По милости Божјој Архиепископ Константинопоља – Новог Рима и Васељенски Патријарх
+ ВАРТОМОЛЕЈ
Мир и милост од нашег Спаситеља рођеног у Витлејему
* * *
“Христос се роди, славите Га; Христос је на земљи, узносите Га.”
Објавом Миланског едикта 313. г., просветљени римски цар, Свети Константин Велики са објавом успоставио је слободу исповедања хришћанске вере, као и слободу исповедања свих других религија. Нажалост, премда је прошло 1700 година од тада, ми смо и даље сведоци верског прогона хришћана и других хришћанских мањина у многим земљама.
Штавише, економско надметање глобално се шири, као што је тежња за пролазним профитом који се истиче као главни циљ. Не узимају се у обзир суморне последице превелике концентрације богатства у рукама малог броја људи и финансијска беда широких народних маса. Ова несразмера, за коју се широм света говори као о светској финансијској кризи, у суштини је плод моралне кризе. Људски род нажалост не преписује одговарајући значај овој моралној кризи. Да би оправдали ову незаинтересованост, људи се позивају на појам слободне трговине. Али слободна трговина није пропусница за злочин. А криминално понашање је много више од онога што је забележено у кривичним законима. Оно подразумева оно што није предвиђено у прописаним законима, попут конфискације народног богатства помоћу наводно легитимних средстава. Отуда, уколико закон не може да буде званично наметнут, потези малог броја грађана се често изражавају на један непримерен начин, чиме ометају социјалну правду и мир.
Ми у Васељенској Патријаршији помно смо пратили “знаке времена” који свуда понављају звукове “рата и немира” – попут “устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу” (јеванђ. Лука 21.10-12) На више начина, ми доживљавамо оно што је Свети Василије писао о “две врсте љубави: једна осећа тугу и забринутост видевши да је нечији вољен повређен; друга се радује и тежи да буде од користи некоме ко је вољен. Ко не показује ниједну од ових својстава јасно је да не воли ничијег брата или сестру. (Василије Велики, Краћа правила, ПГ31.1200А) Из овог разлога, из светог седишта и центра Православља, проглашавамо наступајућу годину – Годином светске солидарности.
Надамо се да ћемо на овај начин моћи да такнемо довољно људи кад је у питању огроман и свеукупан проблем сиромаштва и потреба да се преузму неопходне мере како би се утешили гладни и несрећни.
Као ваш духовни отац и црквени поглавар, ми тражимо подршку свих људи и државних власти добре воље да би могли да остваримо мир Господњи на земљи – мир који су анђели прогласили и који је подарио мали Исус. Ако искрено желимо овај мир, који превазилази сав ум, ми смо дужни да га јасно следимо уместо да будемо равнодушни на духовну и материјалну рањивост наше браће и сестара, због којих се Христос родио.
Љубав и мир су основне особине ученика Господњих као и сваког Хришћанина. Стога охрабримо једни друге током ове Године светске солидарности да уложимо сваки свестан напор, као појединци и народи, у циљу смањивања нехуманих последица које су створене огромним неједнакостима; као и да сви људи признају права најслабијих међу нама како би свако могао да ужива у основним добрима неопходним за људски живот. Према томе, ми ћемо заиста бити сведоци, барем до степена који је могућ за људе, остварења мира на земљи.
Заједно са свеукупном материјалном и духовном творевином, Рождество Сина и Речи Божије од Дјеве Марије, поклањајући се пред Новорођеним Христом –просветљењем и спасењем нашим, посредником нашим у животу, и питамо се као Псалмописац “Кога да се бојим? Кога да се страшим?” (Пс. 27.1) као Хришћани, с обзиром “јер вам се данас роди спас” (јеванђ. Лука 2.11), “ Господар над војскама; он је цар славе.” (Пс. 24.10)
Ми се искрено надамо и усрдно молимо да ће наступајућа 2013 бити за сваког година светске солидарности, слободе, помирења, добра воље, мира и радости. Нека превечни Логос Очев, који је рођен у јаслама, а који је ујединио анђеле и људе у један ред, успоставио мир на земљи, дарује свим људима стрпљење, наду и снагу, док благосиља свет са божанским даровима Његове љубави. Амин.
Фанар, Божић 2012. године
Ваш покорни молилац пред Господом
+ Вартоломеј Константинопољски
Извор: Васељенска Патријаршија
Преузето са: Српска Православна Црква
+ ВАРТОМОЛЕЈ
Мир и милост од нашег Спаситеља рођеног у Витлејему
* * *
“Христос се роди, славите Га; Христос је на земљи, узносите Га.”
Објавом Миланског едикта 313. г., просветљени римски цар, Свети Константин Велики са објавом успоставио је слободу исповедања хришћанске вере, као и слободу исповедања свих других религија. Нажалост, премда је прошло 1700 година од тада, ми смо и даље сведоци верског прогона хришћана и других хришћанских мањина у многим земљама.
Штавише, економско надметање глобално се шири, као што је тежња за пролазним профитом који се истиче као главни циљ. Не узимају се у обзир суморне последице превелике концентрације богатства у рукама малог броја људи и финансијска беда широких народних маса. Ова несразмера, за коју се широм света говори као о светској финансијској кризи, у суштини је плод моралне кризе. Људски род нажалост не преписује одговарајући значај овој моралној кризи. Да би оправдали ову незаинтересованост, људи се позивају на појам слободне трговине. Али слободна трговина није пропусница за злочин. А криминално понашање је много више од онога што је забележено у кривичним законима. Оно подразумева оно што није предвиђено у прописаним законима, попут конфискације народног богатства помоћу наводно легитимних средстава. Отуда, уколико закон не може да буде званично наметнут, потези малог броја грађана се често изражавају на један непримерен начин, чиме ометају социјалну правду и мир.
Ми у Васељенској Патријаршији помно смо пратили “знаке времена” који свуда понављају звукове “рата и немира” – попут “устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу” (јеванђ. Лука 21.10-12) На више начина, ми доживљавамо оно што је Свети Василије писао о “две врсте љубави: једна осећа тугу и забринутост видевши да је нечији вољен повређен; друга се радује и тежи да буде од користи некоме ко је вољен. Ко не показује ниједну од ових својстава јасно је да не воли ничијег брата или сестру. (Василије Велики, Краћа правила, ПГ31.1200А) Из овог разлога, из светог седишта и центра Православља, проглашавамо наступајућу годину – Годином светске солидарности.
Надамо се да ћемо на овај начин моћи да такнемо довољно људи кад је у питању огроман и свеукупан проблем сиромаштва и потреба да се преузму неопходне мере како би се утешили гладни и несрећни.
Као ваш духовни отац и црквени поглавар, ми тражимо подршку свих људи и државних власти добре воље да би могли да остваримо мир Господњи на земљи – мир који су анђели прогласили и који је подарио мали Исус. Ако искрено желимо овај мир, који превазилази сав ум, ми смо дужни да га јасно следимо уместо да будемо равнодушни на духовну и материјалну рањивост наше браће и сестара, због којих се Христос родио.
Љубав и мир су основне особине ученика Господњих као и сваког Хришћанина. Стога охрабримо једни друге током ове Године светске солидарности да уложимо сваки свестан напор, као појединци и народи, у циљу смањивања нехуманих последица које су створене огромним неједнакостима; као и да сви људи признају права најслабијих међу нама како би свако могао да ужива у основним добрима неопходним за људски живот. Према томе, ми ћемо заиста бити сведоци, барем до степена који је могућ за људе, остварења мира на земљи.
Заједно са свеукупном материјалном и духовном творевином, Рождество Сина и Речи Божије од Дјеве Марије, поклањајући се пред Новорођеним Христом –просветљењем и спасењем нашим, посредником нашим у животу, и питамо се као Псалмописац “Кога да се бојим? Кога да се страшим?” (Пс. 27.1) као Хришћани, с обзиром “јер вам се данас роди спас” (јеванђ. Лука 2.11), “ Господар над војскама; он је цар славе.” (Пс. 24.10)
Ми се искрено надамо и усрдно молимо да ће наступајућа 2013 бити за сваког година светске солидарности, слободе, помирења, добра воље, мира и радости. Нека превечни Логос Очев, који је рођен у јаслама, а који је ујединио анђеле и људе у један ред, успоставио мир на земљи, дарује свим људима стрпљење, наду и снагу, док благосиља свет са божанским даровима Његове љубави. Амин.
Фанар, Божић 2012. године
Ваш покорни молилац пред Господом
+ Вартоломеј Константинопољски
Извор: Васељенска Патријаршија
Преузето са: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар