 |
| Стари Брод - Вишеград |
Завршена је већина грађевинских радова на изградњи православне Спомен капеле у Старом Броду, у кањону Дрине, петнаестак километара низводно од Вишеграда, у знак сјећања на страдање 6.000 српских цивила у Милошевићима и Старом Броду од злогласне усташке црне легије на почетку прољећа 1942. године.
Према ријечима предсједника Одбора за изградњу капеле Драга Гавриловића, у наредном периоду требало би да буду урађени завршни радови на фрескописању и постављању иконостаса.
Према пројекту Академије за умјетност и конзервацију Српске православне цркве из Београда, а по непосредном увиду професора Горана Јанићијевића, предвиђено је да на сјеверном зиду унутрашњости капеле буде осликано страдање народа, који силази са Романије на Дрину, како би преласком преко скеле пронашао спас у Србији.
На јужном зиду наоса биће осликане сцене страдања светог Вукашина из Клепаца, а на другом зиду мученичка смрт Милице Ракић из Београда за вријеме НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
„Као што би на сјеверној страни представа ријеке Дрине повезивала композицију са сценама страдања, тако би на композицији са светим Вукашином била осликана ријека Сава са приказима јасеновачког страдања. У тријумфалним луковима били би постављени ликови Срба мученика кроз вијекове“, предвиђено је пројектом.
Као што је досадашњи дио радова окончан захваљујући донацијама и бројним прилозима, покренута је акција прикупљања средстава како би и планирани радови на фрескописању унутрашњости капеле, те набавке иконостаса и икона били успјешно окончани.
Један од досадашњих највећих дародаваца Горан Крлић, настањен у Аустрији, поријеклом из овог краја, предао је донацију од више од 2.000 евра, прикупљену од Срба из Аустрије.
„Људи су заинтересовани да помогну завршетак овог Спомен комплекса, како би он био доступан што већем броју посјетилаца. Да се људи на лицу мјеста увјере у овај стравични, до недавно заборављен, злочин над 6.000 недужно побијених Срба чији је једини `гријех` био што су жељели да се под најездом усташа домогну Србије и слободе“, каже Крлић.
Општине Вишеград и Рогатица изразиле су спремност да и у наставку радова на Спомен комплексу у Старом Броду помогну логистички и финансијски.
Надлежни свештеник Драган Вукотић рекао је да су се звона са капеле у Старом Броду први пут огласила уз протекле Васкршње празнике, а да је служење прве Свете литургије планирано на прољеће наредне године.
Посланик у Народној скупштини Републике Српске /РС/ Зоран Ђерић најавио је да ће са колегама посланицима Горњедринског и Романијског краја покренути иницијативу да ово подручје буде проглашено подручјем од општег интереса, те да обиљежавање годишњице страдања овдашњих Срба уђе у календар обиљежавања догађаја од значаја за РС.
Прије 70 година, у марту 1942. године, у оквиру усташке офанзиве чија је намјера била освајање границе на Дрини, из Сарајева, под командом Јуре Францетића, кренуло је око десет хиљада усташа који су пред собом тјерали непрегледне збјегове српских цивила са подручја Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, Романије, Сокоца, Рогатице и Борика.
Уплашени народ кретао се ка Вишеграду, надајући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србију.
Италијански војници у Вишеграду нису дозволили збјегу од око десет хиљада цивила да пређе мост, већ су их упутили низводно према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје су биле скеле.
Усташе су спријечиле српске цивиле да се пребаце на другу обалу Дрине, масакрирале су и у Дрину побацале више од шест хиљада дјеце, жена и стараца.
Њемачки војници на десној обали Дрине покушали су да спријече масован покољ Срба, а према сачуваним тадашњим њиховим свједочењима у Дрину се, бјежећи пред усташама, бацило 368 српских дјевојака.
У Старом Броду је 2008. године подигнуто Спомен обиљежје у знак сјећања на овај стравични злочин које су освјештали Митрополит дабробосански господин Николај и Епископ милешевски господин Филарет.
Извор: Митрополија дабробосанска
Нема коментара:
Постави коментар