„Друштвени производ од 2.700 милијарди долара, када се подели на 195 милиона становника, даје приход по глави од преко 13.000 долара годишње. Ако се користе критеријуми УН, и има у виду да се долар у Бразилу купује, и вреди више него у Норвешкој, Јапану или Немачкој, то би било око 18.000 долара по глави. Како се дошло до овога? Најпре, Бразил је велика земља, богата ресурсима, минералима, имамо добру земљу, воде, речју, то је акумулација фактора“, каже он.
То је, међутим, тек предуслов за развој Бразила, једне од пет земаља која је брзо расла по БДП у 20. веку, посебно захваљујући контроли инфлације. Економско „чудо“, ипак, није створено преко ноћи. Био је то дуг и тежак процес.
„У Бразилу педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века водила се међу економистима дискусија о улози инфлације у подстицању развоја. Влада Жуселина Кубичека крајем педесетих је не само модернизовала Бразил и створила нову престоницу Бразилију, већ је развила и индустрију. Али, инфлација је почела да расте, што је постао један од разлога за државни удар. Инфлација је потом делимично укроћена, али је све опет заустављено нафтном кризом 1973, 1979. године и дужничком кризом осамдесетих година“, каже амбасадор.
Прва нафтна криза је подигла цене нафте, са три на 12 долара а Бразил је увозио две трећине својих потреба нафте. То је донело огромне ризике, али за Бразил је то уједно била и прилика за конзервативног председника Ернеста Гајзела који је створио алетернативне енергетске програме.
„Најчувенији је био ‘програм за алкохол’ који је дао подстицај узгајивачима шећерне трске и индустрији уопште. Онда је конструисан мотор који је радио на алкохол и дао Бразилу значајну стратешку предност. Бразилска економија је модернизована. Национална банка је куповала деонице бразилских компанија како би оне финансијски ојачале. Створен је нуклеус система великих предузећа у земљи. Био је то деценијски процес, али зато данас, ако имате компанију у Бразилу која је развила добру технологију за производњу опреме, можете да тражите финансирање од националних институција“, истиче Адор Нето.
Осамдесетих година Бразил је поново запао у инфлацију, и неколико планова за њено зауздавање није успело. На крају, јула 1994. године план за контролу инфлације је уродио плодом и до данас је она под контролом. Крај инфлације је толико одушевио Бразилце, додаје амбасадор, да је Кардозова влада освојила два мандата. Бразил је федерација са 27 јединица и већина државних банака у њима је дисциплинована. Сачињен је и закон о „фискалној одговорности“ према коме градоначелници и гувернери могу да буду законски гоњени ако не поштују правила:
„Други важан аспект је политика развоја индустрије и пољопривреде. Знам да је и Србија заинтересована за пољопривредни програм рефинансирања производње. Ако држава и банкарски систем дају новац малом произвођачу да купи семе и ђубриво, он може слободније да производи и постигне боље цене. Ако не, онда је у рукама неколицине великих купаца који му намећу цену“, примећује он.
Као можда најважнији део бразилског економског чуда амбасадор истиче политику субвенција за најсиромашније:
„Данас у Бразилу имате 50 милиона људи, дакле четвртину становништва, која сваког месеца прима субвенције. Оне их чине учесницима у модерној тржишној економији. Постоје строга правила за примање субвенција које до корисника стижу електронским путем, чиме се избегава локална корупција“, подвлачи амбасадор.
То још не значи да је све у Бразилу сређено. Још, додаје он, мора да се уради доста на образовању и инфраструктури. Председник Дилма Русеф је направила план за наредни деценију, за изградњу 8.000 километара железничких пруга и 10.000 километара путева. Наруку Бразилу, међутим, иде и његов положај:
„Величина земље и стратешка позиција Бразила који се не граничи са свега две земље у Јужној Америци, даје му природан приступ тим тржиштима. Бразил никада није зависио само од једног тржишта. У прошлости су главни били САД, ЕУ, Латинска Америка, сада се придружују Кина и Индија. Ако је криза у Европи, Бразил није претерано на удару, јер има алтернативу.“
Бразилско „чудо“ мења односе и са другим силама:
„Данас када се размишља о реформи Савета безбедности УН, ММФ и Светске банке, Бразил има личне амбиције и захтеве, јер сматрамо да је земља довољно значајна, не само због производње, већ и због позитивног доприноса међународној политици. Структура Савета безбедности је створена на односима после Другог светског рата. Тада су УН бројале шезедесетак земаља, данас 194. Зашто задржати ових пет земаља као сталне чланице СБ УН, и то са правом вета? Бразил сматра да треба да постане стална чланица СБ УН, јер има тежину и репрезентативност. Сада треба да буде најмање 10 или 12 сталних чланица СБ УН. Исто важи за ММФ, или Светску банку, где би требало да Бразил, Кина, Индија буду другачије представљене, јер имају много већи проценат БДП него пре 50 година. Данас Г 20 имају већу репрезентативност него Г 8. Јер, из тела које креира економску политике не могу да се искључе Индија, Кина, Бразил, Мексико, Нигерија, Пакистан… Све мора да се измени. Ови захтеви Бразила, ипак, не стварају тензије, јер све ове земље знају за нашу позицију“, каже он.
Да ли земље БРИКС – Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка – доприносе притиску за променама?
„У земљама БРИКС живи више од три милијарде људи. Зашто онда треба да имамо евро или долар да бисмо развијали међународну трговину? Зар не би ове земље могле да створе валуту за међусобну трговину? То показује потенцијал за останак изван контроле овог механизма. Наша политика је јачање мултилатералног механизма политике и моћи“, закључује амбасадор Адор Нето.
Бразилци позитивно мисле о Србији
Бразилска амбасада била је једна од ретких која од марта до маја 1999. године, када је Београд бомбардован, није затворила врата. Амбасадор Адор Нето то назива „правим изразом солидарности“:
„Србију од Бразила дали 10.000 километара, али два народа позитивно гледају један на другог и деле сличности – имају позитиван приступ животу, воле музику, спорт, добру кафу… Срби познају Бразил преко фудбала, Пелеа, карневала, самбе… Бразилци позитивно мисле о Србији, Дејан Петковић је изузетно популаран, али познавање са обе стране је површно. Многи ме у Бразилу питају: ‘Да ли се тамо ситуација смирила?’“
Како би то могло да се промени?
Информисањем. Ваш амбасадор Љубомир Милић добро познаје Бразил и говори савршено португалски. Потребан је селективан рад, посебно у бизнису. Планирамо да ове године делегација српских бизнисмена оде у посету Бразилу, а немравамо и да доведемо грађевинске фирме из Бразила у Србију.
Шта Бразилце занима у Србији?
Бразил је посебно заинтересован за инфраструктуру и сарадњу у области агроиндустрије. Постоје добре прилике и да се полупроизводи из Бразила финализују у Србији и продају у региону, и шире. Познато нам је да Србија има договоре о слободној трговини са Турском, Русијом, Белорусијом…
Има ли посла за Србе у Бразилу?
Имамо Светско првенство у фудбалу 2014. године, у 12 градова. Следе Олимпијске игре 2016. године, и до тада треба да модернизујемо транспортну инфраструктуру и хотеле. То би могла да буде прилика за српске компаније да се надмећу за посао у Бразилу.
Извор: ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар