ЧОВЕК ЈЕ ПУТНИК ДО НЕБА
- Знамо одавно шта човек све собом
представља, од обрађивача земље - homo fabera, разумног човека - homo
sapiensа до човека вере homo religiosusа човека игре homo ludensа човека
који ствара homo creatora и не на последњем месту човека путника homo
viatorа. То су све архетипови свих људи на земљи. Све поменуте одлуке
могуће и да су усађене у дубине његовог несвесног можда чак и његове
мождане супстанце. Неурофизиологија је јако занимљива. На њему је да ли
ће развијати ове одлике и докле, започео је своје предавање овај познати
српски лекар, психијатар, професор и књижевник.
„Човек је стално на путу. Он је
пролазник на планети Земљи“, написао је у књизи „Приближавање Богу“,
академик проф. др Владета Јеротића. А сада је тема путовања, али као
усавршавања човека – путника, била предмет посебног предавања одржаног у
понедељак, 5. новембра, у Духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу
„Свети Новомученици крагујевачки“, које је управо тако и било насловљено
„Човек путник, О усавршавању“.
- Човек је путник до неба. Шта то значи?
Он путује од живота до новог живота, преко смрти. И кад људи нису
религиозни прихватају да су путници. Свако треба да буде путник у својој
професији. Зар може лекар да стане кад заврши студије? Он треба даље да
се усавршава. И не само лекар, него свако у сваком занимању. Никада не
треба да дозволите да станете. Имате Вукову пословицу: „Добар поп учи се
до краја живота.“. А непрекидно понављам и стару јеврејску изреку: „Ако
не постанемо бољи, постаћемо гори“.
У наставку предавања, пред иначе,
препуном салом Епархијског центра Шумадијске епархије, професор др
Владета Јеротић је истакао да смо ми путници и зато што се налазимо на
путу да постанемо хришћани. Тај пут, за њега као православца води кроз
Господа Исуса Христа који је за себе рекао „Ја сам Пут, Истина и Живот“.
Подсетио нас је и да смо данас овакви, сутра онакви, и да су чак и
светитељи страховали да ли ће их Божја милост једном напустити, па је
због тога људско путовање односно усавршавање сталан лични труд, али и
брига о себи.
Свако поменуто својство човека, па и то
да буде човек путник, нагласио је проф. Јеротић дато нам је само као
клица, као заметак, као могућност усавршавања како свог природног тако и
духовног бића. То је оно што повезује ове две приче. Свако живо биће је
уперено ка усавршавању и то нам доказује чак и животињски свет.
Наравно и ово предавање је као и сва
предавања академика Владете Јеротића било богато причама и о другим
темама јер је проф. Јеротић велики познавалац човека као и света који га
окружује, а потом и познавалац Бога. За себе каже да никада није било
да није био верник и да је благодат Божја што је одрастао у породици
која га је окренула ка вери а не ка политици. Вече је као и увек
завршено питањима из публике, после пуна два сата духовних разговора.
Гордана Јоцић, уредница радиа „Златоусти“

Нема коментара:
Постави коментар