Лични утисци и доживљаји Епископа крушевачког, стицани и сабирани током протекле године такви су, да бисмо смо слободно могли рећи да је сав живот Цркве у оквиру Епархије крушевачке пролазио кроз његове руке – кроз руке њеног епископа. Самим тим и кроз његов ум и срце, душу и биће.
О томе би се дало богословствовати, али и литерарно жанровски писати. Тема је мноштво, животних прича наших епархијана хришћана, такоће.
2. Какви су Ваши утисци о Епархији, свештеницима и верном народу?
Ради се о грандиозној црквеној заједници живих, освештаних личности које ту заједницу изграђују у историји, али са есхатолошким последицама.
3. Црквени живот је обогаћен, службе су чешће (редовне), почела је са радом школа појања, основан је манастир у Петини, обновљен је манастир Дренча, Ви служите где год Вас позову; некако је Црква оживела. Какво је Ваше мишљење о томе, колико својим примером утичете на свештенике и верни народ, и колико су они спремни да се одазову на такав подстицај?
Несумњиво је да постоје узајамни утицаји, али да их покрећу најразличитије харизме, међусобно испреплетене.
Сваки пут када дође до препознавања и признавања харизми једних од стране других, и једнима од стране других, подстицаји постају евидентни и неизбежни.
4. Колико је тешко управљати Епархијом имајући на уму различите карактере и личности? Колику одговорност носи са собом епископска служба?
Онолико тешко колико не сарађујемо са Богом Духом Светим; и опет онолико лако колико сарађујемо са Њим, Господом Духом Светим.
Што се одговорности епископскога служења тиче, она је апсолутна! Јер, коме је највише дато, од њега ће се највише и тражити.
5. Недавно смо присуствовали и заједничком крштењу Рома на Расини, нетипичном догађају, прво као колективном крштењу, а друго као крштењу у реци...
Саборно крштење Рома, и то на реци, било је још једно од безбројних у низу у историји свете Тајне Крштења у Цркви, са подсећањем на Христово крштење на реци Јордану.
6. Видна је Ваша сарадња са локалном сампоуправом и градским институцијама, укључујући и Болницу, Геронтолошки центар, школе. Да ли и то представља мисију Цркве?
Све побројано, али и не побројано сачињава и представља њену мисију.
7. Да ли мисију Цркве треба да обавља и верни народ или је то само делатност Владике и свештенства?
Сви ми заједно вршимо мисију: свако на своме месту у Цркви, захваљујући своме дару, добијеном за изграђивање Христовога Тела – Цркве.
8. Колико је Црква привлачна човеку садашњице, нарочито младима, у времену моралних вредности у паду? Зашто многе људе више импресионирају спољашње ствари - богатство, власт, моћ... него црква, и да ли се може рећи да је црква конзервативна?
Црква му је привлачна онолико колико и у најбољим временима, када су моралне вредности биле и у паду, с једне стране, и у порасту, с друге стране. Сведока истинске вере и живе Цркве, какве су иначе наша православна вера и наша православна Црква, било је увек, има их, и биће их; духовне соли и светлости дакле, увек има у Цркви, јер њу изграђује Сами Господ Свети Дух.
Људе пре њихове метаноје интересује све то што сте Ви набројали, али их по метаноји или покајању почиње да интересује непролазно богатство Цркве: свете врлине; но најпре их интересује света божанска благодат; једном речју – Богочовек Господ Исус Христос.
Тачан и прецизан одговор на Ваше друго питање гласи да је Црква истовремено предањска и хипер-савремена!
9. Граде се храмови, што је добро само по себи, али чини се да се људи више диве храму као грађевини него што их занима унутрашњи живот цркве, пре свега мислимо на Литургију. Какво је Ваше размишљање поводом тога? Колико су Епископ, свештеници и верни народ одговорни за то?
Људе ипак, у суштини занима и привлачи унутрашњи живот Цркве; пре свега Света Литургија. Тако то видимо ми који смо учлањени у Тело Цркве. И опет смо за целокупан живот Цркве и за све Њене садржаје баш сви одговорни – свако по дару и мери.
10. Многи људи доживљавају Цркву као систем ограничавајућих норми; зар она не треба да буде ослобођење личности?
Она треба да у одрђеној мери омогући личности да буде слободна; и опет само Црква може да омогући ту слободу. Док од личности зависи да ли ће јој приступ слободи бити такав да јој она буде од користи, или од штете. Тек након тога она, личност може да постави питање своје слободе, и да крене у реализацију исте.
11. Како људе привући Цркви, веронаука је ту од утицаја, али чини се да је срж црквеног живота Литургија, а мало је људи на Литургији. Шта је разлог томе?
Неупоредиво више људи присутно је на Светој Литургији него што би нам се могло чинити! Сви наши путеви одводе нас Светој Литургији. Тачније они нас уводе у њу; у њу, која је тотални доживљај Цркве; јер се баш све одвија под њеним окриљем; сама Црква извире из ње, и тако даље. Дакле, прво се треба запутити Цркви, а тамо ће нас већ чекати Света Литургија.
12. У Крушевачкој епархији многи Цркву доживљавају традиционалистички (ваља се да се оде у цркву да се запали свећа, добро је да се буде колачар кад Црква слави своју славу), колико је то исправно схватање и зар црква није нешто много дубље?
То што сте Ви набројали само је део животне црквене реалности, реалности неизбежне. Док је сушта реалност Цркве и то што смо ми рекли, и што бисмо још имали да додамо.
13. Какви су планови за следећу годину, или остаје Божије промишљање о даљим активностима?
Ми ћемо и даље чинити све што смо чинили, па и више од тога, а Божији промисао ће нас притом, верујемо, водити све даље. Тако дакле верујемо, и томе се надамо.
14. Каква је сарадња са медијима, мислите ли да је Црква довољно заступљена у медијима? Како медији могу утицати на мисију Цркве, и да ли сте можда размишљали о епархијском радију или специјализованој емисији?
Сарадња је задовољавајућа, и присуство Цркве у њима на нашем почетку, такође. Медији несумњиво доприносе квалитету унутрашње и спољне мисије Цркве. Зато смо већ постигли чврсте договоре о радио и ТВ – црквеним емисијама широкога спектра.
Ради се о грандиозној црквеној заједници живих, освештаних личности које ту заједницу изграђују у историји, али са есхатолошким последицама.
3. Црквени живот је обогаћен, службе су чешће (редовне), почела је са радом школа појања, основан је манастир у Петини, обновљен је манастир Дренча, Ви служите где год Вас позову; некако је Црква оживела. Какво је Ваше мишљење о томе, колико својим примером утичете на свештенике и верни народ, и колико су они спремни да се одазову на такав подстицај?
Несумњиво је да постоје узајамни утицаји, али да их покрећу најразличитије харизме, међусобно испреплетене.
Сваки пут када дође до препознавања и признавања харизми једних од стране других, и једнима од стране других, подстицаји постају евидентни и неизбежни.
4. Колико је тешко управљати Епархијом имајући на уму различите карактере и личности? Колику одговорност носи са собом епископска служба?
Онолико тешко колико не сарађујемо са Богом Духом Светим; и опет онолико лако колико сарађујемо са Њим, Господом Духом Светим.
Што се одговорности епископскога служења тиче, она је апсолутна! Јер, коме је највише дато, од њега ће се највише и тражити.
5. Недавно смо присуствовали и заједничком крштењу Рома на Расини, нетипичном догађају, прво као колективном крштењу, а друго као крштењу у реци...
Саборно крштење Рома, и то на реци, било је још једно од безбројних у низу у историји свете Тајне Крштења у Цркви, са подсећањем на Христово крштење на реци Јордану.
6. Видна је Ваша сарадња са локалном сампоуправом и градским институцијама, укључујући и Болницу, Геронтолошки центар, школе. Да ли и то представља мисију Цркве?
Све побројано, али и не побројано сачињава и представља њену мисију.
7. Да ли мисију Цркве треба да обавља и верни народ или је то само делатност Владике и свештенства?
Сви ми заједно вршимо мисију: свако на своме месту у Цркви, захваљујући своме дару, добијеном за изграђивање Христовога Тела – Цркве.
8. Колико је Црква привлачна човеку садашњице, нарочито младима, у времену моралних вредности у паду? Зашто многе људе више импресионирају спољашње ствари - богатство, власт, моћ... него црква, и да ли се може рећи да је црква конзервативна?
Црква му је привлачна онолико колико и у најбољим временима, када су моралне вредности биле и у паду, с једне стране, и у порасту, с друге стране. Сведока истинске вере и живе Цркве, какве су иначе наша православна вера и наша православна Црква, било је увек, има их, и биће их; духовне соли и светлости дакле, увек има у Цркви, јер њу изграђује Сами Господ Свети Дух.
Људе пре њихове метаноје интересује све то што сте Ви набројали, али их по метаноји или покајању почиње да интересује непролазно богатство Цркве: свете врлине; но најпре их интересује света божанска благодат; једном речју – Богочовек Господ Исус Христос.
Тачан и прецизан одговор на Ваше друго питање гласи да је Црква истовремено предањска и хипер-савремена!
9. Граде се храмови, што је добро само по себи, али чини се да се људи више диве храму као грађевини него што их занима унутрашњи живот цркве, пре свега мислимо на Литургију. Какво је Ваше размишљање поводом тога? Колико су Епископ, свештеници и верни народ одговорни за то?
Људе ипак, у суштини занима и привлачи унутрашњи живот Цркве; пре свега Света Литургија. Тако то видимо ми који смо учлањени у Тело Цркве. И опет смо за целокупан живот Цркве и за све Њене садржаје баш сви одговорни – свако по дару и мери.
10. Многи људи доживљавају Цркву као систем ограничавајућих норми; зар она не треба да буде ослобођење личности?
Она треба да у одрђеној мери омогући личности да буде слободна; и опет само Црква може да омогући ту слободу. Док од личности зависи да ли ће јој приступ слободи бити такав да јој она буде од користи, или од штете. Тек након тога она, личност може да постави питање своје слободе, и да крене у реализацију исте.
11. Како људе привући Цркви, веронаука је ту од утицаја, али чини се да је срж црквеног живота Литургија, а мало је људи на Литургији. Шта је разлог томе?
Неупоредиво више људи присутно је на Светој Литургији него што би нам се могло чинити! Сви наши путеви одводе нас Светој Литургији. Тачније они нас уводе у њу; у њу, која је тотални доживљај Цркве; јер се баш све одвија под њеним окриљем; сама Црква извире из ње, и тако даље. Дакле, прво се треба запутити Цркви, а тамо ће нас већ чекати Света Литургија.
12. У Крушевачкој епархији многи Цркву доживљавају традиционалистички (ваља се да се оде у цркву да се запали свећа, добро је да се буде колачар кад Црква слави своју славу), колико је то исправно схватање и зар црква није нешто много дубље?
То што сте Ви набројали само је део животне црквене реалности, реалности неизбежне. Док је сушта реалност Цркве и то што смо ми рекли, и што бисмо још имали да додамо.
13. Какви су планови за следећу годину, или остаје Божије промишљање о даљим активностима?
Ми ћемо и даље чинити све што смо чинили, па и више од тога, а Божији промисао ће нас притом, верујемо, водити све даље. Тако дакле верујемо, и томе се надамо.
14. Каква је сарадња са медијима, мислите ли да је Црква довољно заступљена у медијима? Како медији могу утицати на мисију Цркве, и да ли сте можда размишљали о епархијском радију или специјализованој емисији?
Сарадња је задовољавајућа, и присуство Цркве у њима на нашем почетку, такође. Медији несумњиво доприносе квалитету унутрашње и спољне мисије Цркве. Зато смо већ постигли чврсте договоре о радио и ТВ – црквеним емисијама широкога спектра.
Извор: Епархија крушевачка
Нема коментара:
Постави коментар