О искушењима - ава Јустин Поповић

"Велика је корист од искушења. Као што киша, падајући на земљу, пробуђује семење; тако и искушења, улазећи у душу, побуђују усрђе. По речи Божјој — Црква је непоколебива: „врата паклена неће је
надвладати. Ко напада на њу, тај убија самога себе, а Црква се показује свемоћна; ко напада на њу, тај разара своје властите силе, а наш ратни плен чини најсјајнијим. Славан је био Јов и раније, али је после страдања постао још славнији; није тако он био славан када је имао тело здраво, као што је постао славан када је био окићен гнојем рана.

Никада се не треба бојати искушења, ако је душа припремљена за њих.

Невоља не шкоди већ „гради трпљење". Као што огањ не квари злато, тако и невоља не шкоди врлини. Шта чини огањ са златом? Очишћава га. Шта производи невоља у ономе који је подноси? Трпљење. Она га узвишује, одгони лењост, усредсређује душу, чини ум обазривијим. Непријатељи су подигли гоњење да би разјурили овце, а десило се супротно: оно је довело пастира. Не треба се никада бојати искушења. Ти си — камен? Онда се не бој валова, пошто ћу на овоме камену, рекао је Господ, сазидати Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати. Бивају ратови некада споља некада унутра; но ништа неће потопити ову лађу."

 
Извор: Пакибитија