Подсећајући бројне посетиоце Васкршењег сајма на духовне поуке и мисли које је Патријарх српски Павле изговорио у периоду од 2005. до 2008. године, Владика Давид је обновио сећања на јединствену личност блаженопочившег Патријарха Павла.
У свом уводном слову Епископ крушевачки Г. Давид је нагласио: Дух његових (Патријарха Павла, прим. ред.) поука и мисли, изрека и духовитог плетенија словес – дух је православног Предања: библијског и литургичког, пастирског и отачког, филокалијског и мисиолошког...
Заправо дух свих његових речи усмерен је на то да пробуди хришћанску савест, да је укрепи, разгали и назида. Коначно, у свему ономе што је Патријарх српски Павле изговорио, преовлађују предањско благочешће и смирење, човекољубље и брига за спасење свих људи, уздржање, скромност и трезвеноумље, непрестано сећање на Страшни Суд, Божју правду и Царство Божје.
Из Стослова духовних созрецања и пастирских поука Патријарха Павла издвајамо:
- Пастирствовање: Ако будемо дали лек у великој дози, деловање ће бити супротно жењеном. Ако људе преводиме жедне преко њихове воље, ниподоштавамо личну слободу. Зато треба изабрати њихов начин и свакако дати места Богу. Ако је земља добро поорана, не брини. Ако сејеш по корову, узалуд је. Припремити земљу па сејати. Никоме ништа не можеш доказати мимо воље. Бог нас све позива, али ако ми нећемо, неће ни Он.
- О Евхаристији: Земаљски хлеб, вода и остала пића имају привремену улогу и примену: да нас одржавају у земаљском животу, но не и у вечном. Зато можемо казати да је, упркос чињеници што се ради о самој храни и пићу, исход прехране њима –смрт. За разлику од тога, исход прехране Христовим Телом и Крвљу јесте – вечни живот.
- О вери: Вера је свеопшта, и сви су на њу позвани. Али се она код неких схвата као невера, па се као невера и примењује.
- О богословљу: Мисао треба домислити да би се и дорекла. Треба ићи са њом до краја, да нас не би сналазила искушења. Јер, недомишљено је исто што и нерасуђено, а нерасуђено што и неучињено.
- О Светом Писму: Ни говорење, ни писање најузвишенијих богословских беседа неће нам бити од користи уколико Јеваншеље не будемо уводили у свој живот.
- О Царству Божјем: Свима нама је потребно да још у овом животу почнемо да осећамо блаженство Царства Божјега.
Христос и ми: Хришћани не могу имати ни другу веру, нити другу меру до веру у христа и Христа као меру.
- О светости: Помоћу осећаја за свето и светињу мења се сав наш став према стварности и људима.
- О ревности: Права ревност је разумна, јеванђелска, подобна Господњој. Тек са њом избећи ћемо сваки вид фанатизма и претериваља (Јн.2,13-17, Рим10,2).
- О вољи и зловољи: Молимо се за људе зле воље да би постали људи добре воље, јер спасење је и њима потребно.
- Грешник: Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе.
- О навици: Људи су у основи дивни, али се рђавом навиком покваре.
- О шали: Шала је друга страна збиље.
- О Страшном Суду: Када бисмо стално мислили на наш излазак пред праведног Судију, поштедели бисмо и себе и друге многобројних неприлика и јада.
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар