Reci mi gde si
moj meseče sjajni
toliko te večeras želim
da ludim
sedim i čekam
da se javiš
i razmišljam šta da radim
i kako ovu noć da preživim...
Gledam te,
ne okrećeš se,
oko mene samo tvoji dlanovi
a ja toliko želim da me poljubiš,
ma,poljubiću te prva...
Možeš li mojim usnama da odoliš?
Ja tvojim ne mogu,
okreni se,
zar ne vidiš kako drhtim...
Sedim na balkonu
treću cigaretu palim
i pitam se gde si,
odakle ova čežnja dolazi?
Ako to nisi ti
u meni sve gori
nedostaješ mi.
I opet gledam u tebe
a ti i dalje ćutiš,
zašto me ne pogledaš,
je li se sjaj u tvojim
očima ugasio,
reci mi...
Drhtim,
što od požude
što od studeni,
koja se za moje prste lepi,
ali opet pišem ti
hoću da znaš,kako se osećam
a ti me poseci...
Žar koji sam osetila
one prve noći,
sad me pohodi,
hajde da zaboravimo
sve ono što nas deli
i da se prepustimo
ovoj ljubavi...
Ne daj da se ugasi
ovaj žar,
ako me imalo voliš...
Nada Jablan Tea
Нема коментара:
Постави коментар