Од почетка 19 века почели су да се
појављују покушаји оправдавања Јудиног поступка – да је тобож он то
урадио у договору са Господом Исусом и да га његова „трагична“ улога
ставља на неки начин на посебно место у односу на остале Апостоле –
„Јуда је погубио своју душу ради спасења света“. Највећег одступника и
издајника покушавају да чине добротвором људског рода.
* * * *
„Али неко ће рећи, „ако је написано да
ће Христос тако пострадати, зашто се осуђује Јуда? Јер он је само
испунио оно што је написано“. Но, он то није чинио са овом мишљу, него
из злобе. Ако не будеш гледао на циљ и ђавола ћеш ослободити кривице.
Али не, не. И један и други заслужују безбројне муке, макар се васељена
спасила. Јер није нам Јудино издајство донело спасење, него мудрост
Христова и Његов најузвишенији Промисао, који злочине других окреће у
нашу корист. А шта, упитаћеш, да Га Јуда није издао? Зар Га не би издао
неко други? Да су сви били добри, не би се испунио домострој нашег
спасења. Таман посла. Јер Сам Премудри је знао како да уреди наше
спасење и да се издајство није догодило. Његова Премудрост је велика и
недокучива. Због тога, да не би неко помислио да је Јуда био служитељ
домостроја (спасења) Исус га и назива најнесрећнијим човеком“.
(Архиепископ Аверкије Таушев, Православно тумачење Новог Завета – „Пред
Тајном Благе Вести“, стр. 265)
Извор: Мисионарски центар Данил Сисојев
Ццц! Интересантно и интригантно...
ОдговориИзбришиСвака шуша би да сруши темељ истине и да уђе у историју. Само губе време, јер лаковерни се брзо враћају Јединој истини.
Слава Богу!