Патријарх: Мираш Дедеић је трагична личност

 “У Српској православној цркви нема никаквих подјела… Има различитих мишљења која се усаглашавају на сједницама Светог архијерејског сабора да би се постигло јединство”, изјавио је патријарх српски Иринеј. Патријарх каже да су приче о пензионисању неких владика СПЦ „новинарска измишљотина”, а подјела, тврди, нема ни кад је ријеч о доласку римског папе у Србију.

Дијалог је, наглашава патријарх, рјешење и за проблем који СПЦ има са Румунском православном црквом (РПЦ) због њеног мијешања у питања југоистока Србије гдје покушава да Влахе прогласи Румунима.



Говорећи о проблемима са канонски непризнатом тзв. Црногорском православном црквом, патријарх је нагласио да Митрополија црногорско-приморска од свог постојања припада Пећкој патријаршији и као таква је старија и од Црне Горе.

“И ако неко некоме треба да даје легалитет, то је онда Митрополија која је у саставу СПЦ”, казао је патријарх.

За самозваног митрополита те цркве Мираша Дедеића патријарх каже да је „трагична личност” и сматра да он, као рашчињени свешгеник као и они који га прате, није рјешење за Црну Гору.
Он очекује да ће „с мало здраве памети” то питање бити ријешено онако како треба да буде ријешено.

“СПЦ покрива све своје вјернике који се налазе у државама некадашње Југославије, све вјернике који живе у Европи, Америци, Аустралији, а сада оснивамо и епархију у Јужној Америци и по томе Црна Гора неће бити изузетак”, казао је патријарх.

Он је то објаснио чињеницом да, иако је Црна Гора држава, што црква признаје, СПЦ има своје прописе и за њу не постоје државне границе.

Проблем СПЦ са тзв. Македонском црквом, као и поновно хапшење архиепископа Јована Вранишевског, патријарх сматра више „политичким него црквеним проблемом”.

Патријарх је казао да не види никакву штету од папиног доласка у Србију и сматра да би дијалог с личношћу какав је римски епископ био веома користан, јер је он, како је истакао, и државник.

“Србија је увијек могла да позове папу у посјету, али не вјерујем да би он прихватио да се одазове позиву без сагласности цркве, и то је нормално”, навео је поглавар СПЦ у интервјуу Танјугу.

Када је, међутим, ријеч о обиљежавању 17 вјекова Миланског едикта наредне године, патријарх Иринеј каже да је мислио и мисли да би долазак римског епископа у Ниш био веома користан за Србију, српски народ и државу.

Корисно би, каже он, било то што би тај сусрет био „први послије 11. вијека када се догодио трагични раскол источне и западне цркве и можда прилика да се вратимо питању хришћанства и јединству којем се ми свакодневно молимо”.

То би, према патријарховим ријечима, била нова страница историје односа православне и католичке цркве.

“Међутим, постоје нека мишљења, међу којима је и мишљење руског патријарха, до чега је нама, иначе, веома стало, који каже да не би могао да дође у Ниш ако би ту дошао и папа”, навео је патријарх Иринеј, додајући да је СПЦ донијела одуку да позове поглаваре свих православних цркава, а другим црквама ће упутити позив за присуство са делегацијама на највишем нивоу.

Папа и раније желио да дође

Патријарх је подсјетио да је папа и раније изражавао жељу да посјети Србију, па и државе претходне Југославије, као и да су оправдања за његов недолазак била још свјежа сјећања на последице Другог свјетског рата, а посебно потоњих ратова и трагедија. Додатни разлози су и папина безбједност у Србији коју, како тврди патријарх, нико не би могао да му гарантује с обзиром на то да у Србији живи пуно избјеглица.

“А била би то трагедија за земљу и цркву ако би се нешто десило поглавару Римокатоличке цркве… Наш став је зато да још није сазрело вријеме за такву лосјету”, казао је патријарх.

Извор: ИН4С


Преузето са сајта: Светигора Прес