Осам тачака „тајног” документа који су пренели медији заправо су део
Меморандума СПЦ о Косову објављеног још 2003. године, тврди извор близак
Синоду
У Српској православној цркви (СПЦ) нема подела, тврди патријарх Иринеј након што су се у јавности појавиле спекулације о два става Цркве о Косову – једном који је предочен јавности, од кога се СПЦ ограђује, и другом који је, како каже, достављен председнику Србије Томиславу Николићу и није намењен медијима. „У цркви нема подела, а све друго је плод новинарских спекулација и измишљотина”, рекао је патријарх Танјугу.
Он је поновио да писмо које се појавило у медијима није став Синода СПЦ, али и да Црква нема намеру да јавности стави на увид писмо које је прослеђено државном врху. Патријарх не мисли да бура која се тим поводом подигла у јавности штети Цркви и подсећа да су се Синод и Сабор до сада више пута оглашавали када је реч о Косову и да је њихов став јасан.
Буру у јавности изазвао је такозвани „тајни меморандум СПЦ” у којем Синод од државног врха Србије у осам тачака тражи одбацивање предлога о интегрисаном управљању административним прелазима на Косову и Метохији. Извор близак Синоду рекао је да наводни меморандум који се нашао у медијима јесте став Цркве,и да осам објављених тачака представљају део Меморандума СПЦ о Косову објављеног 2003. године. Реч је о публикацији коју је могуће наћи у свакој црквеној књижари и која је објављена на српском и енглеском језику.
Отуда није јасно, каже исти извор, због чега се Црква ограђује од тих ставова. „Не улазећи у то ко је писмо писао и ко га је потписао, оно је некако логично у смислу критике власти која у вези са Косовом ради то што ради. Да то којим случајем ради претходна власт, било би још драматичније”, рекао је извор Танјуга и додао да су изјаве појединих црквених великодостојника, па и патријарха, с тим у вези збуниле не само грађане већ и поједине високе представнике Цркве.
И аналитичар Мирко Ђорђевић каже да нема сумње да је писмо објављено у „Недељнику” део Меморандума СПЦ-а о Косову из 2003. године. „Сасвим је могуће да је Црква у међувремену имала потребу да веома тврд став о Косову ублажи па је дошло до збуњујућих изјава црквених званичника”, каже Ђорђевић и подсећа да Црква ниједном до сада није мењала свој став о косовском питању. Он сматра да је објављивањем Меморандума из 2003. године неко у Цркви желео да поручи да СПЦ и даље не одустаје од својих ранијих ставова о Косову, али и да се противи томе што се дијалог у Бриселу води без њене воље.
С друге стране, аналитичар Живица Туцић каже да се патријарху и владици Иринеју мора веровати да писмо објављено у медијима није став црквене владе.
Он, међутим, сматра да је важно знати ко је то писмо из Цркве проследио јавности, односно ко је имао ту могућност, па и слободу да га представи као синодално. „Да је којим случајем Црква потврдила да је објављено писмо њено, то би значило драстичну конфронтацију Цркве не само са владом, већ и са већином у политичком спектру и већим делом јавности”, каже Туцић.
-----------------------------------------------------------
Иларион: Албанци желе да истерају Србе с Косова
Уз благослов патријарха Кирила, у манастирима широм Русије почело је прикупљање средстава за помоћ храмовима и манастирима на Косову, као и за организовање нових народних кухиња
На Косову Албанци не теже суживоту са Србима, већ, уз немалу подршку споља, њиховом истеривању из јужне српске покрајине, каже председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит Иларион.
У интервјуу Танјугу владика наводи да је два пута посетио Косово и да је својим очима видео како изгледа свакодневица тамошњих Срба. „На Косову и Метохији Срби живе у непредвидивом и веома непријатељском окружењу, у сталној опасности од пљачке и пребијања, у страху да ће изгубити везу са централном Србијом”, оцењује Иларион.
Како додаје, у древним манастирима моле се „иза бодљикаве жице”, а малобројни монаси живот проводе „као сужњи, под заштитом наоружаних странаца”. Према његовим речима, изазива забринутост недавно саопштена намера руководства косовског универзитета у Приштини да цркву Христа Спаситеља, која се налази на његовој територији, или сруши или претвори у музеј косовских Албанаца. „Та изјава је веома индикативна – добијајући немалу подршку споља, представници већине на Косову настављају да теже потпуном насилном истеривању Срба, а не мирном суживоту са њима. Не престају покушаји да се српском народу одузме његова вишевековна историја и да се угуши његово историјско сећање”, упозорава „шеф дипломатије” Руске православне цркве.
Подсећајући да су вандали оскрнавили многе храмове на Косову или су они у рушевинама, Иларион каже да у том светлу радује што је обновљен рад богословије у Призрену и да је РПЦ за те сврхе дала 200.000 евра.
Уз благослов патријарха Кирила, додаје владика, у манастирима широм Русије почело је прикупљање средстава за помоћ храмовима и манастирима на Косову, као и за организовање нових народних кухиња.
На питање хоће ли руски патријарх доћи у Србију на прославу Миланског едикта, митрополит наводи да је то веома важан датум за хришћане у целом свету и да је „више пута чуо да братска СПЦ спрема прославу” у Нишу, али да „засад званични позиви на те свечаности нису разаслати”.
У осврту на питање Црногорске православне цркве, Иларион понавља став РПЦ да је то „расколничка структура, о чијем признању од стране помесних православних цркава не може бити ни говора”. „РПЦ, као и све остале помесне православне цркве, признаје на територији Републике Црне Горе само епархије СПЦ, а у ситуацији која је настала у Црној Гори не видимо никакво питање које би захтевало посебно црквено решење”, рекао је владика.
Другачија ситуација је, додаје, с непризнатом Македонском православном црквом, која је до
1967. године била аутономна црква у саставу Патријаршије СПЦ, а онда неканонски прогласила аутокефалност, коју нико није признао. „Преко је потребно да црква у Републици Македонији постане свесна неопходности да се врати у канонско поље. Сматрамо да могућности које постоје за то треба да размотре представници Патријаршије СПЦ и саме непризнате Македонске православне цркве, на основу канонских норми и у духу братске љубави”, указује Иларион.
Упитан да ли поглавар РПЦ планира посету Србији, он каже да патријарх Кирил, према традицији прихваћеној у православној цркви, после избора на трон Московске патријаршије, посећује братске помесне православне цркве и да је већ посетио низ патријаршија. Патријарх Кирил, како истиче Иларион, без сумње има намеру да посети братску СПЦ, да се поклони светињама Србије и моли заједно са српским патријархом Иринејом. „Та посета ће се догодити пошто, према традицији, РПЦ посети свети патријарх српски Иринеј, који је на патријаршијски трон дошао годину дана касније од поглавара РПЦ.”
Владика је и овом приликом подсетио на дугу традицију „никада ничим помућених” односа братских цркава, на помоћ коју је у време османског ропства РПЦ пружала Србији и на чињеницу да је десетине хиљада избеглица из совјетске Русије нашло уточиште у Србији, као и да две цркве имају подворја у Москви, односно Београду, чија је активност усмерена на јачање и развој братских веза, оцењујући их „веома високо”.
На питање какав је став РПЦ према засад само теоретској могућности да папа посети Србију, Иларион, који се и сам недавно срео са Бенедиктом XVI, одговара да са папом „није дотицао ту тему” а да, колико му је познато, СПЦ досад није упућивала папи званични позив да посети Србију. „Каква год била дефинитивна одлука највиших свештеника СПЦ о томе, РПЦ га сматра унутрашњим питањем братске СПЦ”, закључио је Иларион.
Извор: Политика
У Српској православној цркви (СПЦ) нема подела, тврди патријарх Иринеј након што су се у јавности појавиле спекулације о два става Цркве о Косову – једном који је предочен јавности, од кога се СПЦ ограђује, и другом који је, како каже, достављен председнику Србије Томиславу Николићу и није намењен медијима. „У цркви нема подела, а све друго је плод новинарских спекулација и измишљотина”, рекао је патријарх Танјугу.
Он је поновио да писмо које се појавило у медијима није став Синода СПЦ, али и да Црква нема намеру да јавности стави на увид писмо које је прослеђено државном врху. Патријарх не мисли да бура која се тим поводом подигла у јавности штети Цркви и подсећа да су се Синод и Сабор до сада више пута оглашавали када је реч о Косову и да је њихов став јасан.
Буру у јавности изазвао је такозвани „тајни меморандум СПЦ” у којем Синод од државног врха Србије у осам тачака тражи одбацивање предлога о интегрисаном управљању административним прелазима на Косову и Метохији. Извор близак Синоду рекао је да наводни меморандум који се нашао у медијима јесте став Цркве,и да осам објављених тачака представљају део Меморандума СПЦ о Косову објављеног 2003. године. Реч је о публикацији коју је могуће наћи у свакој црквеној књижари и која је објављена на српском и енглеском језику.
Отуда није јасно, каже исти извор, због чега се Црква ограђује од тих ставова. „Не улазећи у то ко је писмо писао и ко га је потписао, оно је некако логично у смислу критике власти која у вези са Косовом ради то што ради. Да то којим случајем ради претходна власт, било би још драматичније”, рекао је извор Танјуга и додао да су изјаве појединих црквених великодостојника, па и патријарха, с тим у вези збуниле не само грађане већ и поједине високе представнике Цркве.
И аналитичар Мирко Ђорђевић каже да нема сумње да је писмо објављено у „Недељнику” део Меморандума СПЦ-а о Косову из 2003. године. „Сасвим је могуће да је Црква у међувремену имала потребу да веома тврд став о Косову ублажи па је дошло до збуњујућих изјава црквених званичника”, каже Ђорђевић и подсећа да Црква ниједном до сада није мењала свој став о косовском питању. Он сматра да је објављивањем Меморандума из 2003. године неко у Цркви желео да поручи да СПЦ и даље не одустаје од својих ранијих ставова о Косову, али и да се противи томе што се дијалог у Бриселу води без њене воље.
С друге стране, аналитичар Живица Туцић каже да се патријарху и владици Иринеју мора веровати да писмо објављено у медијима није став црквене владе.
Он, међутим, сматра да је важно знати ко је то писмо из Цркве проследио јавности, односно ко је имао ту могућност, па и слободу да га представи као синодално. „Да је којим случајем Црква потврдила да је објављено писмо њено, то би значило драстичну конфронтацију Цркве не само са владом, већ и са већином у политичком спектру и већим делом јавности”, каже Туцић.
-----------------------------------------------------------
Иларион: Албанци желе да истерају Србе с Косова
Уз благослов патријарха Кирила, у манастирима широм Русије почело је прикупљање средстава за помоћ храмовима и манастирима на Косову, као и за организовање нових народних кухиња
На Косову Албанци не теже суживоту са Србима, већ, уз немалу подршку споља, њиховом истеривању из јужне српске покрајине, каже председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит Иларион.
У интервјуу Танјугу владика наводи да је два пута посетио Косово и да је својим очима видео како изгледа свакодневица тамошњих Срба. „На Косову и Метохији Срби живе у непредвидивом и веома непријатељском окружењу, у сталној опасности од пљачке и пребијања, у страху да ће изгубити везу са централном Србијом”, оцењује Иларион.
Како додаје, у древним манастирима моле се „иза бодљикаве жице”, а малобројни монаси живот проводе „као сужњи, под заштитом наоружаних странаца”. Према његовим речима, изазива забринутост недавно саопштена намера руководства косовског универзитета у Приштини да цркву Христа Спаситеља, која се налази на његовој територији, или сруши или претвори у музеј косовских Албанаца. „Та изјава је веома индикативна – добијајући немалу подршку споља, представници већине на Косову настављају да теже потпуном насилном истеривању Срба, а не мирном суживоту са њима. Не престају покушаји да се српском народу одузме његова вишевековна историја и да се угуши његово историјско сећање”, упозорава „шеф дипломатије” Руске православне цркве.
Подсећајући да су вандали оскрнавили многе храмове на Косову или су они у рушевинама, Иларион каже да у том светлу радује што је обновљен рад богословије у Призрену и да је РПЦ за те сврхе дала 200.000 евра.
Уз благослов патријарха Кирила, додаје владика, у манастирима широм Русије почело је прикупљање средстава за помоћ храмовима и манастирима на Косову, као и за организовање нових народних кухиња.
На питање хоће ли руски патријарх доћи у Србију на прославу Миланског едикта, митрополит наводи да је то веома важан датум за хришћане у целом свету и да је „више пута чуо да братска СПЦ спрема прославу” у Нишу, али да „засад званични позиви на те свечаности нису разаслати”.
У осврту на питање Црногорске православне цркве, Иларион понавља став РПЦ да је то „расколничка структура, о чијем признању од стране помесних православних цркава не може бити ни говора”. „РПЦ, као и све остале помесне православне цркве, признаје на територији Републике Црне Горе само епархије СПЦ, а у ситуацији која је настала у Црној Гори не видимо никакво питање које би захтевало посебно црквено решење”, рекао је владика.
Другачија ситуација је, додаје, с непризнатом Македонском православном црквом, која је до
1967. године била аутономна црква у саставу Патријаршије СПЦ, а онда неканонски прогласила аутокефалност, коју нико није признао. „Преко је потребно да црква у Републици Македонији постане свесна неопходности да се врати у канонско поље. Сматрамо да могућности које постоје за то треба да размотре представници Патријаршије СПЦ и саме непризнате Македонске православне цркве, на основу канонских норми и у духу братске љубави”, указује Иларион.
Упитан да ли поглавар РПЦ планира посету Србији, он каже да патријарх Кирил, према традицији прихваћеној у православној цркви, после избора на трон Московске патријаршије, посећује братске помесне православне цркве и да је већ посетио низ патријаршија. Патријарх Кирил, како истиче Иларион, без сумње има намеру да посети братску СПЦ, да се поклони светињама Србије и моли заједно са српским патријархом Иринејом. „Та посета ће се догодити пошто, према традицији, РПЦ посети свети патријарх српски Иринеј, који је на патријаршијски трон дошао годину дана касније од поглавара РПЦ.”
Владика је и овом приликом подсетио на дугу традицију „никада ничим помућених” односа братских цркава, на помоћ коју је у време османског ропства РПЦ пружала Србији и на чињеницу да је десетине хиљада избеглица из совјетске Русије нашло уточиште у Србији, као и да две цркве имају подворја у Москви, односно Београду, чија је активност усмерена на јачање и развој братских веза, оцењујући их „веома високо”.
На питање какав је став РПЦ према засад само теоретској могућности да папа посети Србију, Иларион, који се и сам недавно срео са Бенедиктом XVI, одговара да са папом „није дотицао ту тему” а да, колико му је познато, СПЦ досад није упућивала папи званични позив да посети Србију. „Каква год била дефинитивна одлука највиших свештеника СПЦ о томе, РПЦ га сматра унутрашњим питањем братске СПЦ”, закључио је Иларион.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар