11111111111111

Претражи овај блог

среда, 29. август 2012.

Отворено писмо Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија предсједнику Црне Горе господину Филипу Вујановићу поводом недозвољавања свештенству Митрополије црногорско-приморске да служи Свету Литургију у храму Светог Преображења на Ивановим Коритима (19.08.2012.г.) од стране припадника црногорског МУП-а, као и поводом још неколико важних питања који се тичу односа Цркве и државе Црне Горе:

Предсједнику Црне Горе
г. Филипу Вујановићу

     П О Д Г О Р И Ц А

Поштовани г. Предсједниче,
Обавјештени смо од цетињских пароха, задужених за обављање парохијских дужности како у цетињским храмовима, тако и у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске око Цетиња и у Катунској нахији, да их је Полиција

и ове године спријечила да за Преображење обаве службу у истоименом храму на Ивановим Коритима, као што се то одувијек чинило. Истовремено сазнајемо и видимо да су државна средства јавног информисања, игноришући чињеницу да је у стотине православних храмова Црне Горе одржавана служба Божја за овај велики хришћански празник (празник је нарочито свечано прослављен на Жабљаку са свенародном Литијом кроз град на челу са Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем), приказали само инциденте на Ивановим Коритима проузроковане насиљем свештенства тзв. ЦПЦ, очигледно у жељи промовисања ове новоформиране вјерске заједнице у Црној Гори, а на срамоту саме Црне Горе.

Тим поводом, ради обавезе поштовања и заштите уставних, имовинских и других права грађана и установа Црне Горе, међу које спадају Цркве и вјерске заједнице, осјећамо за своју дужност да скренемо пажњу највиших органа власти у Црној Гори на следеће:

1. Митрополија црногорско-приморска, органски наставак Митрополије црногорске времена Краљевине Црне Горе и бивших Југославијâ, заједно са осталим православним епархијама СПЦ у Црној Гори, пријавила је прољетос своје вјековно постојање МУП-у (иако за такав захтјев МУП-а Црне Горе нема и није било никакве законске основе) на просторима прошле и данашње Црне Горе, ради потврђивања и остваривања својих имовинских и других легитимних права. Да је Српска Православна Црква чак и “регистрована” у Црној Гори то је потврдила и Влада Црне Горе у свом одговору на питања Европске Уније, постављена у циљу припреме будућег укључивања Црне Горе у Европску заједницу.

2. Вјерска заједница основана (како стоји у акту њеног регистровања у цетињској испостави МУП-а Црне Горе) 2000. године под називом “Црногорска православна црква”, стекла је даном своје регистрације права свог организовања, стицања имовине, остваривања вјерских права, али ни у ком случају не насиљем, отимачином и на рачун вјековима постојећих Цркви и других вјерских заједница у Црној Гори. То што је ова заједница противзаконито присвојила себи име “ЦПЦ” не даје јој никакво право , ни канонско, ни легитимно-уставно да себе сматра наставком и насљедницом Црногорске Митрополије, односно Православне Цркве у Црној Гори, времена Краљевине Црне Горе, као ни власником њених храмова и имовине. Свакоме је познато да Црногорску Митрополију (такав јој је назив у Уставу од 1905.г.) није нико никад укидао (папагајски понављана флоскула да је њу наводно укинуо “декретом” краљ Александар 1920.г. представља обичну лаж и бесмислицу) – ни онда када је султан укинуо Пећку Патријаршију (1766), а Црногорска Митрополија, као и друге Епархије некадашње Пећке Патријаршије, живјела аутономно – самостално; ни када је поново васпостављено, Томосом Васељенске Патријаршије, јединство Пећке Патријаршије (1918-22) и Митрополија Црногорска, одлуком њеног Светог Синода из 1918.г., канонски и легитимно наставила непрекинуто свој живот у оквирима обновљене Пећке Патријаршије (при томе јој је придодат и стари назив “приморска” са разлога што јој је 1931.г. присаједињена Бококоторска Епархија дотадашње Буковинско-далматинске Митрополије). Са тог разлога свака власт, до тада а и од тада до данас је признавала, штитила и поштовала имовинска права Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, као и свих њихових јединица (манастира, храмова, задужбина, црквених установа и општина и др.). Отуда, спречавање “из безбједносних разлога” службе у храму на Ивановим Коритима законитим свештеницима законитог власника Преображењског храма, представља гажење елементарних људских и вјерских права. Свакоме иоле правдољубивом и разумном човјеку је јасно да присталице новоформиране вјерске заједнице “ЦПЦ” могу једино преко суда тражити своја права, уколико сматрају да су им закинута, а никако насиљем и насилним безаконим упадањем у храмове Митрополије црногорско-приморске, као што то чине од самог свог оснивања. То значи да су службени органи дужни да штите храмове од њихових упада и насиља, као што су обавезни да штите сваку другу приватну или државну имовину од било каквих узурпатора и крадљиваца, а не да изједначавају такве са законитим власницима. Само на тај начин ће се показати да је Црна Гора заиста уставна и правна држава и да њени органи обављају своје законом прописане обавезе.

3. Будући да је Црна Гора грађанска држава и да су у њој Црква и држава одвојене – савршено је јасно да као што Црква нема право да се мијеша у државне послове, тако ни држава нема право да рјешава питања канонског устројства и саме организације Цркве. То је била и остала искључива надлежност Цркве, како на домаћем, тако и на међународном плану, будући да је Православна Црква по својој природи универзална, неподложна границама, било државним, било националним или језичким. Православна Црква у Црној Гори поштује и подржава међународно признату самосталност Црне Горе, њен Устав и све њене Уставом загарантоване вриједности, с правом очекујући то исто у односу на њу од стране државе, односно од стране држава у којима широм свијета она постоји.

4. Нажалост, једино у Црној Гори, на екс-југословенском простору и шире, у овом времену транзиције, појавиле су се неке партије атеистичке провенијенције (прво Либерални савез, а потом Социјалдемократска партија) које су са својих партијско-идеолошких и националистичких разлога формирале, основале и подржале вјерску заједницу тзв. ЦПЦ, покушавајући да, по први пут у историји Црне Горе, њене ионако несрећне расколе продубе и пренесу и на религијски план и то искључиво већинског православног корпуса. До које мјере иде и може да иде та и таква злоупотреба Цркве, види се да, на основу тог вјештачки и споља исфорсираног православног црквеног питања, Цркви пријети опасност да, партијским споразумом странака на власти, у предизборној кампањи која је у току, постане монета за политичко поткусуривање! Док Црква очекује коначно и у Црној Гори доношење Закона о Црквама и вјерским заједницама, потписивање од Владе и са њом Темељног уговора као и са осталим (од којих је једна скоро непостојећа у Црној Гори) вјерама – судећи по Ивановим Коритима и по горе наведеним намјераваним манипулисањем са њом – Цркву очекује нови прогон и насиље, и директно мијешање у њен унутарњи живот и устројство…

5. Зато осјећамо за своју обавезу и дужност да Вас као најодговорнијег у овом времену у држави, подсјетимо на покушаје овог безаконог манипулисања са Црквом Божјом и на опасности за Црну Гору које из њега проистичу у будућности. То чинимо не толико Цркве ради, јер она је у својој вјековној историји, старијој и новијој, пребродила много тежа искушења, уградивши и уграђујући (као што ће и даље чинити) своју благотворну и вјечно спасоносну Христову мисију у биће Црне Горе. То чинимо првјенствено ради Црне Горе, њеног образа и достојанства, њеног међународног угледа, здравог функционисања њене законодавне, судске и извршне власти за добро свих њених грађана, ради унапређења друштвеног, економског, културно-просвјетног и свеукупног њеног живљења и дјелања. У свему томе Црква Божја Православна једино што тражи и очекује јесте да јој се омогући у Црној Гори даље несметано обављање, остваривање и настављање морално-просветитељске, обновитељске и помиритељске мисије Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
У то име, изволите примити господине Предсједниче, изразе нашег особитог поштовања,

Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије

Писмо је достављено и следећим адресама:

- Скупштини Црне Горе, предсједнику Ранку Кривокапићу

- Влади Црне Горе, предсједнику Игору Лукшићу

- Министарству правде Црне Горе, министру Душку Марковићу

- Министарству унутрашњих послова Црне Горе, министру Ивану Брајовићу



Итзвор: Светигора Прес

Нема коментара:

Постави коментар