Мало је оних који се потпуно излече од дроге, али је много оних који
могу спречити настанак нових зависника, каже психијатар Слободан Симић
Узроке наркоманије треба тражити најпре у личности зависника а не
само у друштву, каже примаријус др Слободан Симић, шеф Одсека за судску
психијатрију Института за ментално здравље у Београду.
– Не може баш свако да постане наркоман само зато што је некад пробао дрогу, и нису друштвено окружење и околности главни предуслов за узимање психоактивних супстанци. Да је наркоманија само проблем друштва, онда не бисмо имали зависнике у свим земљама света, укључујући и скандинавске и Швајцарску, које су својим грађанима обезбедиле врло квалитетне услове живота – истиче доктор.
Према проценама Завода за болести зависности, у Београду има око 35.000 наркомана, а у целој Србији око 80.000. Истовремено, у целом свету, према подацима УН, има 200 милиона људи који су пробали дрогу, наводи др Симић у приручнику „Све о наркоманији”.
– Сиромаштво само по себи не може да буде узрок зависности, посебно зато што је наркоманија прилично скупа болест. Када погледате просечну социјалну структуру зависника, ту заиста нема сиротиње. Тежак зависник дневно просечно троши 50 до 100 евра. Ако нема, онда краде или се бави проституцијом. Све активности срачунате су само на један циљ – да дође до дроге, и то постаје његов основни животни мотив. У исто време, на истом месту, рођени брат или сестра неког зависника је одличан ђак, добија награде и примеран је у сваком погледу, а одрастали су у потпуно истим условима и у истој породици. То је још један од многих егзактних доказа да су у основи зависности превасходно поремећаји личности, и да су они главни услов за настанак наркоманије – каже др Симић у разговору за „Политику”.
Они који се тешко носе са стресним ситуацијама, имају ниско самопоштовање и слаб капацитет за испуњење својих очекивања, у већој су опасности да пробају дрогу него људи који имају здрав стил живота, позитивно размишљање, баве се спортовима и квалитетно испуњавају своје слободно време.
– Поремећаји личности су пријемчив терен за развој болести зависности. Злоупотреба дрога представља могући следећи корак код особа које су још од детињства лоше прилагођене и имају чешће неадекватно понашање, као и код оних који су незрели, анксиозни, депресивни или психотични. Наркомани су емоционално и социјално незреле личности, које своје планове и циљеве подешавају тренутним жељама и нагонима, а не стварним потребама и објективним околностима. Емоционално су лабилни и преосетљиви, имају нижи праг толеранције на фрустрације и недовољно им је развијена савест – објашњава др Симић.
Зато и у лечењу треба више усмерити пажњу на личност зависника а мање на ефекте дроге. Међутим, мало је оних који су успели да се потпуно излече и зато су наркомани често „отписани” и за своју породицу и за друштво. Читаве породице материјално пропадају због болести зависности.
– Много је више оних који могу спречити настанак нових наркомана. Први задатак државних органа јесте да дрогу учине недоступном, а школе би требало да уоче психички лабилне адолесценте и да се побрину да са таквим младим људима раде психолошка саветовалишта и психијатријске институције. Наставници треба да идентификују ученике под ризиком и да им на време понуде помоћ и подршку у лечењу – каже др Слободан Симић.
Он наглашава да је наслеђе веома важан фактор за настанак болести зависности. Јер, ако родитељи имају поремећај личности и ако су сами склони употреби алкохола или дрога, постоји ризик да ће исти проблем имати и деца.
– До поремећаја личности не долази због узимања психоактивне супстанце, већ до конзумирања психоактивних супстанци долази због поремећаја личности, који представља урођен поремећај. Дакле, неки наркомани се рађају са склоношћу ка болестима зависности.
Лоше друштвене околности нису довољан фактор да једну стабилну здраву личност подстакну да узима дрогу – категоричан је наш саговорник.
Држава и друштво су, међутим, и те како позвани да раде на превенцији.
– Треба побољшати општи стандард друштва и социјалну сигурност, елиминисати осећај безнађа и резигнације код младих стварањем реалних друштвених перспектива за запослење и решавање стамбених проблема, помоћи нефункционалним породицама, обезбедити алтернативне видове ангажовања младих, као што су спорт и култура. Све су то задаци за државне, социјалне, образовне, културне и здравствене институције – каже др Слободан Симић.
Иако добри услови живота нису гаранција против болести зависности, државни органи би могли да се потруде и што више побољшају животне услове нарочито младих, па би тиме, каже доктор, избор између самоуништења или живота био много лакши.
----------------------------------------------
Шта могу да учине родитељи
– Мајке и очеви треба да развијају блискост у породичним односима, поверење и осећај самопоштовања и одговорности код своје деце. Треба да познају њихове школске и остале пријатеље, као и све прилике у школи. Родитељи никада не треба да одбијају разговор са дететом, ма како били заузети, а пожељно је и да сами започну разговор о разним темама.
Требало би да знају коју музику, филмове и литературу дете воли и на која места излази. Важан је и лични пример. Ако родитељ конзумира дрогу, алкохол, таблете или цигарете, тешко ће објаснити детету да то не треба да ради, – каже др Слободан Симић.
Извор: Политика
– Не може баш свако да постане наркоман само зато што је некад пробао дрогу, и нису друштвено окружење и околности главни предуслов за узимање психоактивних супстанци. Да је наркоманија само проблем друштва, онда не бисмо имали зависнике у свим земљама света, укључујући и скандинавске и Швајцарску, које су својим грађанима обезбедиле врло квалитетне услове живота – истиче доктор.
Према проценама Завода за болести зависности, у Београду има око 35.000 наркомана, а у целој Србији око 80.000. Истовремено, у целом свету, према подацима УН, има 200 милиона људи који су пробали дрогу, наводи др Симић у приручнику „Све о наркоманији”.
– Сиромаштво само по себи не може да буде узрок зависности, посебно зато што је наркоманија прилично скупа болест. Када погледате просечну социјалну структуру зависника, ту заиста нема сиротиње. Тежак зависник дневно просечно троши 50 до 100 евра. Ако нема, онда краде или се бави проституцијом. Све активности срачунате су само на један циљ – да дође до дроге, и то постаје његов основни животни мотив. У исто време, на истом месту, рођени брат или сестра неког зависника је одличан ђак, добија награде и примеран је у сваком погледу, а одрастали су у потпуно истим условима и у истој породици. То је још један од многих егзактних доказа да су у основи зависности превасходно поремећаји личности, и да су они главни услов за настанак наркоманије – каже др Симић у разговору за „Политику”.
Они који се тешко носе са стресним ситуацијама, имају ниско самопоштовање и слаб капацитет за испуњење својих очекивања, у већој су опасности да пробају дрогу него људи који имају здрав стил живота, позитивно размишљање, баве се спортовима и квалитетно испуњавају своје слободно време.
– Поремећаји личности су пријемчив терен за развој болести зависности. Злоупотреба дрога представља могући следећи корак код особа које су још од детињства лоше прилагођене и имају чешће неадекватно понашање, као и код оних који су незрели, анксиозни, депресивни или психотични. Наркомани су емоционално и социјално незреле личности, које своје планове и циљеве подешавају тренутним жељама и нагонима, а не стварним потребама и објективним околностима. Емоционално су лабилни и преосетљиви, имају нижи праг толеранције на фрустрације и недовољно им је развијена савест – објашњава др Симић.
Зато и у лечењу треба више усмерити пажњу на личност зависника а мање на ефекте дроге. Међутим, мало је оних који су успели да се потпуно излече и зато су наркомани често „отписани” и за своју породицу и за друштво. Читаве породице материјално пропадају због болести зависности.
– Много је више оних који могу спречити настанак нових наркомана. Први задатак државних органа јесте да дрогу учине недоступном, а школе би требало да уоче психички лабилне адолесценте и да се побрину да са таквим младим људима раде психолошка саветовалишта и психијатријске институције. Наставници треба да идентификују ученике под ризиком и да им на време понуде помоћ и подршку у лечењу – каже др Слободан Симић.
Он наглашава да је наслеђе веома важан фактор за настанак болести зависности. Јер, ако родитељи имају поремећај личности и ако су сами склони употреби алкохола или дрога, постоји ризик да ће исти проблем имати и деца.
– До поремећаја личности не долази због узимања психоактивне супстанце, већ до конзумирања психоактивних супстанци долази због поремећаја личности, који представља урођен поремећај. Дакле, неки наркомани се рађају са склоношћу ка болестима зависности.
Лоше друштвене околности нису довољан фактор да једну стабилну здраву личност подстакну да узима дрогу – категоричан је наш саговорник.
Држава и друштво су, међутим, и те како позвани да раде на превенцији.
– Треба побољшати општи стандард друштва и социјалну сигурност, елиминисати осећај безнађа и резигнације код младих стварањем реалних друштвених перспектива за запослење и решавање стамбених проблема, помоћи нефункционалним породицама, обезбедити алтернативне видове ангажовања младих, као што су спорт и култура. Све су то задаци за државне, социјалне, образовне, културне и здравствене институције – каже др Слободан Симић.
Иако добри услови живота нису гаранција против болести зависности, државни органи би могли да се потруде и што више побољшају животне услове нарочито младих, па би тиме, каже доктор, избор између самоуништења или живота био много лакши.
----------------------------------------------
Шта могу да учине родитељи
– Мајке и очеви треба да развијају блискост у породичним односима, поверење и осећај самопоштовања и одговорности код своје деце. Треба да познају њихове школске и остале пријатеље, као и све прилике у школи. Родитељи никада не треба да одбијају разговор са дететом, ма како били заузети, а пожељно је и да сами започну разговор о разним темама.
Требало би да знају коју музику, филмове и литературу дете воли и на која места излази. Важан је и лични пример. Ако родитељ конзумира дрогу, алкохол, таблете или цигарете, тешко ће објаснити детету да то не треба да ради, – каже др Слободан Симић.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар