КАКО СЕ МОЛИТИ ЗА
БОЛЕСНЕ
Молите се Богу једни за друге
да оздравите (Јак. 5, 16).
''Некада
сам мислио, пише – преподобни Силуан Атонски, - да Господ твори чудеса само по
молитвама светих, но сада знам да ће и на молитву грешника Господ учинити чудо
само ако се душа његова смири, јер, када се човек научи смирењу, тада Господ слуша
његове молитве.'' Још је старац Силуан учио, да се за ближње треба тако ватрено
молити, као да ''крв проливамо''
Ово је потврђено и у молитвеном опиту светог
праведног Јована Кронштатског кога наводимо.
''Девет пута сам ишао да читам
молитву смртно оболелом младићу, са непоколебљивом надом и упорношћу... да ће
Бог погледати на мој труд, на моје одласке, на молитве и клечања, на упорност
моју, на надање моје... Када сам дошао десети пут – младић је оздравио.''
Свети Јован Кронштатски је говорио:
''Ако ит живиш вером и добродетељно, нарочито ако си кротошћу, смирењем и
милосрђем сједињен с Богом, то моли од њега шта год хоћеш – шта и како да молиш
већ ће те научити Дух Свети: и молитва ће ти се испунити – или ускоро, у
магновењу истога часа, или кроз извесно време, по промисли премудрости Божје''.
Један хришћанин који је посматрао
како се отац Јован моли крај постеље безнадежно оболелог, описује то овако:
''Он је молио са неодољивом силом љубави према ближњему. Он је ударао све јаче
и јаче у заветна, обећана врата. Сав се преобразио, црте његовог лица су
засијале, очи тајанствено светлуцале, трепет је прожимао његово тело, капљице
зноја су клизиле са чела. На крају, молитва је била услишена. Он је осетио како
се сједињује с њим, светла, дивна, свемогућа сила. Њему је већ одавно било
познато то осећање. Придигао се с колена и пришао кревету... и положио своју
руку на гаву болесника.
-
Устани
да се заједно помолимо, -тихо је рекао.
-
Не
могу ни да се покренем.
Отац Јован је још једанпут положио руку на болесника и поновио:
''Устани и помолимо с езаједно''. И болесник је устао из кревета.''
Ево још једног случаја исцељења на
молитве оца Јована, о коме он сам пише следеће: ''Једна особа је на смрт
боловала од упале желудца већ девет дана и није било никаквог побољшања од
медицинске помоћи, - само што се деветог дана изјутра причестила животворним
Тајнама, до увече је оздравила и устала са болесничке постеље. Она је се
причестила са чврстом вером. Молио сам се за њу Господу да је исцели.
''Господе! – говорио сам: - исцели раба Твога од болести његове. Заслужује да
му се ово да јер воли свештенике Твоје и дарове твоје шаље им''. Молио сам се и
у цркви пред престолом Божјим на Литургији, за време молитве: ''Ти Си нам
даровао ове заједничке и сложне молитве'' (за време трећег антифона), и пред
самим Тајнама. Молио сам се, између осталог и овако: ''Господе! Животе наш!
Како је мени лако да помислим на исцељење, тако је Теби лако да излечиш сваку
болест; како је мени лако да помислим на васкрсење из мртвих, тако је Теби лако
да васкрсенш сваког мртваца. Исцели раба Твога Василија од његове опаке болести
и не дозволи да умре, да не падну у плач и ридање жена и деца његова'', - и
благопослушни Владика је помиловао''.
Зашто се не остварују (испуњавају)
све молитве за ближње који болују и кави све услови треба да постоје да би
могли да се надамо у благопријатно дејство молитве? На то питање старац Силуан
одговара овако: ''Када Господ хоће да се смилује некоме, то код других изазива
жељу да се моле за њега и памаже им у тој молитви. Зато смо дужни да знамо, да
увек када осетимо жељу да се за некога помолимо, то значи да Сам Господ хоће да
помилује ту душу и милостиво слуша твоје молитве. Но потребно је да правиш
разлику између жеље да се молиш коју ти шаље Господ, од жеље која се рађа у
теби по пристрасности према ономе за кога се молиш.''
Очигледно, да у последњем случају
Господ не испуњава увек молитву, ако у првом случају када се молимо по
сугестији која долази од Господа.
Један монах је питао преподобног
Васануфија Великог: ''Да ли је могуће само молитвама свети измолити опроштај
грехова без покајања самог грешника?''
Преподобни је одговорио: ''Ако се
човек сам не потруди по својој сили и не присаједини сопствени труд молитвама
светих, он никакве користи неће имати од тога што се свети за њега моле. Када
они посте и моле се за њега, а он се предаје сластољубљу и живи у немару, какве
онда користи може имати од њихових
молитава? Управо се овде збива оно што је речено у Писму ''Када један гради а
други руши, шта они добијају за себе, осим изнуреност?'' (Сир.34, 23).
Ако би било могуће да се човек спасе
на молитве светих не улажући никакав труд, то шта би спречавало свете да на
исти такав начин спасу све грешнике целога света?''
Зато и свети Теофан Затворник
говори: ''Молитве других за нас бивају моћне само онда када постоји и наша
сопствена молитва''. Међутим, треба рећи и то да општа правила имају и
изузетке. Ти изузеци се догађају тада када су ватреност љубави ближњега и
његова неодступност у молитви веома силни.
Свети праведни Јован Кронштатски,
тим поводом пише: ''Откуда наша искрена молитва једних за друге има велику моћ
на друге? Отуда што се ја за време молитве присајединим Богу, постајем један
дух са Њим, а оне за које се молим сједињујем са собом вером и љубављу, зато
што Дух Божји, дејствујући у мени, дејствује у исто време и у њима, као и Онај
који све испуњава'' исто као ''јер је један хљеб, једино смо тијело многи пошто
се сви од једнога хљеба причешћујемо'''(1 Кор. 10. 17; Еф.4, 4).
Као што видимо из речи оца Јована,
мелитва за друге, за ближње који страдају има безусловно предност у односу на
молитву за себе и своје потребе. Зто, од многих начина помоћи није ли
најдоступнија, она која даје највише наде и најмудрија – молитвена помоћ?!
СВЕТИ ТЕОФАН
ЗАТВОРНИК
О молитви за болесне
''Молите се, чекајте жељено, -
пише светитељ у једном од писама, - но не предодређујте унапред, оно што ће
одлучити Господ, већ предајите целога себе вољи Његовој, с потпуном покорношћу
да примите од Господа оно што Он благоизволи да вам пошаље. Недостатак такве
покорности искривљује молитву и лишава је силе, без тога молитва добија овакав
смисао хтео – не хтео Господе. – подај.
Послушање које сте ми наложили – да
се молим за НН – испуњавам. Само, не молим се: ''Узми ово и дај оно'', већ
овако: ''Учини с њим, Господе , како је најбоље за његово спасење''. А та
молитва која личи на наређење Богу, сасвим је неподесна. Неко је имао обичај да
упита: да ли се ти молиш да би добио пензију, или да испросиш милостињу? Веома
умесно питање!''
У својим писмима, сети Теофан је често
писао о значењу, да их тако назовемо ''наручених'' молитава за болеснике. У великом
броју случајева те се молитве извршавају овако: родбина болесника – било лично,
или путем писам – моли свештеника да се помоли при чему најчешеће прилажу новац
за молитвени труд. Том материјалном страном овога дела, најчешће се и завршава сва
брига родбине за оболелог, при чему они сами, лично скоро да и не сматрају потребним
да молитвама свештенослужитеља присаједине и своје молитве, поготово када се наручене
молтве извршавају у тачно одређено време. Такав однос према молитви од стране родбине
болесника, признаје светитељ, далеко је од похвалног.
''Ви сте добро осмислили молитвено правило
за своју кћер (оболелу), - пише он у једном писму. – Два молебна у недељи, помињање
на проскомидији. Кажете, довољно је. Но ко ће се ту молити као да је и сам болестан?
Божју пажњу покреће молитва која долази од душе која се и сама пати. Ако не буде
од некога уздаха из дубине душе, то наручени молебан ће бити испуњен, али молитва
за оболелог неће. Да ли ви лично долазите на молебне? Ако не, то је и ваша вера
без молитве... Ви јесте наручили (молитве), но давши новац да би се други молили,
сами сте скинули бригу са својих леђа... Нема никога ко би састрадавао са болесницом.
Могу ли то они који служе за све оболеле? Друга је ствар када сте ви лично на молебнима
или у цркви на Литургији.. Тада се ваше састрадавање придружује молитви Цркве и
она се брже узноси ка престолу Божијем... тиме и сам молитва Цркве постаје састрадална,
ако служашчи и не сачуствује... Ето видите у чему је снага! Долазите лично на молебне
и састрадавајте душом са болесницом... И резултати ће бити. У цркви, на Литургији,
саучествујте за време проскомидије.... А нарочито када после ''Тебе појем'' певају
песму Богородици ''Достојно јест''... ту се помињу за новозаветну жртву живи и преминули...
Литургије су најјаче, помињањем само на проскомидији, зато шт то изражава наше најјаче
састрадавање са оболелом и уједно с тим најјачу нашу веру и наду да нас Господ неће
оставити без Своје помоћи... Где наручити молитве? тАмо где душа ваша зажели, тамо
и закажите... Најважније је - саучествујте
са оболелом И помажите убогима... не само онима који ходају ... Олакшајте муке сиромашним
породицама... Њихова молитва ће олакшати бол вашег срца... и сјединивши се са вашом
биће ''грас трубни'' који ће се узнети до Господа.''
Није грех лечити се
''Молитва молитвеницима, а лекара лекарима,
- говори светитељ, и лекаре је Бог дао, и њима се обраћати је по вољи Божијој. Господ
нам долази са Својом помоћи онада када су недовољна природна средства која је Он
створио.
... У болести се обраћати лекару за помоћ
није грех, макар болест била послата и од Бога: јер и вештина лечења је од Бога,
и лекове је Бог створио. Зато, одлазећи к лекару и користећи лекове ми не прибегавамо
нечему што је ван Божјих путева и установа. Празноверица је – то није Божје и тим
путем немој ићи.
... Могуће је да човек не приступи лечењу
већ да се одлучи за трпљење, но треба се бојати да се одлучи за трпљење, но треба
се бојати да се не појави гордост: нека се лече слаби... а ми смо јаки! Због таквог
мишљења о себи наилази роптање. Боље је овако: наиђе болест – полечите се. Прође
бол од лекова – слава Богу. Не прође - треба
трпети и благодарити Богу.
... Помози Господе, да кћери вашој буде
лечење на корист. Молите се и тражите од Господа да уразуми лекаре да исправну дијагнозу
поставе и потребне лекове препишу. Јер Господ лечи. Лекари су Његово оруђа.
... Питајте искрене лекаре, они ће вам
отворено рећи да не знају који ће рецепти исцелити. И тако, ако се уздате у Бога
и од Њега очекујете помоћ а не од лекара и лекова примењујући природан средства
лечења, ни ту нема греха. Јер, како су св средства дата од Бога то смо дужни и да
их примењујемо.
---------------------------
Како се молити за оболеле (I)
---------------------------
Како се молити за оболеле (I)
Нема коментара:
Постави коментар