Nova vlada Srbije treba što pre da sprovede mere za smanjenje deficita, a
ukupan iznos javnog duga i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu
svede na zakonom propisanu meru od 45 odsto,rekao je glavni ekonomista
Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović.
On je na predstavljanju ekonomskog izveštaja Svetske banke za
jugoistočnu Evropu rekao da je Srbija na kraju 2011. Godine, sa javnim
dugom od 45,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), bila treća u regionu
po nivou zaduženosti.
- Bosna i Hercegovina ima manje zaduženje od Srbije, ali ni ona sa javnim dugom od 39,1 odsto BDP-a nije u takozvanoj sigurnoj zoni, s obzirom na ograničenja u institucionalnim kapacitetima i mogućnostima zaduživanja - rekao je Šestović.
U regionu jugoistočne Evrope, najzaduženije su Albanija sa 58,4 odsto BDP-a i Crna Gora sa 56,9 odsto.
Ističući da mere štednje u Srbiji treba što pre sprovesti, Šestović je ukazao da je u prvih nekoliko meseci ove godine zabeleženo značajno povećanje budžetskog deficita.
Bilo bi poželjno da paket mera štednje bude usvojen u julu, kako bi pozitivni efekti mogli da se osete u poslednja četiri meseca 2012. godine.
Šestović ističe da mere mogu biti i agresivnije uz rezultat na kraći rok, ili manje agresivne, u narednih nekoliko godina.
On je rekao da bi javni dug u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude znatno niži od 60 odsto BDP-a, koliko je predviđeno kriterijumima iz Mastrihta za članice evrozone, odnosno da bi trebalo da bude oko 40 odsto BDP.
Izvor: Blic
- Bosna i Hercegovina ima manje zaduženje od Srbije, ali ni ona sa javnim dugom od 39,1 odsto BDP-a nije u takozvanoj sigurnoj zoni, s obzirom na ograničenja u institucionalnim kapacitetima i mogućnostima zaduživanja - rekao je Šestović.
U regionu jugoistočne Evrope, najzaduženije su Albanija sa 58,4 odsto BDP-a i Crna Gora sa 56,9 odsto.
Ističući da mere štednje u Srbiji treba što pre sprovesti, Šestović je ukazao da je u prvih nekoliko meseci ove godine zabeleženo značajno povećanje budžetskog deficita.
Bilo bi poželjno da paket mera štednje bude usvojen u julu, kako bi pozitivni efekti mogli da se osete u poslednja četiri meseca 2012. godine.
Šestović ističe da mere mogu biti i agresivnije uz rezultat na kraći rok, ili manje agresivne, u narednih nekoliko godina.
On je rekao da bi javni dug u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude znatno niži od 60 odsto BDP-a, koliko je predviđeno kriterijumima iz Mastrihta za članice evrozone, odnosno da bi trebalo da bude oko 40 odsto BDP.
Eskalacija javnog duga Crne Gore
Glavni ekonomista SB za Srbiju, Crnu Goru i Makedniju Željko Bogetić ukazao je danas na "eskalaciju" crnogorskog javnog duga i preporučio njegovo smanjenje
na održivi nivo. Bogetić je kazao da je rast javno duga prepreka dugoročnom privrednom rastu Crne Gore.
Crnogorski javni dug je poslednjih godina udvostručen i trenutno iznosi 50 odsto bruto društvenog proizvoda, što je i dalje ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji limitiraju javni dug na 60 odsto BDP-a.
Bogetić je preporučio "sprovođenje održive fiskalne konsolidacije i primenu obimnih strukturnih reformu", kako bi Crna Gora i druge zemlje regiona "preokrenule nepovoljnu dinamiku javnog duga i postavile osnove za dugoročniji privredni rast". (Beta)
Glavni ekonomista SB za Srbiju, Crnu Goru i Makedniju Željko Bogetić ukazao je danas na "eskalaciju" crnogorskog javnog duga i preporučio njegovo smanjenje
na održivi nivo. Bogetić je kazao da je rast javno duga prepreka dugoročnom privrednom rastu Crne Gore.
Crnogorski javni dug je poslednjih godina udvostručen i trenutno iznosi 50 odsto bruto društvenog proizvoda, što je i dalje ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji limitiraju javni dug na 60 odsto BDP-a.
Bogetić je preporučio "sprovođenje održive fiskalne konsolidacije i primenu obimnih strukturnih reformu", kako bi Crna Gora i druge zemlje regiona "preokrenule nepovoljnu dinamiku javnog duga i postavile osnove za dugoročniji privredni rast". (Beta)
Izvor: Blic
Нема коментара:
Постави коментар