Неко од предузетника је хтео да га преоре, али у чешкој шумској управи то нису дозволили
Први председник Чехословачке Томаш Масарик одлучио је да заустави изградњу водовода у месту Јиндриховица како би део те територије поклонио Краљевини СХС, у знак сећања на погинуле Србије у Првом светском рату. Данас је на том месту маузолеј у коме се налазе кости више од 7.000 српских војника, који је власништво Србије. Са историјом, али и проблемима овог споменика, смештеног на самој граници са Немачком, упознаје нас Дејан Ранђеловић, коме је наша амбасада поверила чување маузолеја.
– Током Првог светског рата овде се налазио највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске. Док су други логори били једнонационални, у овом је било Срба, Руса, Италијана, Румуна, Пољака, Литванаца. Српски војници су били најбројнији и реч је углавном о заробљеницима са Цера и Колубаре, али и цивилима – објашњава Ранђеловић.
У овом логору заробљеници су умирали због болести, слабе исхране, тешког рада у каменолому, градећи фабрике удаљене по 25 километара. Кроз Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника.
– Одмах по завршетку рата изграђен је маузолеј, а ексхумација је почела 1926. године под покровитељством краљице Марије. Осим из логора у Јиндриховицама, донета су тела ексхумираних војника из градова Соколова, Аша, Хеба, Тепле и других, с циљем да се посмртни остаци сахране на једном месту. Тако да у костурници почива 7.100 српских и 187 руских војника – истиче Ранђеловић. Само три километара даље, у шуми, налази се гробље на коме лежи још око 1.600 Срба и 64 Руса. Оно је, како објашњава наш саговорник, у власништву „Шумарства Чешке републике” и у катастру није наведено као гробље – објашњава Ранђеловић.
Он због тога, као и због чињенице да гробље није уређено, страхује да би чешке власти могле да промене намену.
– Неко од предузетника је одавно хтео да то преоре, али у чешкој шумској управи то нису дозволили. Иако се у документима не води као гробље, њима је добро познато да оно постоји. Међутим, мене брине чињеница да Чешка, по међународним конвенцијама, има обавезу да таква гробље не дира 100 година, а после, ако га нико не одржава, може да га прекопа и гради нешто на том простору. А ево за две године обележићемо сто година од почетка Првог светског рата – упозорава Ранђеловић и истиче да је и стање маузолеја алармантно, односно да су одавно потребни нов кров, изолација, малтерисање и кречење.
Са друге стране, Миро Чаваљуга, помоћник министра рада и социјалне политике, каже да нема потребе страховати за судбину поменутог гробља, јер је сарадња са чешким колегама веома добра.
– Ништа се неће догодити без претходног договора. Када је о маузолеју реч, ми смо прошле године били тамо и видели смо да је ситуација задовољавајућа. Не могу да кажем да је одлична, али далеко је од катастрофалне. Наше министарство брине о 6.000 ратних меморијала у земљи и 550 у свету. Њихово одржавање није скупо, али ни средства којима располажемо нису велика. Због тога, сваке године комисија одлучује где је стање ургентно, па за те споменике издвајамо значајнија средства – рекао је Чаваљуга.
----------------------------------------------
Запостављена капела у Оломоуцу
Миро Чаваљуга каже да у граду Оломоуцу, 300 километара даље од Јиндриховица, постоји костурница која вапи за обновом. Међутим, реновирање кочи нерешено питање власништва, за које од бивших република једино није заинтересована Словенија.
Први председник Чехословачке Томаш Масарик одлучио је да заустави изградњу водовода у месту Јиндриховица како би део те територије поклонио Краљевини СХС, у знак сећања на погинуле Србије у Првом светском рату. Данас је на том месту маузолеј у коме се налазе кости више од 7.000 српских војника, који је власништво Србије. Са историјом, али и проблемима овог споменика, смештеног на самој граници са Немачком, упознаје нас Дејан Ранђеловић, коме је наша амбасада поверила чување маузолеја.
– Током Првог светског рата овде се налазио највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске. Док су други логори били једнонационални, у овом је било Срба, Руса, Италијана, Румуна, Пољака, Литванаца. Српски војници су били најбројнији и реч је углавном о заробљеницима са Цера и Колубаре, али и цивилима – објашњава Ранђеловић.
У овом логору заробљеници су умирали због болести, слабе исхране, тешког рада у каменолому, градећи фабрике удаљене по 25 километара. Кроз Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника.
– Одмах по завршетку рата изграђен је маузолеј, а ексхумација је почела 1926. године под покровитељством краљице Марије. Осим из логора у Јиндриховицама, донета су тела ексхумираних војника из градова Соколова, Аша, Хеба, Тепле и других, с циљем да се посмртни остаци сахране на једном месту. Тако да у костурници почива 7.100 српских и 187 руских војника – истиче Ранђеловић. Само три километара даље, у шуми, налази се гробље на коме лежи још око 1.600 Срба и 64 Руса. Оно је, како објашњава наш саговорник, у власништву „Шумарства Чешке републике” и у катастру није наведено као гробље – објашњава Ранђеловић.
Он због тога, као и због чињенице да гробље није уређено, страхује да би чешке власти могле да промене намену.
– Неко од предузетника је одавно хтео да то преоре, али у чешкој шумској управи то нису дозволили. Иако се у документима не води као гробље, њима је добро познато да оно постоји. Међутим, мене брине чињеница да Чешка, по међународним конвенцијама, има обавезу да таква гробље не дира 100 година, а после, ако га нико не одржава, може да га прекопа и гради нешто на том простору. А ево за две године обележићемо сто година од почетка Првог светског рата – упозорава Ранђеловић и истиче да је и стање маузолеја алармантно, односно да су одавно потребни нов кров, изолација, малтерисање и кречење.
Са друге стране, Миро Чаваљуга, помоћник министра рада и социјалне политике, каже да нема потребе страховати за судбину поменутог гробља, јер је сарадња са чешким колегама веома добра.
– Ништа се неће догодити без претходног договора. Када је о маузолеју реч, ми смо прошле године били тамо и видели смо да је ситуација задовољавајућа. Не могу да кажем да је одлична, али далеко је од катастрофалне. Наше министарство брине о 6.000 ратних меморијала у земљи и 550 у свету. Њихово одржавање није скупо, али ни средства којима располажемо нису велика. Због тога, сваке године комисија одлучује где је стање ургентно, па за те споменике издвајамо значајнија средства – рекао је Чаваљуга.
----------------------------------------------
Запостављена капела у Оломоуцу
Миро Чаваљуга каже да у граду Оломоуцу, 300 километара даље од Јиндриховица, постоји костурница која вапи за обновом. Међутим, реновирање кочи нерешено питање власништва, за које од бивших република једино није заинтересована Словенија.
Нема коментара:
Постави коментар