Дођи и види: Света Литургија у Манастирку

У Недељу другу по Педесетници, 17. јуна 2012. године Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у Манастирку уз саслуживање свештенослужитеља крушевачког намесништва.

Том приликом владика Давид је протопрезвитерским чином одликовао свештенике Брану Павловића и Милоша Костића, парохе Врбничке.

Манастир Светог Романа познат као Манастирак налази се близу села Мрмош. Трагове о селу Мрмошу налазимо у музеју града Крушевца који кажу да је село Мрмош насеље из бронзаног доба. Чак је и велики путописац, историчар и сликар аустријанац Феликс Каниц путујући овим крајевима 1860. године записао да је поред реке пронађена секира од амфиболског андезита која потиче из времена гвозденог доба тј. период 1000 год. п.н.е.

По предању на брду преко пута манастира, на десној обали реке Пепељуше, а изнад ушћа потока Манастирака (чије име носи истоимена црквица брвнара), налази се тзв. Обла чука у народу позната као Милошев град тј. место где је по предању Милош (К)Обилић основао тврђаву. Говори се такође и о Милошевој мајци Гроздани тј. да је она била принцеза, сестра, или ћерка цара Душана. Милош је на овом месту сазидао град Градиште, а испод њега цркву посвећену светом Роману. Изнад самог манастира налази се место познатије као Кобиљак где је Милош рођен, и да због тога носи презиме Кобилић. Милошева црква, како се још назива манастир, била је сведок страшне трагедије. Срби су се у то време носили мишљу да се од Турака ослободе, што су Турци осетили, па су појачали војску у Крушевцу и забранили зборовање и заветине, богомоље а нарочито су се бојали богомоље код Светог Романа у Манастираку. Ту је тада било забрањено свако окупљање. Једном приликом на Црквену Славу у Манастирак се сакупила цела Жупа. Убрзо се видело да је неки издајник дојавио Турцима за српски скуп, па ударише преко брда на незаштићени народ и почеше да бију и убијају. Велика се погибија десила тога дана, а погинуо је свештеник који је тога дана служио Свету Литургију, и помен Милошу Обилићу. Прича се да су свештенику на једном месту одсекли длан, а то се место и данас назива Попов длан, на другом месту су му одсекли руку ово се зове Попова рука, а место где су одсекли главу зове се Попова глава. Над гробом свештеника постављен је камен, а то се место и данас зове Попов гроб.

Тренутно на овом месту постоје темељи олтарског дела порушене цркве. На овим темељима је пре почетка другог светског рата направљено мало богомољиште које се и данас поштује као велика светиња. Народ врло често посећује ово свето место, а највише на дан Светог Романа када се овде служи Света Литургија. Село Мрмош има око 180 домаћинстава.

Извор: Епархија крушевачка
Фото: Миљан Милетић, ђакон Александар Николић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на додели протопрезвитерског чина о. Брани Павловићу и о. Милошу Костићу
4:12 мин.
http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-06-17_1-1.mp3