Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије
служио је у суботу, 28. априла Свету Архијерејску Литургију у Пивском
манастиру. Током богослужења замонашена је искушеница Босиљка Кулић
Кујунџић, добивши монашко име Ефросинија.
Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Вјерницима, сабраним у светом богослужењу, архипастирском поуком се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије, говорећи о заповијести коју је Господ Исус Христос упутио оним пет хиљада људи који су кренули за Њим, након што их је нахранио земаљским хљебом: “Трудите се не око јела које пролази, него око оног јела које остаје за живот вјечни“.
“Сви знамо које је то јело и колико човјек има брига око земаљског јела које пролази, а ова Његова поука не односи се само на јело и пиће него на сва земаљска задовољства. Упутио је оне који су кренули за Њим да се више труде око оног другог јела, око оног другог и трајног задовољства. Које је то друго јело Он нам је сам открио, јер је дошао да себе да за живот свијета и да нам донесе небески хљеб којим треба овдје да се хранимо. Живећи на земљи да се хранимо небеским хљебом.“
У овом свијету чије се обличје мијења, Господ, према ријечима Његовог Преосвештенства, нас путнике и пролазнике на земљи није оставио без онога што је трајно, него нам је дао небески хљеб који представља ону радост, оно задовољство и живот који не пролази.
“Вјечни живот је оно око чега треба највише да се трудимо мислећи, прије свега, на своју душу, а мислећи на душу побринућемо се и за оно што тијелу треба. Међутим, ми преоптерећујемо своје тијело и оно највише страда од онога што му је непотребно, од вишка јела и пића, од вишка задовољстава земаљских, која остављају велике посљедице и на душу и на тијело. Ко своје тијело навикне на уздржљивост, њему је много лакше и има веће могућности да угађа Богу. Ко се навикне да стално угађа тијелу оптерећује и своје тијело, а не водећи рачуна о својој души, њу запоставља и душа много страда“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Он је казао да се у овој Господњој поуци налази све оно што је потребно људима да би у овом свијету нашли пут спасења. Изгледа лако, међутим, човјеку, сматра Преосвећени Владика, није лако да испуни ову заповијест Божију.
“Шта би било тешко у томе да тијелу дајемо само онолико колико му треба и да се потрудимо да своје тијело ставимо у службу душе, да га учинимо органом службе Божије, јер човјек је створен као цјеловито биће, с тим што душа треба да има власт над тијелом. Тек тада тијело добија своје савршенство и добија здравље, јер му је и намјена да служи души, а намјена душе и тијела јесте да служе Богу. Ипак, мало је оних који у томе успијевају, мало је оних који бригу о души и о ономе што је небеско, што је непролазно, што је вјечно стављају испред онога што је земаљско, али Господња поука је спасоносна. Само да ову заповијест човјек испуни и све оно што она значи, испунио би, заправо, цијело Јеванђеље, измијенио би потпуно свој начин живота и нашао душевну храну у угађању и служењу Богу, у славословљу Пресветој Тројици и непрестаном призивању имена Божијег живог и животворног. На тај начин би нашао душевно и духовно задовољство и ријешио многе проблеме које често не можемо да ријешимо“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Током богослужења он је замонашио искушеницу Пивске обитељи, осамдесетчетворогодишњу Босиљку Кулић Кујунџић, давши јој монашко име Ефросинија.
“У ове свете дане свијетлог Васкрсења Христовог имамо велику радост у нашим храмовима, а данас овдје, у древној светињи Пивском манастиру, ми смо се окупили да одслужимо ову свету службу и да духовно подржимо нашу нову сестру монахињу Ефросинију, као што је она све нас подржавала, који је знамо од раније, а знамо је по добрим дјелима, по несебичности, по доброчинствима, по томе што је водила рачуна понајвише да угоди Богу и ближњима, да чини добро и да у томе буде истрајна. Бог јој је дао да има истрајност у чињењу добрих дјела и не само ми овдје, него широм свијета, на свим просторима гдје Срби живе, многи су чули за нашу сестру Босиљку Кулић, од данас монахињу Ефросинију“.
Осамдесетчетворогодишња Босиљка је оснивач и дугогодишњи предсједник Кола српских сестара “Свети Сава“ из Баошића. Породица Кулић из Пиве, од које потиче монахиња Ефросинија, дала је нашој Светој Цркви православној пет монаха, који су се подвизавали у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Пиви.
“Нека буде срећно и благословено ово монашење, а овај монашки чин нека донесе радост сестри Ефросинији, која је добила име по Светој Ефросинији Полоцкој, великој светитељки, подвижници, монахињи, игуманији коју поштује, нарочито, руски народ. Она да јој буде помоћник у данима њеног живота, да јој буде узор да иде њеним стопама и да, приводећи полако дане овог земљског живота већ овдје, добије радост новог живота, вјечног живота у Христу Исусу. Оно што је кријепило сестру Босиљку, током њеног животног пута, је вјерност Цркви, вјерност Богу, вјерност Крсту Часном, њена воља, љубав и труд да испуни ријеч Божију о љубави према Богу и о љубави према ближњима. То је најкраћи, најбољи, најсигурнији и најпоузданији пут и нека је слава Богу Који је тај пут открио сестри Ефросинији“, казао је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Вјерницима, сабраним у светом богослужењу, архипастирском поуком се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије, говорећи о заповијести коју је Господ Исус Христос упутио оним пет хиљада људи који су кренули за Њим, након што их је нахранио земаљским хљебом: “Трудите се не око јела које пролази, него око оног јела које остаје за живот вјечни“.
“Сви знамо које је то јело и колико човјек има брига око земаљског јела које пролази, а ова Његова поука не односи се само на јело и пиће него на сва земаљска задовољства. Упутио је оне који су кренули за Њим да се више труде око оног другог јела, око оног другог и трајног задовољства. Које је то друго јело Он нам је сам открио, јер је дошао да себе да за живот свијета и да нам донесе небески хљеб којим треба овдје да се хранимо. Живећи на земљи да се хранимо небеским хљебом.“
У овом свијету чије се обличје мијења, Господ, према ријечима Његовог Преосвештенства, нас путнике и пролазнике на земљи није оставио без онога што је трајно, него нам је дао небески хљеб који представља ону радост, оно задовољство и живот који не пролази.
“Вјечни живот је оно око чега треба највише да се трудимо мислећи, прије свега, на своју душу, а мислећи на душу побринућемо се и за оно што тијелу треба. Међутим, ми преоптерећујемо своје тијело и оно највише страда од онога што му је непотребно, од вишка јела и пића, од вишка задовољстава земаљских, која остављају велике посљедице и на душу и на тијело. Ко своје тијело навикне на уздржљивост, њему је много лакше и има веће могућности да угађа Богу. Ко се навикне да стално угађа тијелу оптерећује и своје тијело, а не водећи рачуна о својој души, њу запоставља и душа много страда“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Он је казао да се у овој Господњој поуци налази све оно што је потребно људима да би у овом свијету нашли пут спасења. Изгледа лако, међутим, човјеку, сматра Преосвећени Владика, није лако да испуни ову заповијест Божију.
“Шта би било тешко у томе да тијелу дајемо само онолико колико му треба и да се потрудимо да своје тијело ставимо у службу душе, да га учинимо органом службе Божије, јер човјек је створен као цјеловито биће, с тим што душа треба да има власт над тијелом. Тек тада тијело добија своје савршенство и добија здравље, јер му је и намјена да служи души, а намјена душе и тијела јесте да служе Богу. Ипак, мало је оних који у томе успијевају, мало је оних који бригу о души и о ономе што је небеско, што је непролазно, што је вјечно стављају испред онога што је земаљско, али Господња поука је спасоносна. Само да ову заповијест човјек испуни и све оно што она значи, испунио би, заправо, цијело Јеванђеље, измијенио би потпуно свој начин живота и нашао душевну храну у угађању и служењу Богу, у славословљу Пресветој Тројици и непрестаном призивању имена Божијег живог и животворног. На тај начин би нашао душевно и духовно задовољство и ријешио многе проблеме које често не можемо да ријешимо“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Током богослужења он је замонашио искушеницу Пивске обитељи, осамдесетчетворогодишњу Босиљку Кулић Кујунџић, давши јој монашко име Ефросинија.
“У ове свете дане свијетлог Васкрсења Христовог имамо велику радост у нашим храмовима, а данас овдје, у древној светињи Пивском манастиру, ми смо се окупили да одслужимо ову свету службу и да духовно подржимо нашу нову сестру монахињу Ефросинију, као што је она све нас подржавала, који је знамо од раније, а знамо је по добрим дјелима, по несебичности, по доброчинствима, по томе што је водила рачуна понајвише да угоди Богу и ближњима, да чини добро и да у томе буде истрајна. Бог јој је дао да има истрајност у чињењу добрих дјела и не само ми овдје, него широм свијета, на свим просторима гдје Срби живе, многи су чули за нашу сестру Босиљку Кулић, од данас монахињу Ефросинију“.
Осамдесетчетворогодишња Босиљка је оснивач и дугогодишњи предсједник Кола српских сестара “Свети Сава“ из Баошића. Породица Кулић из Пиве, од које потиче монахиња Ефросинија, дала је нашој Светој Цркви православној пет монаха, који су се подвизавали у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Пиви.
“Нека буде срећно и благословено ово монашење, а овај монашки чин нека донесе радост сестри Ефросинији, која је добила име по Светој Ефросинији Полоцкој, великој светитељки, подвижници, монахињи, игуманији коју поштује, нарочито, руски народ. Она да јој буде помоћник у данима њеног живота, да јој буде узор да иде њеним стопама и да, приводећи полако дане овог земљског живота већ овдје, добије радост новог живота, вјечног живота у Христу Исусу. Оно што је кријепило сестру Босиљку, током њеног животног пута, је вјерност Цркви, вјерност Богу, вјерност Крсту Часном, њена воља, љубав и труд да испуни ријеч Божију о љубави према Богу и о љубави према ближњима. То је најкраћи, најбољи, најсигурнији и најпоузданији пут и нека је слава Богу Који је тај пут открио сестри Ефросинији“, казао је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар