Дигитални евро стиже: Колико новца ћете смети да имате и шта чека оне који га одбију?

Европа уводи нови облик новца, а већина грађана још не поставља најважније питање:

Шта ће се догодити ако не желите да га користите?

Званично, дигитални евро треба да буде само додатни начин плаћања, уз очување готовине. Европска централна банка тврди да дигитални евро неће бити „програмабилни новац“, односно да се неће унапред одређивати где, када или код кога сме да буде потрошен. Али истовремено се предвиђају ограничења износа који корисник може да држи у дигиталном новчанику.

То значи да нови новац неће бити потпуно исти као новац на банковном рачуну.

Нећете га нужно моћи држати неограничено. Нећете га нужно користити без дигиталног уређаја. А они који одбију да пређу на нови систем могли би временом да открију да им се избор сужава — не једном великом забраном, већ стотинама малих правила.

Прво ограничење: нећете моћи да држите колико желите

Најконкретније ограничење већ је јавно наведено: корисник ће моћи да држи само одређен износ дигиталних евра у свом дигиталном новчанику. Европска централна банка то објашњава потребом да се спречи масовно повлачење новца из комерцијалних банака и заштити финансијска стабилност.

То у пракси значи да дигитални евро није замишљен као место на којем ћете држати животну уштеђевину.

Ако на дигиталном новчанику будете имали дозвољени максимум, додатни новац мораћете да:

• оставите на банковном рачуну;
• пребаците у други финансијски производ;
• потрошите;
• или повежете дигитални новчаник са банковним рачуном како би се већа плаћања аутоматски намирила.

На први поглед, то делује као техничка ситница. Али замислите пензионера који прими пензију, породицу која штеди за стан или малог предузетника који мора да плати већу фактуру.

Они неће нужно моћи да пребаце цео износ у дигитални новчаник и да га држе тамо. Новац ће бити подељен између више система, а сваки систем има своја правила, провере и услове.

Ваш новац може постојати, али неће сав бити доступан на исти начин.

Друго ограничење: велике уплате неће бити потпуно слободне

Ако дигитални новчаник има ограничен износ, шта се дешава када желите да платите више?

Према објашњењима Европске централне банке, дигитални новчаник могао би бити повезан са банковним рачуном. У том случају плаћање изнад дозвољеног износа не би се нужно извршавало из самог дигиталног новчаника, већ би се разлика аутоматски повлачила са рачуна.

Пример је једноставан:

Имате 2.000 евра у банци, али је дозвољени износ у дигиталном новчанику 500 евра. Желите да платите робу од 1.200 евра. Систем може дозволити плаћање тако што ће 500 евра бити узето из дигиталног новчаника, а преосталих 700 евра са повезаног банковног рачуна.

То значи да дигитални новчаник неће бити потпуно самосталан. За веће трансакције биће вам потребна банка, активан рачун и исправна веза са системом.

Ако је рачун блокиран, ако банка тражи додатну проверу или ако систем процени да трансакција захтева додатну контролу, плаћање може бити успорено или одбијено.

Треће ограничење: без телефона, картице или уређаја нема плаћања

Готовина ради без батерије, лозинке, апликације и интернета. Дигитални новац не може тако.

Да бисте га користили, потребан вам је дигитални новчаник — на телефону, картици или другом одобреном уређају. Потребни су и технички услови: напуњена батерија, исправан уређај, приступ систему и могућност потврде трансакције.

Предвиђено је и плаћање ван мреже, односно офлајн трансакције које би по својој приватности и начину рада требало да подсећају на готовину. Ипак, и такав новац мора бити претходно учитан на уређај, а офлајн плаћања су ограничена на плаћање у непосредној физичкој близини.

Другим речима, „офлајн“ не значи да сте потпуно независни од система. Значи само да у одређеним ситуацијама можете платити без тренутне интернет везе.

Ако изгубите уређај, заборавите лозинку, оштетите картицу или вам буде суспендован дигитални новчаник, не губите нужно новац — али можете изгубити приступ новцу.

То је огромна разлика.

Четврто ограничење: готовина можда остаје законита, али не и практична

Европске институције наглашавају да дигитални евро не треба да замени новчанице и кованице. Планира се да готовина и даље постоји, док би дигитални евро имао статус законитог средства плаћања за предвиђене трансакције.

Али питање није само да ли је готовина законита.

Питање је да ли ћете њоме моћи да платите без проблема.

Шта ако:

• банка затвори најближу филијалу;
• у вашем месту више нема банкомата;
• продавница уведе политику „само картице“;
• јавна служба захтева електронско плаћање;
• за плаћање готовином буде уведена накнада;
• не можете да добијете кусур;
• продавац одбије готовину под изговором техничких или безбедносних разлога?

Иако постоје правила о прихватању евра, предвиђени су и изузеци, на пример када продавац нема могућност да врати кусур или постоје околности ван његове контроле.

Тако готовина формално може остати дозвољена, али практично постати непожељна, спора или скупа.

Не мора нико да је забрани. Довољно је да њено коришћење постане толико непрактично да људи сами пређу на дигитални систем.

Шта чека људе који не прихватају дигитални новац?

Највероватније неће постојати један закон који каже: „Ко не користи дигитални евро, не сме да купује.“ Такав потез био би политички тешко прихватљив.

Притисак би могао доћи посредно.

Људи који одбијају дигитални новац могли би се суочити са следећим проблемима:

Куповина преко интернета

Многе интернет-продавнице већ сада не прихватају готовину. Ако се плаћање додатно веже за дигиталне новчанике, корисници без њих могли би бити искључени из дела онлајн трговине.

Плаћање рачуна и јавних услуга

Градски превоз, паркинг, комуналне услуге, куповина карата и административне таксе могли би се све више обављати преко апликација и дигиталних платформи.

Исплата плата и социјалних давања

Ако се државне исплате или одређене субвенције вежу за дигиталне новчанике, грађанин би можда формално и даље имао право на новац, али би му било теже да га прими без приступа дигиталном систему.

Банкарске услуге

Људи који желе да користе само готовину могли би имати све мање филијала, дуже процедуре и више трошкова. Нарочито би били погођени старији, људи са села и они који не користе паметне телефоне.

Путовања и прекогранична плаћања

Дигитални систем могао би олакшати плаћања унутар еврозоне, али би они који користе само готовину могли имати мање могућности за брзо и једноставно плаћање у иностранству.

Званично, нико не би био „кажњен“ зато што не користи дигитални евро. Али у пракси може настати друштво у којем је све теже живети ван њега.

То је разлика између забране и притиска.

Да ли ће новац моћи да буде ограничен по намени?

Овде је неопходно бити прецизан.

Према садашњем предлогу и објашњењима Европске централне банке, дигитални евро не би требало да буде програмабилни новац. То значи да не би требало да постоје еври који важе само за одређену робу, само код одређених продаваца или само до одређеног датума.

То би било слично ваучеру, а не обичном новцу.

Међутим, систем би могао да подржи такозване условне уплате. То су плаћања која се аутоматски извршавају када се испуни договорени услов — на пример, плаћање поузећем, плаћање по употреби или месечна рата.

Разлика је важна:

• програмабилни новац има ограничење уграђено у сам новац;
• условна уплата је договорена радња коју корисник прихвата.

Данас званичне институције тврде да се дигитални евро неће користити за одређивање шта грађанин сме да купи. Али критичари упозоравају да сваки систем који може аутоматски да изврши или одбије трансакцију заслужује строг надзор.

Јер технологија се не мења сама од себе, али се правила која њоме управљају могу мењати.

Да ли ће све трансакције бити праћене?

Онлајн плаћања не би била исто што и плаћање новчаницом. Постојао би дигитални траг, а за трансакције би били укључени пружаоци платних услуга.

За офлајн плаћања предвиђена је већа приватност: лични подаци о трансакцији требало би да буду познати само платиоцу и примаоцу, слично као код готовине.

Али то не значи да ће цео систем бити невидљив.

Улазак новца у дигитални новчаник, излазак новца из њега, повезивање са банковним рачуном и онлајн активности могу остављати записе код посредника. Поред тога, постојаће правила против прања новца и финансирања криминала.

Зато је најпоштеније рећи: дигитални евро може да понуди одређени степен приватности, посебно код офлајн плаћања, али не треба га представљати као потпуно анониман новац у свим ситуацијама.

Најопаснији сценарио није данас — него сутра

Највећи ризик није нужно у првој верзији дигиталног евра.

Прва верзија може имати ограничења која делују разумно:

• ограничен износ у новчанику;
• провере против прања новца;
• обавезу коришћења одобрених уређаја;
• повезивање са банковним рачуном за веће износе;
• услове за прихватање дигиталног новца.

Све то може бити представљено као заштита система и корисника.

Али касније, у време кризе, рата, епидемије, несташица или ванредних мера, могу се појавити захтеви за додатним ограничењима. Тада би неко могао предложити:

• ограничење куповине одређене робе;
• привремену блокаду сумњивих трансакција;
• додатну проверу одређених група;
• смањење дневног лимита;
• обавезно повезивање новчаника са идентитетом;
• ограничавање трансакција према одређеним земљама или лицима.

Да ли ће се то догодити? То се не може тврдити као чињеница.

Али управо зато сва правила морају бити јасна пре увођења система, а не објашњавана тек онда када грађанин више нема стварну алтернативу.

Ко ће имати последњу реч?

Ако дигитални евро постане главни начин плаћања, питање новца више неће бити само питање банке и клијента. У систем ће бити укључени централна банка, комерцијалне банке, платне платформе, државни органи и технички посредници.

Грађанин ће морати да верује свима њима истовремено.

Зато би пре увођења требало одговорити на конкретна питања:

• Који је највећи износ који један грађанин сме да држи?
• Ко може да промени тај лимит?
• Да ли се офлајн лимити сабирају са онлајн лимитима?
• Ко може да замрзне дигитални новчаник?
• Колико траје жалбени поступак?
• Како се плаћа током великог нестанка струје или сајбер-напада?
• Да ли ће продавнице морати да прихватају готовину?
• Да ли ће јавне службе морати да обезбеде недигитални начин плаћања?
• Шта се дешава са људима који немају паметни телефон?
• Да ли ће коришћење готовине бити бесплатно?
• Да ли се правила могу променити без директног гласања грађана?

Док на ова питања нема јасних одговора, прича о „само још једном начину плаћања“ није потпуна.

Готовина може нестати и без забране

Папирни новац можда неће бити укинут једним потписом, али то не значи да ће заувек остати стварно употребљив. Може бити потиснут затварањем банкомата, смањивањем броја филијала, увођењем накнада и ширењем услуга које прихватају само дигитална плаћања. Старији грађани, људи са села и сви који не желе да користе паметни телефон могли би се наћи пред непријатним избором: да прихвате систем који не желе или да постепено изгубе приступ великом делу свакодневних услуга. Млађи ће се вероватно лакше прилагодити, али ни они неће бити поштеђени: њихов новац могао би постати зависан од апликације, сервера, идентификације и правила која се могу мењати. Тако готовина нестаје не онда када буде проглашена незаконитом, већ онда када постане толико непрактична да је грађани више не могу нормално користити.

Закључак: добровољно на папиру, обавезно у пракси?

Дигитални евро можда заиста неће бити програмабилни новац. Можда неће постојати ограничење да се новац троши само на одређене производе. Можда ће офлајн плаћања заиста пружити приватност сличну готовини.

Али већ сада се говори о ограничењу износа који може да се држи у дигиталном новчанику. Предвиђа се зависност од уређаја, система и посредника. Веће уплате могу захтевати повезивање са банковним рачуном. А грађани који одбију дигитални новац ризикују да временом буду искључени из све већег броја услуга.

Зато право питање није:

„Да ли ће дигитални евро бити удобан?“

Постоји оправдана сумња о удобности.

Право питање је:

„Да ли ћемо и даље моћи нормално да живимо ако кажемо — не желим да га користим?“

Ако је одговор да, онда говоримо о избору.

Ако је одговор не, онда дигитални евро није само нови облик новца.

Он постаје услов за учешће у друштву.

Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥

Још текстова о економији можете да пронађете ОВДЕ.

„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi