Сви демони одводе душу у сластољубље. Само демон туге доноси смутњу, тако штопресеца сваку душевну сладост и суши је тугом, будући да дух жалостан суши кости (Пр.17, 22).
Међутим, умерени напади туге отшелника чине искуснијим, јер га охрабрују дапрезре сва добра овога света и да искорени свако задовољство. Уколико, пак, напади трајудуже, онда га они терају да се више не брине о својој души или га присиљавају да бежи нанеко друго место. Чак је и Јова мучио овај демон: Кад би било могуће, сам бих себе убио,или бих замолио другог да ми то учини (Јов 30, 24).Символ овога
демона јесте аспида, чији отров у малој количини уништава друге отрове,али у већој количини убија свакога ко га прими. Том демону је свети апостол Павлепредао коринтског безаконика, али је одмах затим написао: Потврдите љубав према њему,како тај не би био савладан од превелике жалости (2. Кор. 2, 7
-
8). Апостол је знао дадемон туге, упркос томе што измучи човека, може га привести истинском покајању. Зато је свети Јован Претеча назвао "породом аспидиним" оне које је обузео овај дух и који суприбегли Богу: Ко вам каза да бјежите од гњева који иде? Родите, дакле, род достојанпокајања. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама (Мт. 3, 7
-
9). Уосталом,свако ко подражава Авраама и напусти земљу и свој род (Пост. 12, 1), постаје јачи од овогдемона
.
ава Евагрије
Нема коментара:
Постави коментар