Рима Лејбоу данас је директор медицинског центра „Natural Solution Foundation“ Valley of the Moon, Chiriqui, Панама, који свој рад базира на коришћењу природних техника, фреквенција, био-повратних веза, на исхрани и детоксикацији. Међу њеним пацијентима су и припадници краљевских породица широм света.
Под којим околностима сте напустили САД, где сте имали изузетно успешну медицинску праксу и населили се у Панаму?
Образована сам по стандардима западне медицине која се заснивала на употреби лекова. Дипломирала сам 1970. године на универзитету „Алберт Анштајн“, али сам се већ од самог почетка бављења лекарском праксом зарекла да ничим нећу угрозити своје пацијенте и да из тог разлога никада нећу преписивати лекове, зато што сваки лек трује ензимски систем, а ензими су супстанције живота, и у свакој ћелији и у сваком тренутку ви у свом телу имате 35.000 ензимских реакција које се одигравају симултано. Ако ваш ензимски систем не функционише добро, ви ћете бити болеснији и неће вам бити боље а не обратно, и то је био разлог због кога сам одлучила да се окренем истинском излечењу својих пацијената, природним путем, што је изгледало помало неуобичајено; но, ја сам добила лиценце и још увек поседујем лиценце за рад у три државе у САД. Дакле, практиковала сам медицину у којој се нису примењивали лекови, а у моју ординацију у Ворчестеру, Њујорк најчешће су долазили људи без наде, они који су умирали, они којима су лекари говорили „ми више не можемо ништа за вас да учинимо“. И ја сам имала великог успеха у лечењу управо таквих пацијената које је званична медицина отписала.
Ви сте се веома успешно бавили приватном праксом у САД тридесет и пет година. Зашто сте напустили САД?
Током година сам гледала шта се догодило са храном, са слободом, са правом на информације, наводно заштићеним Првим амандманом Устава САД, док у реалности Министарство за храну и лекове (Food and Drug Administration, које ја називам Death and Fraud Administration, Министарство за Смрт и Превару) понаша и делује као да је изнад закона и изнад устава. Годинама сам пратила како се уништавају услови за бављење природном медицином у САД, како се контаминира храна, а пратила сам и Кодекс Алиментаријус, и коначно, крајем 2004. рекла сам свом супругу који са мном води моју ординацију, мајору-генералу Алберту Стаблбајнду Трећем: „ Ми морамо да затворимо нашу ординацију“. А он је питао зашто. Одговорила сам му да је слобода здравља истребљена са ове планете од стране глобалиста и да нема никог осим нас ко би водио борбу на стратешком нивоу и претворио је у борбу на тактичком нивоу, коју онда можемо да добијемо. И он се одмах сложио са мном. За три недеље затворили смо нашу ординацију и продали кућу, а у исто време смо створили „Natural Solution Foundation“ – фондацију посвећену природним решавањима проблема на глобалном нивоу. Прво што смо урадили – обратили смо се нашем адвокату, који је сада један од наших повереника, Ралфу Фјучетоли, и рекли му:“ Морамо да се боримо против Кодекса алиментаријуса, велике опасности по будућност човечанства: геноцидално оружје које је осмисио Фриц тер Мир (Fritz ter Meer), водећи човек „ИГ Фарбен“, након што је изашао из затвора, у ком је био због злочина против човечности“. Без „ИГ Фарбен“, Други светски рат не би уопште био могућ, а похлепа компанија као што су „Bayer“, „БАСФ“ и „Hoechst“ била је главни фактор који је довео до холокауста. Компанија „ИГ Фарбен“ је производила сав експлозив као и циклон Б, гас који је коришћен у гасним коморама концентрационих логора, градила је и водила логоре смрти, радне логоре, изводила експерименте над људским бићима; учествовала је у поробљавању, депортацији и организацији робовског рада на широкој скали од затвореника у концентрационим логорима, до цивила у окупираним земљама, као и ратних заробљеника; била је задужена за малтретирање, мучење, терорисање и убиство поробљених људи. Ради се о хемијско-фармацеутској компанији која је постала конгломерат много пре него што је Хитлер дошао на власт. Фриц тер Мир је био члан извршног одбора „ИГ Фарбен“ од 1926. до 1945, члан радног одбора и техничког одбора, директор Одсека 2, а од 1943. опонумоћеник за Италију, индустријалац одговоран за Аушвиц.
Фриц тер Мир је поред функција које је обављао осуђен на Нирнбершком процесу на казну затвора од седам година (!), а пуштен је након четири (!), 1952.
Застрашујуће, зар не? А након три године од тада је постао члан управног одбора компаније „Bayer“ (1955); 1956 – 1964. био је председник управног одбора компаније „Bayer“; председник одбора „Th. Goldschmidt AG“, заменик председника одбора „Commerzbank“, асоцијације банака „АГ“, члан одбора „Waggonfabrik Uerdingen“ и „DuesseldorferwaggonfabrikAG“ банкарске асоцијације Западне Немачке „АГ“ и „Уједињених индустријских предузећа“ (United Industrial enterprises AG“, VIAG). Челни људи „ИГ Фарбен“, двадесет шест извршилаца и сам Фриц тер Мир, убрзо по изласку из затвора наставили су да раде оно што су започели током Хитлерове владавине. Фармацеутске куће на чијим су се челним позицијама нашли („Bayer“, „БАСФ“ и „Hoeschs“) радиле су од самог почетка за интересе фамилије Рокфелер,а Џон Д. Рокфелер је човек који је увео еугенику у Немачку, под царем Вилхелмом и установио Вилхелм институт за психијатрију и антропологију у Берлину и Минхену. Џон Д. Рокфелер је поседовао фармацеутску индустрију и створио алопатску медицину како би продавао своје лекове, а инвестирао је јако много новца како би подржао еугенику у САД, где су десетине хиљада стерилисане након што су његови „научници“ проценили да нису вредне потомства, а знамо шта се у том смислу дешавало у Немачкој, Пољској и тако даље.
Само петнаест година након што су били осуђени на Нирнбершком суду за ратне злочине, „Bayer“, „БАСФ“ и „Hoeschs“ су постали креатори Комисије за Кодекс алиментаријус, као основу за много мање приметан геноцид.
Да, они су просто носиоци идеје да УН треба да преузме светску трговину храном. Фриц тер Мир је по изласка из затвора окупио своје колеге и рекао им: „Хеј, хајде да учинимо да УН преузму светске залихе хране“. УН су сместа изјавиле да је то веома добра идеја и формирале су Кодекс алиментаријус или Комисију за правила о храни (1962). Комисија је почела са радом 1963. и њоме су од тада удружено управљале Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду. И као што су Федералне резерве САД приватна корпорација, тако су и Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду, и неке друге организације УН, заправо приватне корпорације и оне раде у корист приватног бизниса. Оне су одговорне својим деоничарима а не вама, мени или добробити људи. Разумевајући да Светска здравствена организација прима око 70% свог годишњег прихода од фармацеутске индустрије, и са разумевањем да чиста и здрава храна представља претњу за програм геноцидалиста и претња су и за фармацеутску индустрију зато што здрава и чиста храна прави од људи веома лоше муштерије за фармацеутску индустрију, подразумевајући да је фармацеутска индустрија најмоћнији финансијски систем на планети (према Форбсовом магазину у рангирању четиристо најбогатијих далеко је профитабилнија од нафте и ратова заједно), постаје вам сасвим јасно да говоримо о највећој економској сили која је одабрала да помогне Светској здравственој организацији у истребљењу популације.
Ви сте открили једну веома важну ствар коју, да није било Вас, тешко да би било ко открио: методологију Кодекса алиментаријуса, којом се практично забрањује употреба неопходне количине хранљивих састојака у исхрани, овде изједначених са токсинима и практично проглашеним штетним.
Уколико, као ја, прочитате десетина хиљада страна документације Кодекса, нигде нећете наћи да пише да ће се нутрицијенти третирати као токсини, а да ће се у исто време токсини користити као да представљају безбедну храну. Не, ниједна написана реченица у Кодексу не гласи тако. Бирократизовано зло другачије функционише. Добри људи и жене, бирократе осредњег нивоа какви су обични научници који раде за СЗО и ФАО и делегирају оне који раде на Кодексу, никада тако нешто не би урадили. И, шта се догађа? Регулације, стандарди у упутства кодирани су тако да омогућавају да њихова имплементација буде катастрофална.
Да ли би нам тај процес објаснили на неком примеру?
Свакако. Говорићемо о нутрицијентима. СЗО и ФАО су 2002. године објавиле заједнички извештај од дијети, гојазности и хроничним болестима. И то је веома добар извештај зато што научници нису геноцидалисти. У том извештају стоји: „хроничне, дегеративне, незаразне болести које настају као последице лоше исхране, које се могу спречити су: рак, кардиоваскуларне болести, шлог, дијабетес и гојазност“. Међутим, управо ових пет болести представљају пет главних извора пара за фармацеутску индустрију и пет главних узрочника смрти у развијеном и са повећаним учешћем и у неразвијеном свету. Да су СЗО, САД (које играју главну улогу у наметању Кодекса) и ФАО окренуте повећању здравља и бризи о здрављу, они би радили на повећању нутрицијената у храни. Уместо тога, оне су увеле методе „анализе ризика“ како би извршиле евалуацију нутрицијената у исхрани. Анализа ризика је метода изведена из токсикологије. И шта се ради са овом методом? Узмете супстанцу X и њоме храните пацове или неке друге експерименталне животиње док 50% њих не умре, чиме сте открили смртоносну дозу лд50. Затим се крећете ка супротном полу и дозирањем утврђујете која је најмања доза супстанце X која може да изазове приметне промене у организму и поделите са 100, што се назива максималном дозвољеном горњом границом. То је дакле сто пута мања доза од оне која изазива било какве ефекте. Е сада, ако корисите овај концепт за нутрицијенте, за храњиве састојке, ако, дакле, третирате нутрицијенте као што третирате токсине, ви заправо под маском заштите популације спроводите сасвим супротан процес. Уместо да заштити здравље популације, СЗО је написала приручник на 362. стране за примену „анализе ризика“ за нутрицијенте. То је јавни документ. У првобитној верзији која, након што смо је изнели у јавност, више није доступан на линку који смо поставили на свом веб сајту, писало је да би нутрицијенте требало редуковати на максималну дозвољену горњу дозу, која је толико мала да не може имати никакав побољшавајући ефекат ни на једно људско биће, ма колико било пријемчиво за тај нутрицијент.
Удружени злочиначки подухват против светске популације, по Вама, спроводи картел који сте назвали „убер цартел оф биг пхарма“.
Под називом „убер цартел оф биг пхарма“ подразумевам мултинационални картел у који улазе:
- корпоративни систем који се бави производњом генетски модификоване хране, највероватније најопасније ствари која је икада погодила ову планету и којој се морамо сви сместа супротставити јер је у питању оштећивање и поремећај ДНК читавог света. Ова храна је дизајнирана (о чему поседујемо богату документацију) да изазове стерилност, што ни најмање није случајно. Компаније производе генетски модификовану храну и модификује ја тако да може да толерише веома висок ниво отровних хемикалија.
- корпорације чији се власници налазе под истим кишобраном: они који производе хемијску заштиту за ГМО храну и друге агрохемијске препарате који трују нас, нашу воду, ваздух, храну; узрокују канцер, кардиоваскуларне болести, токсичност: свих пет болести настају као последица недовољног уношења нутрицијената;
- фармацеутске корпорације које производе лекове за третман болести изазваних токсичном храном и то је оно што влада САД обезбеђује спровођењем смртоносних, премда техничких детаља, на стотинама хиљада страна Кодекса алиментаријуса. Кодекс доноси упутства и стандарде који су стопостотно добровољни и ја сам путовала са генералом Стаблбајдном, који је председник наше фондације, по сиромашним земљама читаве Африке и Азије и осталог света, које су толико сиромашне да нису привукле „убер цартел“. У тим земљама смо се састајали са њиховим министрима правде, образовања и пољопривреде и њима смо објаснили да је Кодекс дизајниран да прво убије њихове људе због тога што су најнезаштићенији и због тога што су њихове коже најтамније. И њихови репрезентенти највишег ранга су нам спремно одговорили: „Да, ми то знамо… Али уколико не пристанемо на Кодекс, Светска трговинска организација ће уништити наше слабашне економије“. Ја сам им рекла да: „Не, неће бити тако“, и извадила бих своју књигу коју сам написала након што је наша фондација пронашла стазу коју свака земља у свету може да употреби како би пренебрегла Кодекс и избегла санкције Светске трговинске организације и тако сачувала своје људе и своју храну, и тај програм назвали „Кодекс: процес и два корака“. Свака земља која је применила ова упутства избегла је санкције СТО.
Србија је плодна и зелена земља са обиљем воде и климом која обезбеђује услове за узгој велике количине здраве органске хране. Међутим, полако али континуирано припрема се терен за продор ГМО компанија.
Познато ми је да се Србија налази пред великом опасношћу од упада ГМО монструма, који су увек интересно увезани са локалним похлепницима, неспособним и незаинтересованим да сагледају размере злочина који су спремни да учине својој земљи и народу, додуше, за веома велике количине новца. Молим ваше читаоце да са највећом могућом озбиљношћу прочитају овај наш интервју и да схвате да је у питању трансгенетичка храна која ће контаминирати сваког човека, жену, бебу, сваку бактерију, сваку биљку и животињу на планети. А за нас, људе, предвиђено је да умремо, и то је једноставна и базична истина. Геноцидалисти су изградили огромне банке семена попут оне на Свалбалду у Норвешкој, која је само једна од оних које су саградили како би у њима похранили семења свих биљних врста на планети. Изградили су и банке семена у Бразилу, Лондону, САД. Бил Гејтс је главни у овом послу и немојте да вас Бил и Мелинда Гејтс икада преваре својим представљањем као хуманитараца који се диче својим програмом вакцинације. Њихове вакцине садрже два пута више живе од оних које се користе у САД, а ове које се примењују у САД узрокују аутизам од кога обољева једно од педесет деветоро деце, које никада неће моћи да изађе из тог стања, али ће зато бити доживотни клијент и конзумент смртоносних психијатријских лекова којима кљукају ову децу. Ове вакцине су осмишљене да ослабе ваш имуни систем и многе су настале као резултат рада Комисије СЗО, основане 1974, исте године када су САД засновале спољну политику на Меморандуму за националну безбедност: плану за редукцију популације чији је аутор Хенри Кисинџер, тада државни секретар САД. У том, сада декласификованом, документу подвлачи се: „смањење становништва, почевши од земаља тзв. Трећег света, мора да буде примарни циљ америчке спољне политике“.
И те исте 1974. године ова СЗО је била ангажована на проналажењу начина за изазивање неповратне неплодности код жена и мушкараца путем вакцина. Они су веома брзо напустили програм за мушкарце, али програм за жене је опстао. Гардасил, Церварикс и Х1Н1 вакцине које нису осмишљене како би спречиле болести, већ како би ослабиле ваш имуни систем и од вас направили муштерију за „убер цартел“ и уништили плодност вас и ваше деце. Дозволите ми да наведем још један документ из 1974, који смо такође објавили на нашем веб сајту, у коме се каже да је сврха програма искорењивања великих богиња у Африци био „елиминација 150 милиона сувишних субсахарских Африканаца“. СЗО није нипошто ваш пријатељ и осуђена је и од стране Врховног суда на Филипинима зато што је „нехотично“ путем вакцина стерилисала више од три милиона филипинских жена. Јасно је да су у питању масовне убице.
Политички естаблишмент у Србији није имун на „непристојне понуде“, а велики број стипендиста Монсанта заузео је позиције са којих може да лобира и прикрива право стање ствари. Можемо ли ми, народ, да избегнемо даље тровање земље ГМО храном?
Ако једна или неколико особа каже: „Ја ћу се одупрети“, она је племенита или ће бити третирана као да нешто са њом није у најбољем реду. Али, шансе су велике уколико читава популација буде упозорена, информисана од стране мислећих људи у Србији, и ако каже: „ Да се нисте усудили!“ и ако будете инсистирали на обавезном означавању ГМО хране. САД су показале велику успешност у лагању да неки производ не садржи ГМО и контаминирали су читав Нови Зеланд ГМО кукурузом за који су тврдили да је органски, и због тога је изузетно важно да имате лабораторијски систем који користи ПЦА пробе, којим би требало да обавезно испитујете да ли је производ генетски модификован или не, и да га одбијете уколико јесте. Србија такође треба да примени „Кодекс: два процеса“, како би се ослободила санкција СТО, а то зависи од политичке воље власти да заштити свој народ. Уколико политичке воље нема, позовите ме у Србију и уговорите ми серију предавања и интервјуа. Нећу отићи док не победимо.
Извор: ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар