Када је јавност постала сумњичава према вакцинама после лажне пандемије грипа, конвенционална медицина је била приморана да усвоји нове методе борбе са противницима њихове “кампање имунизације”.
Једна идеја је била да се произведу тзв. пријатељске вакцине за јавност.
Истраживање Института за технологију у Масачусетсу
Оно што увек уноси страх (са разлогом) у срца деце, је игла. Тако су главешине конвенционалне медицине предложиле Институту за технологију у Масачусетсу (Massachusetts Institute of Technology – MIT), да развије систем убризгавања без игала, који би отклонио “игла-фобију” и учинио уношење лекова путем инјекција неприметним, безболним и слободним од
било каквог жигосања везаним за убод.
Истраживачи Института у Масачусетсу су се бацили на посао, а резултате су објавили у стручном часопису “Медицински инжењеринг и физика” (Medical Engineering and Physics).
Пројектовали су справу, која под високим притиском убризгава кроз кожу танак млаз било којег лека, без употребе било које врсте игала. Справа може бити програмирана да убризга низ доза у различите дубине – што је напредак у односу на сличне турбо-инјекције које су сада у комерцијалној употреби.
Ова новина доноси још једну велику добробит конвенционалној медицини, а то је смањење повреде од игала. Амерички Центар за контролу и превенцију болести (Center for Disease Control and Prevention) процењује да годишње има око 385.000 случајева да здравствени радници себе убоду иглама.
Међутим, главна добробит за конвенционалну медицину је то што ће справа без игле помоћи да се за вакцинацију придобију деца и пацијенти који су одувек имали фобију од игала.
“Ако се плашите игала, могли бисмо да размотримо цео проблем”, каже Кетрин Хоган (Catherine Hogan), истраживач у одељењу за механички инжењеринг Института у Масачусетсу. “Мислимо да ова врста технологије разрешава неке фобије које људи можда имају због игала.”
Алтернативе поткожним иглама
Последњих неколико деценија научници су развили различите алтернативе поткожним иглама. На пример, никотински фластер полако ослобађа лек кроз кожу. Али, ови фластери могу да ослободе само мале молекуле лека који могу да прођу кроз поре коже, ограничавајући врсте лекова који могу да буду примењени.
Комбинована употреба нано-електронике, фотолитографије и нових биоматеријала, омогућила медицинску примену технологије нано-робота, посебно у производњи хируршких инструмената, дијагностици и примени лекова.
Кроз нано-технологију истразивачи су били у могућности да створе вештачке поре способне да преносе материјал нано-величине кроз мембране.
Универзитетска биомедицинско-инжењерска студија, која се појавила у часопису “Nature Nanotechnology”, 27. септембра 2009. године, успешно је увела модификовано језгро нано-мотора, микроскопске биолошке машине, у липидну мембрану. Резултирајући канал им је омогућио да провуку и једноланчану и дволанчану ДНК кроз мембрану.
Даг Дорст (Doug Dorst), микробиолог и критичар вакцине из Јужног Велса, каже да овај напредак има огромну драж за изумитеље вакцине. “Биотехнолошке компаније и њихови истраживачи су брзо покренули добро финансиране иницијативе за нано-технологију, како би се повећала ефикасност њихових вакцина,” рекао је Дорст. Ако би микроорганизми у вакцини били подстакнути да циљају или нападају специфичне ћелије, оне би могле да постигну свој циљ убрзаним темпом у односу на конвенционалне вакцине. “У зависности од тога којој страни припадате у дискусији о вакцинама, било да сте за или против, нано-роботи у препарату вакцине би могли рапидно да повећају своју ефикасност, драматично побољшавајући или разарајући имунитет у зависности од његове грађе,” додао је Дорст.
Дорст тврди да данашња технологија нано-робота може лако да буде употребљена за унапређење биолошког оружја, као што може да побољша и људско здравље. “За сваки страх који биотехнолошка пропаганда умножава о смртоносним болестима и како их вакцине спречавају, постоји још једна лаж више да додатно убеди масе да је вакцина делотворна.”
Како ради „пријатељска вакцина“
Тим Института у Масачусетду, предвођен Јаном Хантером (Ian Hunter), је конструисао систем турбо-инјекције који убризгава низ доза на различите дубине на веома контролисан начин.
Замисао је створена око механизма названог Активатор Лоренцове силе, који подразумева мали, снажни магнет обмотан жицом, причвршћен на клип унутар ампуле са леком. Када се пусти струја он узајамно дејствује са магнетним пољем, и произведи снагу која гура клип унапред, избацујући лек под веома високим притиском и брзином (скоро брзином звука) напоље кроз млазницу ампуле. Отвор млазнице је широк колико и жаока комарца.
Брзина намотаја и брзина којом се убризгава лек могу да се контролишу количином примењене струје. Тим Инстиута у Масачусетсу је генерисао вид притиска који подешава струју. Резултирајуће форме таласа се састоје углавном од две различите фазе: почетне фазе високог притиска у којој справа избацује лек довољно великом брзином да пробије кожу и достигне жељену дубину, а затим и фазе нижег притиска при чему се лек избацује споријим млазом, који затим околно ткиво лако апсорбује.
Током тестирања, истраживачки тим је установио да различити типови коже могу захтевати различите форме таласа како би се одређена количина лека отпремила на жељену дубину.
“Ако пробијам бебину кожу да бих убризгао вакцину, неће ми требати онакав притисак који бих користио да пробијем своју кожу,” каже Хоган. “Можемо сами да стварамо врсту притиска да бисмо то урадили и то је у ствари лепота ове справе.”
Турбо-шприц
Самир Митраготри (Samir Mitragotri), професор хемијског инжењеринга на Универзитету Калифорнија у Санта Барбари, развија нови начин давања лека укључујући и турбо-шприц. Митраготри, иако није учествовао у истраживању тима из Масачусетса, види технологију овог тима као обећавајући корак који премашује дизајн турбо-инјекција на данашњем тржишту.
“Комерцијално доступни шприцеви обезбеђују лимитирану контролу, па тако ограничавају примену одређених лекова или приступ пацијентима.” Митраготри додаје: “Овај дизајн обезбеђује одличну контролу над параметрима млаза, укључујући брзину и дозу, и побољшаће примену справе без игала за давање лекова.”
„Брига“ за земље у развоју
Тим Института у Масачусетсу такође развија верзију справе за употребу лека који се обично налази у облику пудера, програмирајући справу да вибрира и претвара пудер у течни облик, који може да се убацује кроз кожу скоро исто као и течност. Хантер каже да такав начин давања лека у облику пудера може разрешити такозвани “хладни ланац”, проблем са температуром у току транспорта лекова.
Вакцине отпремљене у земље у развоју треба да буду хлађене уколико су у течном стању. Често се хладњаче покваре и цела пошиљка вакцина постаје неупотребљива. Уместо тога, каже Хантер, вакцине које би биле даване у облику пудера не захтевају хлађење, тако да би проблем са “хладним-ланцем” био избегнут.
Извор: Вести011
Нема коментара:
Постави коментар