Божићна ружа

У Божићној ноћи са пастирима је седео дечак, сироче, из Витлејема. Радио је по кућама у Витлејему, носио дрва, чистио штале само за парче хлеба. Често је гладан чекао вече, када пастири своја стада враћају у близину градских бедема. Грејао се поред њихове ватре. Пастири су му давали млека и делили са њим своју оскудну храну.

 Кад су се отворила небеса и чете анђела слетеле на земљу певајуђи, јављајући радосну вест, пастири су са даровима пожурили у пећину. Сиротан баш ништа није имао, а није могао да иде празних руку. Досетио се, па је од крпице коју је исцепао са кошуље, на гранчици начинио малу белу ружу.

Потрчао је за пастирима. У пећини је седела Пресвета Богородица са Богомладенцом. Анћели су певали: "Слава на висини Богу..." све је обасјавала нека чудесна светлост са неба, а Богомладенац је насмејано гледао на пастире и њихове дарове. Сироти дечак је пришао јаслама и сав устрептао од неког миља и среће прошапутао:

"Ево Боже цветић".

Затим је спустио цветић покрај Христа Спаситеља. Застидео се и брзо пошао ка излазу пећине. Али није могао да изађе, а да још једном не види ”Најлепшег од свих Синова земаљских”. 

Окренуо се. Богомладенац Христос је гледао у њега смешећи се. Маленом ручицом је додирнуо цветић од крпица и тај се цветић претворио у прелепу белу ружу опојног мириса.

Дечак се вратио, клекао крај јасала и пољубио Христу Богомладенцу ручицу, плачући од радости.

А бела, мирисна Божићна ружа се и данас расцветава у Витлејему, тачно на дан Рођења Христовог. 

Извор: Епархија ваљевска