Благословом Његовог Преосвештенства Господина Др Јована (Пурића),
Епископа нишког, у парохијском дому села Витковац, постоји терапијска
заједница за лечење болести зависности „Земља живих“, која је значајан
харитативни подухват наше Епархије.
У једној од древних светиња Мојсијске Горе, у селу Витковац, на левој обали Западне Мораве, налази се парохијски храм рођења Пресвете Богородице, у народу познат као „Црква Светог Нестора“.
Ово место на коме се подвизавао свети Нестор, брат и саподвижник светог
Романа, поштовано је у народу од давнина. Житије светог Нестора није
познато и његов празник не постоји у календару Цркве али култ према овом
светитељу постоји у народу овога краја.
На основу предања, археолошких истраживања и из контекста неких историјских записа, са сигурношћу можемо тврдити да ова светиња траје читав миленијум. Келију светог Нестора, обновио је и поред ње, подигао храм, рођени брат светог кнеза Лазара, Петар Хребељановић који се као монах упокојио на Светој Гори.
У време чувене битке код Делиграда, између српске и турске војске, код Цркве светог Нестора у Витковцу, била је смештена српска команда и прва линија одбране.
У наше дане, одговарајуђи изазовима савременог доба, Црква светог Нестора у Витковцу, постала је још једном, значајна дестинација у Епархији Нишкој.
Терапијска заједница „Земља живих“ је пружена Божија рука свима који се осећају уморним, разочараним, зависницима и онима који то нису, тужним и сиромашним у срцу. Божији одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу. С уверењем да је зависник у егзистенцијалној кризи, створена је атмосфера живота, у духу једностване хришћанске породице.
Верујемо да хришћански живот, својом пуноћом, даје истински одговор на људски немир и да нико сем Бога, који је створио човека, не може да оздрави његово рањено и повређено срце. Зато предлажемо молитву, рад, искрено пријатељство и јеванђелску истину.
У нашој заједници се не пуши, нема алкохола ни телевизије и свега онога што нас дефокусира, човек се усредсређује на своју унутрашњост и тако упознаје своје слабости и врлине.
Заједница подржава човека и помаже му да се поправи и нађе мир. Штићеници раде кућне послове и сами уређују и одржавају поредак читавог домаћинства. Прављење хлеба, чишћење по кући, столарски радови, рад у башти и са животињама, као и уметничко стваралаштво, иконописање, резбарија и позориште, неке су од активности које имају искључиво едукативни значај у циљу оздрављења.
Услов за улазак у заједницу само је један: Жеља за мењањем!
Боравак у заједници се не плаћа, а свака породица чије је дете штићеник, сарађује и помаже колико може. Од штићеника који желе да уђу, очекује се да прођу неколико припремних састанака, на којима се упознају са начином живота у заједници. На припремним састанцима учествује и породица. То је период током којег уочавамо вољу и жељу за променом. Након неколико припремних разговора добијају позив да уђу у програм. Програм који предлажемо траје три године, у зависности од личне историје појединца, његових навика и способности али и од тога колико је прихватио заједницу и нови начин живота.
Програм се одвија у три етапе:
Прва година:
РЕВИТАЛИЗАЦИЈА (ОЖИВЉЕЊЕ): физички опоравак, адаптација, поновно успостављање нормалних неуро-физиолошко-ендокриних механизама, суочавање са стварношћу и самим собом, суочавање са последицама својих лоших поступака и прихватање одговорности за те поступке.
Друга година:
РЕХАБИЛИТАЦИЈА (ПРЕУМЉЕЊЕ): Овладавање сопственим сазнајно-емотивним потенцијалом и усклађивање са окружењем унутар терапијске заједнице. Изграђивање личности кроз усмереност на другог.
Трећа година:
РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА (ПРИМЕНА): коришћење стечених знања и вештина у изграђивању и унапређењу здравих међуљудских односа. Преузимање одговорности за планирање, управљање и организацију живота у тераписјкој заједници. Функционална оспособљеност за живот ван терапијске заједнице у смислу примене стечених радних навика, нових образаца понашања и система вредности.
По благослову Његовог Преосвештенства Господина Др Јована (Пурића), Епископа нишког, заједницу духовно води и надгледа презвитер Југослав Ћурчић, парох витковачи. Стручни сарадници су Др Драган Вукадиновић ( спец. Болница Горња Тополница ), Др Милош Крстић (лекар опсте праксе ) као и тим људи Опстинске комисије за борбу против наркоманије.
Наша заједница „Земља живих“ жели да буде светло у тами, нада за оне који су је изгубили, живо сведочансво да дрога нема последњу реч.
НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!
ФОТОГАЛЕРИЈА
Извор: Епархија нишка
У једној од древних светиња Мојсијске Горе, у селу Витковац, на левој обали Западне Мораве, налази се парохијски храм рођења Пресвете Богородице, у народу познат као „Црква Светог Нестора“.
На основу предања, археолошких истраживања и из контекста неких историјских записа, са сигурношћу можемо тврдити да ова светиња траје читав миленијум. Келију светог Нестора, обновио је и поред ње, подигао храм, рођени брат светог кнеза Лазара, Петар Хребељановић који се као монах упокојио на Светој Гори.
У време чувене битке код Делиграда, између српске и турске војске, код Цркве светог Нестора у Витковцу, била је смештена српска команда и прва линија одбране.
У наше дане, одговарајуђи изазовима савременог доба, Црква светог Нестора у Витковцу, постала је још једном, значајна дестинација у Епархији Нишкој.
Терапијска заједница „Земља живих“ је пружена Божија рука свима који се осећају уморним, разочараним, зависницима и онима који то нису, тужним и сиромашним у срцу. Божији одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу. С уверењем да је зависник у егзистенцијалној кризи, створена је атмосфера живота, у духу једностване хришћанске породице.
Верујемо да хришћански живот, својом пуноћом, даје истински одговор на људски немир и да нико сем Бога, који је створио човека, не може да оздрави његово рањено и повређено срце. Зато предлажемо молитву, рад, искрено пријатељство и јеванђелску истину.
У нашој заједници се не пуши, нема алкохола ни телевизије и свега онога што нас дефокусира, човек се усредсређује на своју унутрашњост и тако упознаје своје слабости и врлине.
Заједница подржава човека и помаже му да се поправи и нађе мир. Штићеници раде кућне послове и сами уређују и одржавају поредак читавог домаћинства. Прављење хлеба, чишћење по кући, столарски радови, рад у башти и са животињама, као и уметничко стваралаштво, иконописање, резбарија и позориште, неке су од активности које имају искључиво едукативни значај у циљу оздрављења.
Услов за улазак у заједницу само је један: Жеља за мењањем!
Боравак у заједници се не плаћа, а свака породица чије је дете штићеник, сарађује и помаже колико може. Од штићеника који желе да уђу, очекује се да прођу неколико припремних састанака, на којима се упознају са начином живота у заједници. На припремним састанцима учествује и породица. То је период током којег уочавамо вољу и жељу за променом. Након неколико припремних разговора добијају позив да уђу у програм. Програм који предлажемо траје три године, у зависности од личне историје појединца, његових навика и способности али и од тога колико је прихватио заједницу и нови начин живота.
Програм се одвија у три етапе:
Прва година:
РЕВИТАЛИЗАЦИЈА (ОЖИВЉЕЊЕ): физички опоравак, адаптација, поновно успостављање нормалних неуро-физиолошко-ендокриних механизама, суочавање са стварношћу и самим собом, суочавање са последицама својих лоших поступака и прихватање одговорности за те поступке.
Друга година:
РЕХАБИЛИТАЦИЈА (ПРЕУМЉЕЊЕ): Овладавање сопственим сазнајно-емотивним потенцијалом и усклађивање са окружењем унутар терапијске заједнице. Изграђивање личности кроз усмереност на другог.
Трећа година:
РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА (ПРИМЕНА): коришћење стечених знања и вештина у изграђивању и унапређењу здравих међуљудских односа. Преузимање одговорности за планирање, управљање и организацију живота у тераписјкој заједници. Функционална оспособљеност за живот ван терапијске заједнице у смислу примене стечених радних навика, нових образаца понашања и система вредности.
По благослову Његовог Преосвештенства Господина Др Јована (Пурића), Епископа нишког, заједницу духовно води и надгледа презвитер Југослав Ћурчић, парох витковачи. Стручни сарадници су Др Драган Вукадиновић ( спец. Болница Горња Тополница ), Др Милош Крстић (лекар опсте праксе ) као и тим људи Опстинске комисије за борбу против наркоманије.
Наша заједница „Земља живих“ жели да буде светло у тами, нада за оне који су је изгубили, живо сведочансво да дрога нема последњу реч.
НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!
ФОТОГАЛЕРИЈА
Извор: Епархија нишка
Нема коментара:
Постави коментар