1. Свети апостол Симон Зилот. Један од
дванаест великих апостола. Родом би из Кане Галилејске. На свадбу му
дође Господ Исус са Матером и с ученицима. Када нестаде вина Господ
претвори воду у вино. Видећи ово чудо, Симон младожења остави кућу, и
родитеље и невесту, па пође за Христом. Зилот значи ревнитељ. А
Ревнитељем Симон је назват због своје велике и огњене ревности према
Спаситељу и Његовом Јеванђељу. По пријему Светога Духа Симон је отишао
на проповед Јеванђеља у Мавританију у Африци. Пошто је успео да многе
обрати вери Христовој, буде намучен и најзад на крсту распет као и његов
Господ, који му је припремио венац славе у царству бесмртном. |
|
2. Свети мученици Алфеј, Филаделф и Кирин.
Браћа рођена, синови некога кнеза Виталија у јужној Италији. Дивни у
благородству, силни у вери. Суђени због вере своје у Христа; вођени од
једног судије до другог, од једног мучитеља до другог. Преведени у
Сицилију, и тамо убијени, у време цара Ликинија. Алфеју језик одсечен.
Од излива крви Алфеј умре. Филаделф сажежен на гвозденој леси, а Кирин у
огњу. Њихове нетљене мошти пронађене 1517. године. Ова три брата јавили
се светој Евталији. |
|
3. Преподобна Исидора Јуродива.
Живела у IV веку, и била монахиња у женском манастиру у Тавенисиоту.
Правила се луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг. Радила је
најпрљавије послове, хранила се сплачинама од судова, услуживала је све и
свакога, и била презирана од свију и свакога. У то време открије ангел
Божји великом подвижнику Питириму тајну о Исидори. Питирим дође у женски
манастир, и кад види Исидору, он јој се до земље поклони. Тако и она
њему. Тада сестре кажу Питириму, да је она луда. "Ви сте луде", одговори
Питирим, "а ова је већа пред Господом и од мене и од вас; ја само молим
Бога, да мени да оно што је њој намењено на Суду Страшном!" Тада се
сестре застидеше и умолише и Питирима и Исидору за опроштај. Од тада сви
почеше указивати Исидори почаст. А она да би избегла почаст од људи,
одбеже из манастира, и умре незнано где око 365. године. |
|
4. Блажена Тајса.
Беше Тајса богата девојка, хришћанка, у Мисиру. И реши се не ступати у
брак, а имање раздаваше пустињским монасима. Када све имање потроши, она
се преда развратном животу. Чувши за ово, пустињаци умоле авву Јована
Колова, те овај дође у Александрију и почне плакати пред Тајсом. Када
она чу да старац плаче због грехова њених, намах се покаја, остави и
кућу и све, и пође у пустињу за светитељем. Једном ноћу када она спаваше
а Јован на молитви стајаше, виде Јован где ангели са великом светлошћу
сиђоше и узеше душу Тајсину. И сазнаде Јован да њено тренутно, но топло,
покајање беше Богу угодније од дугогодишњег спољашњег покајања многих
пустињака. |
|
|
|
У пустињи подвижник Питирим
Бога моли, и сам ceбe пита:
Да ли у свет има њему равна?
Тад се ангел Божји појавно.
Питирима благо укорео:
— У мислима величаш се старче,
Ко да бољег у свем свету нема!
Хајде пођи старче Питириме,
Хајде пођи да старицу видиш,
Исидору мниму јуродиву,
Да је видиш пa да се задивиш:
Она срце од Бога не дели.
Своје мисли све за Бога веже,
A не ка' ти што си овде телом
A мислима у крајеве света!
Па да видиш све подвиге њене.
Да се стидом застидиш од жене!
И да мудрост Божију прославиш.
Што негује у корову руже!
|
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
У једној својој молитви обраћа се свети
Јефрем Сирин Богу овим речима: .,У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш ти
нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ja претрпео за
вас... Шта сте ви претрпели “за мене? — Шта ћу на ово рећи ја окајани,
лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на
мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја,
Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на
несреброљубље, на сузе, и на трпљење своје до краја. A ja, лењиви,
грешни, безакони, на што ћy ja указати? ... Поштеди, Господе! Поштеди,
милостиви! Поштеди, човекољупче!” |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Бог Дух Свети од малих чини велике,
2. како Он од страшљивих чини неустрашиве.
|
|
БЕСЕДА |
|
о томе како праведник трпи поругу због речи Господњих
Ријеч ми је Господња на поругу и на подсмијех сваки дан (Јерем. 20, 8)
Ко се то руга пророку Божјем, носиоцу речи Божје. носиоцу силе и
мудрости? Руга му се народ његов, и говори му: стрменит нам пут ти
проповедаш; ако је и од Бога, ми не можемо ићи њиме, јер нам је сувише
стрменит.
Ко се то руга трубачу гласа Господњега, када он труби на узбуну због
пожара, који се пуши у даљини и приближава се граду? Ругају му се
старешине народне, и говоре му: што не затвориш уста, било би и теби
топлије и нама ведрије? То није пожар што ти се чини но магла од росе
планинске!
Ко се то још руга н подсмева човеку Божјем, када он од Бога долази и
вољу Божју објављује? Руга му се његова жена, и подсмевају му се његова
браћа. Веле му: остављаш свој посао, који те храни, и идеш за туђим
послом, који те понижава.
Ријеч ми је Господња на поругу и на подсмијех сваки дан. Тако је
могао рећи пророк, тако апостол. тако мученик, тако сваки ревнитељ речи
Господње и закона Господњега. Но ни поруга ни подсмех никога од њих нису
уплашили, нити од сведочења одвратили, нити с пута на странпутицу
завели. Сав свет споља ругао им се и заједао их; но Господ их је крепио и
веселио изнутра. И одоле Господ свету; и одолеше стога светитељи Божји
ругачима својим и подсмевачима.
Господе свеблаги, укрепи и нас изнутра у срцу нашем, да нас не збуни
поруга, и не смете подсмех света, имена Твојега ради. Теби слава и
хвала вавек. Амин.
|
Поштеди, Господе! Поштеди, милостиви! Поштеди, човекољупче! Теби слава и хвала вавек.
ОдговориИзбришиАмин!