Приликом сусрета, разговора, па чак и без речи, наше душе међусобно
дејствују на префињеном душевно-духовном нивоу. Опажаји тих контаката
представљају неисцрпну палету комбинација и нијанси. Међусобни утицај
душа одређује се из очишћености: чистија, духовнија душа позитивно утиче
на загађену, а истовремено се и сама оптерећује (као што у спојеним
судовима долази до узајамног прожимања честица).Душа подвижника са запаљеном свећом благодатне божанске љубави као да просветљује таму душе која пати, поново ствара у њој првоздану светлост (бар на кратко време), омогућава да у неким тренуцима прогледа кроз копрену неразумевања и прљавштине, да осети шта је истинско добро, а шта зло.Због тога су тако непоновљиво дубоки по свом дејству сусрети с подвижницима светости и тако је велики значај тих контаката.
Постоји такође схватање према којем људски греси могу својом тежином притискати не само онога који их је починио, него се могу и пребацивати на друга лица. У светоотачком учењу постоји појам "пневматизације", тј. духопроводљивости, човекове способности да прима Светога Духа у виду нетварне енергије благодати. Подвижници светости не само да су у стању да примају, него и да живе само великим Духом васељенске Љубави и Истине. Међутим, иза тога стоји, или тачније, томе претходи (стицању Светога Духа) сав људски живот са одрицањем од себе, аскетским молитвеним подвизима.
ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Страсни човек непрестано бива мучен и подјармљиван спољашњим утицајима, он је роб ружних навика и склоности, рањив је, непостојан, раздражљив, склон непромишљеним поступцима. Такав човек не може бити "духопроводив" и "пневматичан" за Највишу нетварну Енергију (о "пневматизацији" добро каже епископ Јован Шаховској: "Ослобађајући се животне гордости, 'похоте очију и похоте плоти'... човек постаје све више и више 'прозиран' за Бога, доступан да се у њега усели најчистији Дух Божији").
ОдговориИзбришиБлагодарим за пост...