Преподобни Јустин Ћелијски и преподобни Симеон Дајбабски по одлуци
Светог архијерејског Синода Руске православне цркве, биће уврштени у
календар светитеља (месецослов) других помесних православних цркава.
Преподобни Јустин Ћелијски ће у календару РПЦ и у календару Српске православне цркве бити унет под датумом 14. јун, односно 1. јун по старом календару, док ће се преподобни Симеон Дајбабски молитвено спомињати 1. априла, односно 19. марта по јулијанском календару.
Свети архијерски сабор СПЦ је, на свом априлско – мајском засиједању 2010. године канонизовао ову двојицу светих Срба, старца Симеона из манастира Дајбабе крај Подгорице, који је умро уочи Другог светског рата и оца Јустина Ћелијског који се упокојио 1979. године.
Поред Светог владике Николаја, отац Јустин сматра се најпознатијим у свијету савремених православних Срба, а познат је као велики подвижник, чудотворац и теолог. Грци су га звали “високоврхим храстом Православља” и говорили да је он “савест Српске православне цркве” у доба титоизма, конфиниран у манастиру Ћелије код Ваљева.
Отац Јустин је, како се вјерује, био свједок апостолске тврдње да се “ријеч Божја не да везати”, био је противник екуменизма и осавремењавања црквеног живота.
Руска православна црква у календар уврстила је и “Сабор новомученика Јасеновачких” 13. септембра, односно по старом календару 31. августа. Преподобна Софија Хотокуруду, коју је канонизовала Цариградска патриијаршија, славиће се 23. Априла, преноси Верска информативна агенција.
Преподобни Јустин Ћелијски ће у календару РПЦ и у календару Српске православне цркве бити унет под датумом 14. јун, односно 1. јун по старом календару, док ће се преподобни Симеон Дајбабски молитвено спомињати 1. априла, односно 19. марта по јулијанском календару.
Свети архијерски сабор СПЦ је, на свом априлско – мајском засиједању 2010. године канонизовао ову двојицу светих Срба, старца Симеона из манастира Дајбабе крај Подгорице, који је умро уочи Другог светског рата и оца Јустина Ћелијског који се упокојио 1979. године.
Поред Светог владике Николаја, отац Јустин сматра се најпознатијим у свијету савремених православних Срба, а познат је као велики подвижник, чудотворац и теолог. Грци су га звали “високоврхим храстом Православља” и говорили да је он “савест Српске православне цркве” у доба титоизма, конфиниран у манастиру Ћелије код Ваљева.
Отац Јустин је, како се вјерује, био свједок апостолске тврдње да се “ријеч Божја не да везати”, био је противник екуменизма и осавремењавања црквеног живота.
Руска православна црква у календар уврстила је и “Сабор новомученика Јасеновачких” 13. септембра, односно по старом календару 31. августа. Преподобна Софија Хотокуруду, коју је канонизовала Цариградска патриијаршија, славиће се 23. Априла, преноси Верска информативна агенција.
Извор: ИН4С
Извор: Радио Светигора

Нема коментара:
Постави коментар