ла 2013. по­ста­је 28. чла­ни­ца Уни­је.

По­ред из­ја­шња­ва­ња гра­ђа­на Хр­ват­ске на ре­фе­рен­ду­му, уго­вор су мо­ра­ле да ра­ти­фи­ку­ју и све чла­ни­це ЕУ, као и хр­ват­ски пар­ла­мент.

На ре­фе­рен­ду­му одр­жа­ном 22. ја­ну­а­ра 2012. го­ди­не 66,27 од­сто гра­ђа­на с пра­вом гла­са је по­др­жа­ло ула­зак Хр­ват­ске у ЕУ.

Не­ре­ше­ни спор из­ме­ђу Хр­ват­ске и Сло­ве­ни­је око вра­ћа­ња штед­ње сте­ди­ша­ма не­ка­да­шње Љу­бљан­ске бан­ке у јед­ном тре­нут­ку је го­то­во за­у­ста­вио про­цес ра­ти­фи­ка­ци­је уго­во­ра о при­сту­па­њу Хр­ват­ске ЕУ.

Две зе­мље су ипак по­сти­гле до­го­вор о то­ме а сло­ве­нач­ки пар­ла­мент је јед­но­гла­сно 2. апри­ла 2013. ра­ти­фи­ко­вао Уго­вор о при­сту­па­њу Хр­ват­ске ЕУ.

Пусић: Оста­је­мо и у ре­ги­о­ну

За­греб – Ми­ни­стар­ка спољ­них и европ­ских по­сло­ва Хр­ват­ске Ве­сна Пу­сић по­ру­чи­ла је ју­че да, иако та др­жа­ва по­ста­је чла­ни­ца ЕУ, она оста­је у ре­ги­о­ну ко­јем је од­у­век при­па­да­ла, и ко­јем ће по­мо­ћи да по­ста­не део је­дин­стве­не европ­ске по­ро­ди­це.„Хр­ват­ска по­ста­је по­ли­тич­ки Евро­пом, али оста­је ов­де где је увек и би­ла, и на­ши су­се­ди су на­ши парт­не­ри. У ре­ги­ји има зе­ма­ља од пу­но­прав­них чла­ни­ца до зе­ма­ља ко­је још ни­су кан­ди­дат за члан­ство у ЕУ, али тај спек­тар ста­ту­са зна­чи да ре­ги­ја мо­же тре­ба и иде ка члан­ству”, ре­кла је Пу­сић на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ор­га­ни­зо­ва­ној у скло­пу про­сла­ве ула­ска Хр­ват­ске у ЕУ.

Хр­ват­ска ће, ка­ко је ре­кла, пре­у­зе­ти свој део од­го­вор­но­сти за за­јед­нич­ку бу­дућ­ност ре­ги­о­на, и то, об­ја­сни­ла је, не из ве­ли­ко­ду­шно­сти, већ из ин­те­ре­са, бу­ду­ћи да и ње­на ста­бил­ност за­ви­си од ста­бил­но­сти ре­ги­о­на.

За­мо­ље­на да уочи ула­ска у ЕУ пре­не­се Ср­би­ји кључ­но ис­ку­ство сте­че­но у про­це­су при­дру­жи­ва­ња, Пу­сић је ре­кла да је мо­жда нај­ва­жни­ја по­у­ка при­ступ­ног про­це­са то да не­ма пра­вед­них и не­пра­вед­них кри­те­ри­ју­ма и пре­пре­ка.„Ми смо се све вре­ме жа­ли­ли да су кри­те­ри­ју­ми за нас стро­жи­ји, да нам се ста­вља­ју не­пра­вед­не пре­пре­ке ко­је ни­су део про­це­са при­бли­жа­ва­ња, а он­да смо до­шли до за­кључ­ка да је јед­на од ко­ри­сти про­це­са то што се у ње­му на­у­чиш да ре­ша­ваш про­бле­ме ко­је не ви­диш уна­пред већ се на­про­сто по­ја­ве”, об­ја­сни­ла је Пу­сић.


Извор: Политика