БЛАГОДАТ

Ко себе посебно и свим силама приморава на молитву, али се не труди око задобијања смирења, љубави, кротости и свих осталих добродетељи и не мучи себе како би их усвојио, тај може да постигне само то, да га се понекад по његовом мољењу дотакне Божанска благодат, јер Бог по Својој природној благости човекољубиво дарује онима који моле то што они хоће. ако пак онај ко ово добије не научи себе и  на друге поменуте добродетељи и не навикне се на њих, онда се или лишава добијене благодати, или се узнесе и пада у гордост, или остаје на нижем степену на коме је, и више не напредује и не узраста. Духу Светом као престол и одаја, да тако кажемо, служе смирење, љубав, кротост и даље све свете заповести Христове

            …Ако потајно очекујеш благодат – пази се: налазиш се у опасном положају! Такво очекивање сведочи како за себе скривено сматраш да заслужујеш почасти, а то опет показује да у теби тиња умишљеност у којој је – гордост. За гордошћу лако следи и за њу се лако хвата – прелест. Прелест је удаљавање од Истине и Духа Светога Који Истини садејствује, и то удаљавање према лажи и одбаченим духовима који лаж подржавају. Прелест постоји већ и у умишљености, у указивању почасти самоме себи и у очекивању благодати. То су њени почетни облици, као што су пупољак, цвет и лица почетни облици зрелог плода.

из књиге: 

Енциклопедија православног духовног живота 

 /Свети Игњатије Брјанчанинов/