Синиша Петрић, из Јајца, 24. октобра 2008. године упутио јс Игуману Острошком и Братству Манастира Острога следеће писмо:
За Манастир Острог
Пишем ради познања истине Божије и чуда Његовог угодника Светог Василија Острошког Чудотворца, а за оне који буду читали да вјерују у Господа Исуса Христа и Његовог угодника Светог Василија коме нека је слава и хвала за исцељење моје у све вјекове! Амин.
Године 1997. тешко сам се разболио, моје психичко стање било је неподношљиво, немир је завладао у мојој души, патио сам од несанице, ноћи сам проводио будан немајући сна... Моје стање је било такво да сам дошао до ивице нервног слома.
Поред таквог стања имао сам и болест грчења тијела, када ми се ноге савију нисам могао да их опустим тако да су ми други момагали у томе, мој зет Душан и сестра Снежана, јер сам у то вријеме био код њих.
За мене су ноћи трајале као године. Ништа нисам ни јео ии пио данима, све до дана празника Вазнесења Господњег - Спасовдана, те исте године.
Моји родитељи у то вријеме живјели су у Брчком. Ту су избјегли током посљедњег рата. Пре тога смо живјели у Доњем Вакуфу. Како ми је моја сестра испричала на дан Вазнесења Господњег попио сам једну шољу млијека.
Послије тога сам отишао на лијечење за психичке болеснике у Нови Сад и ту сам остао два мјесеца.
По изласку из болнице дошао сам у Брчко и ту сам остао да живим са родитељима под даљом контролом љекара.
Исте године било је организовано поклоничко путовање у Манастир Острог и ја сам био позван, јер је свештеник Драган Ђирковић, који ме је познавао и знао за моје стање, послао једног брата у Христу Господу да ме обавјести да сам и ја на списку путника за одлазак у манастир Острог.
У моме срцу је била бесконачна радост коју ријечима не могу описати. Дошли смо под Острог, a ја сам био у пратњи једне слијепе жене Хаџи-Анђе. Приступили смо Моштима Светог Василија Чудотворца Острошког и цјеливали његове Свете Мошти. Прочитана ми је молитва за исцјељење и послије тога сам се осјећао много боље. Враћајући се кући, чак, сам и запјевао заједно са возачем Николом.
Послије тога сам други пут дошао под Острог и било ми је све боље и боље, уз молитве за исцјељење које су ми се читале крај Моштију Светог Василија Чудотворца Острошког. Вратио сам се кући у још бољем стању.
Када сам трећи пут дошао на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу и цјеливао пречисте Мошти његове, прочитана ми је молитва за оздрављење, послије чега сам се вратио кући потпуно здрав и весео.
Слава Господу Исусу Христу и Пресветој Мајци Божијој и Светом Василију Чудотворцу Острошком који ме исцјели силом Духа Светога Коме нека је слава и хвала у све вјекове! Долазићу у Острог кад год будем могао да се поклоним Светом Василију, и да му благодарим, и да му захваљујем на исцјељењу душе и тјела мога!
Данас живим са мајком у Брчком у својој кући и благодаримо Господу Богу и његовом угоднику и Чудотворцу Светом Василију.
До сада ме је Светац удостојио да седамнаест пута дођем на Острог и долазићу поново кад год будем могао.
Господу слава и хвала, и Пресветој Мајци Божијој, и Светом Василију Чудотворцу и свима Светима у све вјекове вјекова! Амин.
Овом приликом поздрав шаљем владики Јовану Пурићу и читавом братству и сестринству Манастира Острог!
написао 24. октобра љета Господњег 2008.
својом грешном руком Синиша Петрић
Из књиге "Нова чуда Светог Василија Острошког"
Извор: Епархија нишка
Нема коментара:
Постави коментар