У суботу 9. фебруара у Санкт-Петербург служен је помен великом писцу
Фјодору Достојевском (1821-1881), саопштава Итар-Тас. Фјодор Михаилович
упокојио се прије 132 године, на дан преподобног Исака Сирина – једног
од светитеља који су утицали на пишчеве духовне погледе. У роману „Браћа
Карамазови“ важну улогу игра рад тога богослова „О подвижништву“. О
томе су говорили монаси Александро-Невске лавре, који су служили помен
крај гроба Достојевског на Тихвинском гробљу манастира.
Раба Божјег поменули су и на богослужењу у саборном храму Владимирске иконе Мајке Божје, чији парохијан је био писац потоњих година свога живота, када је изнајмљивао стан на углу Јамске улице. Сада се на том мјесту налази спомен музеј. Кроз прозор свога кабинета писац је могао да види своју омиљену цркву.
У бесједи након богослужења, научни сарадник музеја, протојереј Генадиј Беловолов зауставио се на томе како човјек мора да умре, и како као примјер за тај неизбјежни прелазак у живот вјечни, служи Достојевски. „Кад би светогорски монаси чули за некога да је лош, они су говорили: погледајмо, како ће умријети тај човјек. Смрт је истина о човјеку, коју је немогуће програмирати, изрежирати. Смрт је оно што Господ даје. Кончина Достојевског је уистину била тиха, мирна, хришћанска кончина међу блиским људима, послије причешћа Светим Христовим тајнама. Он се упокојио са Јеванђељем у рукама“, казао је отац Генадије.
У музеју-стану писца тога дана је одржано предавање о Достојевском. Затим су представљена нова научна издања и приказан филм „Љубите једни друге. Фјодор Достојевски“, који је снимљен за канал „Култура“ , на основу биљежака аутора бесмртних руских романа.
Извор: Радио Светигора
Раба Божјег поменули су и на богослужењу у саборном храму Владимирске иконе Мајке Божје, чији парохијан је био писац потоњих година свога живота, када је изнајмљивао стан на углу Јамске улице. Сада се на том мјесту налази спомен музеј. Кроз прозор свога кабинета писац је могао да види своју омиљену цркву.
У бесједи након богослужења, научни сарадник музеја, протојереј Генадиј Беловолов зауставио се на томе како човјек мора да умре, и како као примјер за тај неизбјежни прелазак у живот вјечни, служи Достојевски. „Кад би светогорски монаси чули за некога да је лош, они су говорили: погледајмо, како ће умријети тај човјек. Смрт је истина о човјеку, коју је немогуће програмирати, изрежирати. Смрт је оно што Господ даје. Кончина Достојевског је уистину била тиха, мирна, хришћанска кончина међу блиским људима, послије причешћа Светим Христовим тајнама. Он се упокојио са Јеванђељем у рукама“, казао је отац Генадије.
У музеју-стану писца тога дана је одржано предавање о Достојевском. Затим су представљена нова научна издања и приказан филм „Љубите једни друге. Фјодор Достојевски“, који је снимљен за канал „Култура“ , на основу биљежака аутора бесмртних руских романа.
Извор: Радио Светигора

Нема коментара:
Постави коментар