''Да ли овај свет може бити леп?У овом свету се страшно умире, страшно се пати.
Знамо да у овом свету има огромне патње и то неиздрживе.
А сад призвани смо на радост.
Треба то некако помирити, осмислити ту патњу,
свеједно да ли се дешава нама или некоме кога
никада нећемо видети нити чути,
али се догађа и она је мото овога живота и као што кажу оци,
''овај свет је долина плача'', долина без радости,
међутим монах улази у долину смрти и не боји се, из простог разлога,
јер је гледа из те призме Васкрсења и он је свестан
да патње морају у овоме свету да постоје, али је свестан да је све то осмишљено,
да реалност и смисао васкрсења свему даје једну ноту,
не само издрживости да се издржи та патња,
већ и оправданости да то нечему служи.
И поред свих тих страшних патњи, које се дешавају,
монах тражи ту клицу васкрсења, која орадосњује ту патњу.
Сви који страдају, ипак ће једног дана васкрснути.
Колико буду страдали у овом животу, сигурно ће како каже апостол Павле
''имати боље васкрсење''.
Ми овај свет можемо гледати појавним очима,
а можемо га гледати из једне вечне перспективе.
Свако од нас има неку муку, али ако ту муку принесе као дар
на жртвеник Божије љубави, добиће зато осећај Васкрсењем преображеног живота,
у коме та мука није мука, већ пут ка Благословеном животу,
оном животу, у дану који нема краја''
http://www.svetigora.com/node/12324
Нема коментара:
Постави коментар