Колстолачки мамути постали звезде

Археолошке кругове добро је продрмала вест о открићу остатака више животиња у Виминацијуму за које се верује да су били рунасти мамути који су изумрли пре 10.000 година. У плану отварање палеозоолошког парка где би требало да буду премештени Вика, Носко и остали костолачки мамути.

Археолошки локалитет „Виминацијум" код Костолца, познат као део популарне туристичке туре „Путевима римских императора", однедавно је поново привукао пажњу светске јавности открићем костију више мамута.

  Оно што ово откриће чини занимљивим у светским оквирима је, према речима музејског саветника у Природњачком музеју у Београду Зорана Марковића, то што се на једном месту, у Виминацијуму, налазе мамути из различитих периода.

 Наиме, 2009. године у Виминацијуму су откривене кости женке мамута назване Вика, што је тада изненадило археологе.

Пре две седмице на површинском копу Костолца пронађене су кости мамута који је млађи од Вике и који највероватније потиче из горњег, то јест касног плеистоцена (од пре око 126.000 до пре 10.000 година). Убрзо потом у непосредној близини су откривене нове кости које још нису откопане, али за које се претпоставља да су део скелета пет или шест мамута, такође млађих од Вике.

„Када багер буде склонио подлогу која се налази изнад костију, пажљивијим ископавањем сазнаћемо да ли је у питању једна јединка или више јединки чија је концентрација костију на једном месту. За сада је сигурно да су у питању јединке млађе од раније откопане Вике", рекао је Марковић Танјугу.

Археолог Немања Мрђић објаснио је да је на падини, на локалитету познатом као „Носак", који се налази на 1,5 до два километра од Вике, почетком месеца пронађен први мамут, популарно назван Носко, док је у наставку профила забележено још седам места на којима су кости пресечене радом багера.

Вика је откривена 2009. године

Простор на којем се налазе издробљене кости је површине око три хектара и то је за сада, према речима Мрђића, једини групни налаз у Србији.

 Носко је, за разлику од Вике која се налазила на 27 метара дубине, пронађен 19 метара испод површине земље и све кости у профилу су на сличној дубини, а пронађене су случајно захваљујући киши која је спрала блато низ литицу копа и открила остатке скелета.
Новооткривени мамут је, осим што је млађи и већи од Вике, о чему сведочи откопана кост ноге дужине 1,3 метра, што значи да је читав уд те праисторијске животиње био дуг 2,5 метра или више.

Мрђић је истакао да су недавно откривени остаци – неколико дугих костију, једна кљова, три пршљана и неколико мањих костију – кртији од Викиних костију, која се највероватније заглавила у блату и ту скончала, те да је неопходно делове скелета заштити песком како би очували влажност.

Тренутно багер уклања око 100.000 кубика земље, како би се направио вештачки плато и стручњаци се спустили на ниво којим су се мамути кретали. Тек тада ће археолози и палеонтолози започети системско истраживање.
Због неприступачног терена истраживање ће, кажу археолози, потрајати, али ће резултати бити вредни трудаž, јер се очекује да ће бити пронађено најмање пет јединки мамута.

Колико ли се мамута крије на територији Србије?

Марковић верује да је сасвим могуће да ће приликом откопавања ових остатака скелета тим пронаћи и друге кости на основу којих ће моћи да се закључи да ли су донете са стране или су мамути затечени на том месту.

Ново откриће остатака мамута изазвало је, према речима директора Археолошког пројекта „Виминацијум", доктора Миомира Кораћа, велико интересовање светских стручњака.
Кораћ је Танјугу рекао да је у Паризу разговарао са представницима различитих светских институција које су све показале велико интересовање.

У плану палеозоолошки парк Будући да је од открића костију много важнија њихова презентација, започети су разговори о отварању великог палеозоолошког парка у Виминацијуму. Вика се за сада налази на месту где је и пронађена, што Виминацијум чини јединственим у свету, али стручњаци истичу да ће Вика и новопронађене кости морати да буду премештене јер термоелектрана „Костолац" мора да настави ископавање угља. „Те кости ћемо, након бележења целе површине на којој се налазе, пажљиво ископати и пренети у нови део у Археолошком парку 'Виминацијум', који ће се посебно изградити само за палеонтолошке остатке. Ту ће бити пренета и Вика, јер багер мора даље да врши експлоатацију тих седимената да би се дошло до слојева угља који је и основни разлог зашто се уопште и копало", објаснио је музејски саветник у Природњачком музеју у Београду Зоран Марковић.

Рунасти мамути?

Палеонтолози Природњачког музеја претпостављају, на основу седимената у којима су пронађене кости, да је реч о рунастим мамутима који су изумрли крајем плеистоцена пре 10.000 година.

Тело ових мамута било је покривено дугом и густом длаком, која их је, уз дебели слој масног ткива под кожом, чувала од оштре климе.

Висина рунастог мамута кретала се између 2,7 метара и 3,2 метра, а за њих су биле карактеристичне кљове до пет метара дуге и спирално увијене. Остаци највећег броја ових јединки ископани су у Сибиру.

Извор: РТС