Саслуживало је свештенство, монаштво и ђаконство Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, јереј Василије Брборић, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.
Сабраном народу, који се у великом броју причестио Светим Тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је подсјетио на неколико древних пророштава, чији су пророци по надахнућу Духа Светог, најављивали овај чудесни догађај. Најчешће помињано је пророштво Светог пророка Исаије, који каже: “Ето, даје вам се знак, дјевојка ће затрудњети, родиће сина и надјенуће му име Емануил, што значи са нама је Бог“. Мање познато пророштво, према ријечима Владике будимљанско-никшићког, је оно којим Свети пророк Јоил назначава оваплоћење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
“У том пророштву се каже: „У тај велики дан Господњи појавиће се заједно, односно смијешаће се крв и огањ и пушење дима“. Ово пророштво је мање помињано и због тога, вјероватно, што личи на некакве сукобе, погибије, ратна разарања, паљења, неке историјске катастрофе. И рекло би се да је тако, споља гледано, али то је у пророчкој визији значило сљедеће. У тај велики дан који је испуњење многих нада о доласку Спаситеља свијета у овај наш свијет, појавиће се оваплоћени Господ“.
“Када Свети пророк Јоил говори о крви тиме, заправо, указује на Његову људску природу, а крв је довољно јак символ да укаже на цијелу људску природу. Када каже огањ тиме се указује на Божанство Христово, а крв и огањ, сједињени у овој пророчкој ријечи значе да ће се сјединити Христово Божанство и људска природа, коју је Он узео од Пресвете Дјеве Богородице, оваплотивши се од Њене пречисте дјевичанске крви. Пушење дима назначава нову благодат, ново стање, ново богослужење, јер се од памтивијека приликом богослужења употребљавао тамјан, смирна и други састојци који, преко чула мириса, изазивају пријатан осјећај, осјећај који побуђује побожност, који подстиче на молитву“, рекао је Његово Преосвештенство.
“Ове ријечима, којима Свети пророк најављује оваплоћење Спаситеља Господа Исуса Христа, Који је вјечни Архијереј, Богочовјек, Цар царева и Господар господара, могу да указују и на неку борбу, јер је Сам Господ Исус Христос, истакао је Преосвећени владика Јоаникије, говорио: “Нијесам дошао у овај свијет да донесем мир него мач“. А, опет, Господ каже на једном мјесту, и то само на једном мјесту: “Нијесам дошао да донесем мир него мач“ и каже, такође, “Дошао сам да бацим огањ на земљу и желим да видим да се тај огањ разгорио“. Како онда разумјети ове ријечи Господа Исуса Христа, Којег прослављамо као Цара мира, чије су рођење анђели Небески прославили оном узвишеном божићном пјесмом “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“,“ запитао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
“То, драга браћо и сестре, значи да ми треба да се потрудимо; Хришћани кроз сва времена и кроз све вјекове, они који су хтјели да стекну Духа, да стекну врлине, да духовно напредују, они су знали за један метод – пролиј крв и прими Духа, али не у буквалном значењу ријечи проливања крви. То значи потрудити се и борити се са својим гријесима, са својим манама до крви, да бисмо примили Духа. Без тога не може бити врлина, без жртве не може бити врлина. А када Господ у својим проповиједима каже: „Дошао сам да бацим огањ на земљу и желим да видим да се тај огањ што прије распали и што више разбукти“ – огањ у библијској терминологији увијек указује на Духа. Све ово, драга браћо и сестре, говоримо зато што у овој припреми за дочек великог празника постимо, Богу се молимо, боримо се са својим гријесима, са својим манама, правимо у свом срцу мјеста за Богомладенца Христа“.
“Мјеста за Њега најбоље ћемо начинити тако што ћемо у свом срцу правити мјеста и за ближње своје, јер тамо гдје нема мјеста за ближњег неће, будите сигурни, бити мјеста ни за Богомладенца Христа. Не можемо указати љубав према Богу, ако не указујемо, истовремено, и љубав према ближњима својим. И то искрено од срца, а не онако споља и притворно. Од тога вајде нема. У том смислу можемо схватити оно проливање крви да бисмо стекли Духа Светог – у смислу борбе са својим манама, а сви имамо мана и напретек, и лоших дјела и празних ријечи. Сви од реда, почев од нас свештених лица. Према томе, свима нам је потребан пост, молитва и покајање. То је оно што сигурно обезбјеђује духовни напредак, то је начин да у свом срцу направимо топло, пријатно и пространо мјесто у коме ће се смјестити Богомладенац Христос Спаситељ свега свијета. Нека празник рођења Христовог дође на радост свима нама, цијелом свијету, свој васељени, свим свјетовима Божијим“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар