„Свој избор за председника Генералне скупштине УН превасходно видим као
одавање признања српском народу, којем сам имао част да више од пет
година служим као министар спољних послова”, рекао је Јеремић.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – Генерална скупштина УН изабрала је данас
министра спољних послова Србије Вука Јеремића за председавајућег
наредног, 67. заседања.
За Јеремића је гласало 99 делегата, а за другог кандидата, амбасадора Литваније при УН Далиуса Чекуолиса 85 делегата.
Укупно је гласало 190 делегата, од којих је један био уздржан, док је неважећих било пет гласова.
Јеремић који ће 18. септембра преузети ту функцију, предводиће у наредних годину дана Генералну скупштину УН у име Источноевропске групе коју чине 23 земље, укључујући и све бивше југословенске републике и данашње суседе Србије.
Председавајући Генералне скупштине УН бира се на период од годину дана у складу са неписаним правилом ротације по регионалном принципу.
Иако то није формално дефинисано као услов, пракса је и да се за председавајућег никада не бира представник неке од пет сталних чланица Савета безбедности УН (Русија, САД, Велика Британија, Француска и Кина).
Председавајући у раду одговара Генералној скупштини УН. Његова овлашћења су да отвара и затвара пленарна заседања, усмерава дискусију, води рачуна о поштовању процедуре и саопштава одлуке.
Он такође има право да ограничи време диксусије, затвара листе говорника или да одложи дебату, а улога му је и да олакшава рад Генералне скупштине кроз билатрелане консултације са делегацијама како би се превазишле разлике у мишљењима, да предлаже решења и да ради на постизању консензуса око неког предлога.
Председавајући не гласа о одлукама Генералне скупштине, али одређује представника из делегације своје земље који ће то учинити у његово име.
Јеремић је трећи председавајући Генералне скупстине УН са простора бивше Југославије, после југословенског дипломате и функционера Лазара Мојсова (1977) и македонског дипломате Срђана Керима (2007).
У Групи источноевропских земаља су поред Србије и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Словенија.
У тој групи су и Албанија, Бугарска, Мађарска, Молдавија и Румунија, као и Чешка, Пољска и Словачка.
Чланице Источноевропске групе земаља такође су Русија, Естонија, Летонија и Литванија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија и Украјина.
Источноевропска група са 23 земље најмалобројнија је од свих. Највише чланица имају Афричка група - 54 и Азијско-пацифичка група 53 земље.
-----------------------------------------
Јеремић: Радићу на очувању мира и безбедности
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – Новоизабрани председавајући Генералном скупштином УН Вук Јеремић изјавио је данас после гласања да свој избор за председника види као „одавање признања српском народу” и да ће радити на очувању међународног мира и безбедности.
„Заклињем се да ћу функцију председника обављати најбоље што могу, поштујући Повељу УН. Поверени ауторитет ћу користити искрено и уравнотежено, поштујући пре свега једнака права и достојанство сваке државе чланице”, рекао је Јеремић после гласања на Генералној скупштини УН.
Јеремић је за тему дебате на отварању 67. заседања, предлажио „приближавање ставова и решавање међународних спорова мирнодопским средствима” и изразио уверење да може да допринесе спровођењу „свих усаглашених предлога, поготово оних који се односе на спречавање сукоба”.
На тајном гласају од 190 делегата, за Јеремића је данас гласало 99, док је за другог кандидата, амбасадора Литваније при УН Далијуса Чекуолиса гласало 85.
Јеремић је рекао да је Србија „мала и недовољно развијена земља која не припада ниједном војном блоку или политичком савезу” и да је „утолико већа част задобити поверење света за председавање главним репрезентативним политичким органом Уједињених нација”.
„Свој избор за председника Генералне скупштине УН превасходно видим као одавање признања српском народу, којем сам имао част да више од пет година служим као министар спољних послова”, рекао је Јеремић.
Он је рекао да је Србија под руководством бившег председника Бориса Тадића, „својим суседима пружила руку пријатељства и помирења”, и додао да је Србија искорачила и ка свим другим чланицама међународне заједнице, укључујући и оне са којима је „имала горка неслагања”.
Јеремић је навео да је Србија „демократска држава, која осим залагања за очување сопственог суверенитета и територијалног интегритета и остварења добробити за своје грађане, нема друге амбиције осим да допринесе општим интересима човечанства”.
„Због тога смо чврсто привржени очувању међународног мира и безбедности - првом декларисаном циљу УН. Радити на том остварењу - најважнијем и најплеменитијем - заслужује дубоко поштовање”, рекао је Јеремић.
Бета
-----------------------------------
Агенције: Јеремић изабран после оштре дипломатске борбе
ЊУЈОРК – Светске агенције јавиле су данас да је шеф српске дипломатије Вук Јеремић изабран за председавајућег Генералне скупштине УН већином гласова у једном од „ретких гласања” за то место и „после жестоке дипломатске борбе” са литванским противкандидатом.
„У једном од ретких гласања Генералне скупштине УН о избору за ово место, пошто источноевропске земље нису успеле да изаберу између двојице кандидата Јеремић је добио 99 гласова а литвански амбасадор при УН Далиус Чекуолис 85 гласова”, јавио је АФП.
Према француској агенцији, резултат је био неизвестан до последњег минута, а обе стране су снажно лобирале.
„Европске земље су посебно биле подељене око тога ког кандидата да подрже” подсетио је АФП.
„Док је лобирао за ову функцију, Јеремић је имао запажене наступе пред Саветом безбедности и на недавним међународним скуповима, али Литванија је оптужила Русију да отвара ране из Хладног рата тиме што га подржава”, додаје АФП, напомињући да је Чекулис био кандидат од прошле године, а да је Јеремић званично ушао у трку тек у јануару. Јеремић је постао председавајући Генералне скупштине после оштре дипломатске борбе, јавио је и Ројтерс, наводећи да је борба за то место укључивала „тврдње о претњама и перфидне потезе налик на оне из времена Хладног рата.„
Литвански амбасадор Далијус Чекулис је, како јавља Ројтерс, опутужио Русију да подстиче српског министра да спречи Литванију да добије ово место како би казнила Вилњус за став о Другом светском рату - да је ослобођење Литваније од Хитлера и припајање Совјетском Савезу тој балтичкој земљи донело више од четити деценије тираније.
Дужност председавајућег Генералне скупштине подразумева председавање годишњем састанку светских лидера у Њујорку у септембру и другим догађајима у УН, подсетила је британска агенција.
Према Ројтерсу генерална скупштина међутим „нема реалну моћ”.
„За разлику од Савета безбедности који може да доноси правно обавезујуће резолуције и уводи санкције или војне интервенције, Генерална скупштина доноси препоруке које немају правну снагу,„ наводи се у тексту.
АП наводи Јеремићеве речи да избор за председавајућег Генералне скупштине представља „признање народу Србије” који је иза себе оставио ратове деведесетих и који нуди „руку помирења и пријатељства” суседима и осталим народима у свету.
-----------------------------------
Вук Јеремић, од Кембриџа до Генералне скупштине УН
БЕОГРАД – Министар спољних послова Вук Јеремић изабран је данас за председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација.
Вук Јеремић (37) ступио је на дужност министра спољних послова 15. маја 2007. године.
Као шеф дипломатије, Јеремић је председавао Комитетом министара Савета Европе од маја до новембра 2007. године.
Рођен је 1975. у Београду и после похађања Прве београдске гимназије, средњу школу је завршио у Лондону.
Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ у Великој Британији.
Био је ангажован као финансијски аналитичар у Дојче банци, а потом у банци Дрезднер Клајнворт Бенсон у Лондону, док је истовремено припремао докторску дисертацију из области квантативних метода у финансијама на Империјал колеџу у Лондону.
У доба режима Слободана Милошевића, Јеремић је, током студентских дана и почетака радне каријере у Енглеској, био један од оснивача Организације српских студената у иностранству, где је руководио информативном кампањом и успостављао контакте за демократску опозицију.
После магистарских студија из области државне администрације на Универзитету Харвард у САД, где је проглашен за једног од најбољих студената генерације 2001-2003. године, и демократских промена у Србији октобра 2000. године, постављен је за саветника министра телекомуникација СРЈ, а од јуна 2003. године за саветника за евроатлантска питања министра одбране Србије и Црне Горе.
У фебруару 2004. године изабран је за председника Одбора за међународне односе Демократске странке, а у фебруару 2006. и за члана Главног одбора.
Од јула 2004. до маја 2007. године је саветник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима тадашњег председника Србије Бориса Тадића.
Јеремић је добио плакету „Најевропљанин” за 2008. годину у области политике.
Рођен је 1975. године у Београду, ожењен, говори енглески и немачки језик.
-----------------------------------
Мојсов и Керим председавали Генералном скупштином УН
БЕОГРАД – Двојица искусних дипломата из бивше Југославије - Лазар Мојсов и Срђан Керим, обојица из Македоније, били су 1975. односно 2005. године, председавајући генералне скупштине Уједињених нација.
Мојсов је председавајући Генералне скупштине, као представник тадашње СФРЈ, био 1975. године, а Керим је 2005. године био представник Републике Македоније. Мојсов, који је лане преминуо у 91. години, током политичке и дипломатске каријере био је стални представник СФРЈ у УН, министар спољних послова Југославије и председник Председништва СФРЈ.
Претходно је био и амбасадор СФРЈ у Совјетском Савезу и Монголији и у Аустрији.
Мојсов је био главни уредник Нове Македоније и потом Борбе. Сахрањен је у Алеји великана у Београду. Керим је од 2001. до 2003. био стални представник и амбасадор Републике Македоније у Уједињеним нацијама, а потом генерални директор ВАЦ-а за Југоисточну Европу.
Он је раније, у Извршном већу Социјалистичке Републике Македоније, од 1986. до 1988. године био задужен за економске односе са иностранством а потом, до одвајања Македоније, помоћник министра иностраних послова и портпарол Савезног министарства иностраних послова.
Амбасадор Републике Македоније у Немачкој, Швајцарској и Лихенштајну био је шест година, до 2000, а у исто време обављао је и дужност специјалног изасланика у Пакту за стабилност Југоисточне Европе.
После мандата председавајућег у УН, именован је за директора „Македонија принта”, а пре три године кандидовао се за председника Македоније, али је убрзо повукао кандидатуру. Женио се три пута, отац је двоје деце.
Танјуг
------------------------------------
Дачић честитао Јеремићу
БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић честитао је данас министру спољних послова Вуку Јеремићу избор за председавајућег Генералне скупштине УН, саопштило је Министарство унутрашњих послова.
Дачић је, уз искрене честитке Јеремићу за избор на ту изезетно важну и одговорну функцију, истакао да је то велики дипломатски успех Србије који ће „вероватно наљутити противнике чврсте државне, националне политике у земљи и свету, а сигурно веома обрадовати све оне који се залажу за јаку, утицајну и достојанствену Србију”, пренео је МУП.
Бета
За Јеремића је гласало 99 делегата, а за другог кандидата, амбасадора Литваније при УН Далиуса Чекуолиса 85 делегата.
Укупно је гласало 190 делегата, од којих је један био уздржан, док је неважећих било пет гласова.
Јеремић који ће 18. септембра преузети ту функцију, предводиће у наредних годину дана Генералну скупштину УН у име Источноевропске групе коју чине 23 земље, укључујући и све бивше југословенске републике и данашње суседе Србије.
Председавајући Генералне скупштине УН бира се на период од годину дана у складу са неписаним правилом ротације по регионалном принципу.
Иако то није формално дефинисано као услов, пракса је и да се за председавајућег никада не бира представник неке од пет сталних чланица Савета безбедности УН (Русија, САД, Велика Британија, Француска и Кина).
Председавајући у раду одговара Генералној скупштини УН. Његова овлашћења су да отвара и затвара пленарна заседања, усмерава дискусију, води рачуна о поштовању процедуре и саопштава одлуке.
Он такође има право да ограничи време диксусије, затвара листе говорника или да одложи дебату, а улога му је и да олакшава рад Генералне скупштине кроз билатрелане консултације са делегацијама како би се превазишле разлике у мишљењима, да предлаже решења и да ради на постизању консензуса око неког предлога.
Председавајући не гласа о одлукама Генералне скупштине, али одређује представника из делегације своје земље који ће то учинити у његово име.
Јеремић је трећи председавајући Генералне скупстине УН са простора бивше Југославије, после југословенског дипломате и функционера Лазара Мојсова (1977) и македонског дипломате Срђана Керима (2007).
У Групи источноевропских земаља су поред Србије и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Словенија.
У тој групи су и Албанија, Бугарска, Мађарска, Молдавија и Румунија, као и Чешка, Пољска и Словачка.
Чланице Источноевропске групе земаља такође су Русија, Естонија, Летонија и Литванија, Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија и Украјина.
Источноевропска група са 23 земље најмалобројнија је од свих. Највише чланица имају Афричка група - 54 и Азијско-пацифичка група 53 земље.
-----------------------------------------
Јеремић: Радићу на очувању мира и безбедности
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – Новоизабрани председавајући Генералном скупштином УН Вук Јеремић изјавио је данас после гласања да свој избор за председника види као „одавање признања српском народу” и да ће радити на очувању међународног мира и безбедности.
„Заклињем се да ћу функцију председника обављати најбоље што могу, поштујући Повељу УН. Поверени ауторитет ћу користити искрено и уравнотежено, поштујући пре свега једнака права и достојанство сваке државе чланице”, рекао је Јеремић после гласања на Генералној скупштини УН.
Јеремић је за тему дебате на отварању 67. заседања, предлажио „приближавање ставова и решавање међународних спорова мирнодопским средствима” и изразио уверење да може да допринесе спровођењу „свих усаглашених предлога, поготово оних који се односе на спречавање сукоба”.
На тајном гласају од 190 делегата, за Јеремића је данас гласало 99, док је за другог кандидата, амбасадора Литваније при УН Далијуса Чекуолиса гласало 85.
Јеремић је рекао да је Србија „мала и недовољно развијена земља која не припада ниједном војном блоку или политичком савезу” и да је „утолико већа част задобити поверење света за председавање главним репрезентативним политичким органом Уједињених нација”.
„Свој избор за председника Генералне скупштине УН превасходно видим као одавање признања српском народу, којем сам имао част да више од пет година служим као министар спољних послова”, рекао је Јеремић.
Он је рекао да је Србија под руководством бившег председника Бориса Тадића, „својим суседима пружила руку пријатељства и помирења”, и додао да је Србија искорачила и ка свим другим чланицама међународне заједнице, укључујући и оне са којима је „имала горка неслагања”.
Јеремић је навео да је Србија „демократска држава, која осим залагања за очување сопственог суверенитета и територијалног интегритета и остварења добробити за своје грађане, нема друге амбиције осим да допринесе општим интересима човечанства”.
„Због тога смо чврсто привржени очувању међународног мира и безбедности - првом декларисаном циљу УН. Радити на том остварењу - најважнијем и најплеменитијем - заслужује дубоко поштовање”, рекао је Јеремић.
Бета
-----------------------------------
Агенције: Јеремић изабран после оштре дипломатске борбе
ЊУЈОРК – Светске агенције јавиле су данас да је шеф српске дипломатије Вук Јеремић изабран за председавајућег Генералне скупштине УН већином гласова у једном од „ретких гласања” за то место и „после жестоке дипломатске борбе” са литванским противкандидатом.
„У једном од ретких гласања Генералне скупштине УН о избору за ово место, пошто источноевропске земље нису успеле да изаберу између двојице кандидата Јеремић је добио 99 гласова а литвански амбасадор при УН Далиус Чекуолис 85 гласова”, јавио је АФП.
Према француској агенцији, резултат је био неизвестан до последњег минута, а обе стране су снажно лобирале.
„Европске земље су посебно биле подељене око тога ког кандидата да подрже” подсетио је АФП.
„Док је лобирао за ову функцију, Јеремић је имао запажене наступе пред Саветом безбедности и на недавним међународним скуповима, али Литванија је оптужила Русију да отвара ране из Хладног рата тиме што га подржава”, додаје АФП, напомињући да је Чекулис био кандидат од прошле године, а да је Јеремић званично ушао у трку тек у јануару. Јеремић је постао председавајући Генералне скупштине после оштре дипломатске борбе, јавио је и Ројтерс, наводећи да је борба за то место укључивала „тврдње о претњама и перфидне потезе налик на оне из времена Хладног рата.„
Литвански амбасадор Далијус Чекулис је, како јавља Ројтерс, опутужио Русију да подстиче српског министра да спречи Литванију да добије ово место како би казнила Вилњус за став о Другом светском рату - да је ослобођење Литваније од Хитлера и припајање Совјетском Савезу тој балтичкој земљи донело више од четити деценије тираније.
Дужност председавајућег Генералне скупштине подразумева председавање годишњем састанку светских лидера у Њујорку у септембру и другим догађајима у УН, подсетила је британска агенција.
Према Ројтерсу генерална скупштина међутим „нема реалну моћ”.
„За разлику од Савета безбедности који може да доноси правно обавезујуће резолуције и уводи санкције или војне интервенције, Генерална скупштина доноси препоруке које немају правну снагу,„ наводи се у тексту.
АП наводи Јеремићеве речи да избор за председавајућег Генералне скупштине представља „признање народу Србије” који је иза себе оставио ратове деведесетих и који нуди „руку помирења и пријатељства” суседима и осталим народима у свету.
-----------------------------------
Вук Јеремић, од Кембриџа до Генералне скупштине УН
БЕОГРАД – Министар спољних послова Вук Јеремић изабран је данас за председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација.
Вук Јеремић (37) ступио је на дужност министра спољних послова 15. маја 2007. године.
Као шеф дипломатије, Јеремић је председавао Комитетом министара Савета Европе од маја до новембра 2007. године.
Рођен је 1975. у Београду и после похађања Прве београдске гимназије, средњу школу је завршио у Лондону.
Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ у Великој Британији.
Био је ангажован као финансијски аналитичар у Дојче банци, а потом у банци Дрезднер Клајнворт Бенсон у Лондону, док је истовремено припремао докторску дисертацију из области квантативних метода у финансијама на Империјал колеџу у Лондону.
У доба режима Слободана Милошевића, Јеремић је, током студентских дана и почетака радне каријере у Енглеској, био један од оснивача Организације српских студената у иностранству, где је руководио информативном кампањом и успостављао контакте за демократску опозицију.
После магистарских студија из области државне администрације на Универзитету Харвард у САД, где је проглашен за једног од најбољих студената генерације 2001-2003. године, и демократских промена у Србији октобра 2000. године, постављен је за саветника министра телекомуникација СРЈ, а од јуна 2003. године за саветника за евроатлантска питања министра одбране Србије и Црне Горе.
У фебруару 2004. године изабран је за председника Одбора за међународне односе Демократске странке, а у фебруару 2006. и за члана Главног одбора.
Од јула 2004. до маја 2007. године је саветник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима тадашњег председника Србије Бориса Тадића.
Јеремић је добио плакету „Најевропљанин” за 2008. годину у области политике.
Рођен је 1975. године у Београду, ожењен, говори енглески и немачки језик.
-----------------------------------
Мојсов и Керим председавали Генералном скупштином УН
БЕОГРАД – Двојица искусних дипломата из бивше Југославије - Лазар Мојсов и Срђан Керим, обојица из Македоније, били су 1975. односно 2005. године, председавајући генералне скупштине Уједињених нација.
Мојсов је председавајући Генералне скупштине, као представник тадашње СФРЈ, био 1975. године, а Керим је 2005. године био представник Републике Македоније. Мојсов, који је лане преминуо у 91. години, током политичке и дипломатске каријере био је стални представник СФРЈ у УН, министар спољних послова Југославије и председник Председништва СФРЈ.
Претходно је био и амбасадор СФРЈ у Совјетском Савезу и Монголији и у Аустрији.
Мојсов је био главни уредник Нове Македоније и потом Борбе. Сахрањен је у Алеји великана у Београду. Керим је од 2001. до 2003. био стални представник и амбасадор Републике Македоније у Уједињеним нацијама, а потом генерални директор ВАЦ-а за Југоисточну Европу.
Он је раније, у Извршном већу Социјалистичке Републике Македоније, од 1986. до 1988. године био задужен за економске односе са иностранством а потом, до одвајања Македоније, помоћник министра иностраних послова и портпарол Савезног министарства иностраних послова.
Амбасадор Републике Македоније у Немачкој, Швајцарској и Лихенштајну био је шест година, до 2000, а у исто време обављао је и дужност специјалног изасланика у Пакту за стабилност Југоисточне Европе.
После мандата председавајућег у УН, именован је за директора „Македонија принта”, а пре три године кандидовао се за председника Македоније, али је убрзо повукао кандидатуру. Женио се три пута, отац је двоје деце.
Танјуг
------------------------------------
Дачић честитао Јеремићу
БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић честитао је данас министру спољних послова Вуку Јеремићу избор за председавајућег Генералне скупштине УН, саопштило је Министарство унутрашњих послова.
Дачић је, уз искрене честитке Јеремићу за избор на ту изезетно важну и одговорну функцију, истакао да је то велики дипломатски успех Србије који ће „вероватно наљутити противнике чврсте државне, националне политике у земљи и свету, а сигурно веома обрадовати све оне који се залажу за јаку, утицајну и достојанствену Србију”, пренео је МУП.
Бета
објављено: 08.06.2012.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар