О БРАЧНИЦИМА – СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ (II)

ПОУКА ЖЕНАМА

(Из 61. Беседе на Јеванђеље по Јовану)

Фото: Манастир Лепавина

          Господ нам заповеда да избегавамо тржнице, галаму и неред да бисмо се молили у тишини – у својој келији. Јер бити у самоћи и далеко од злих људи доноси нам велику корист. 

 Као што брод који није витлан буром плови мирно, тако и душа која није заузета јавним пословима обитава у тихом пристаништу. Зар жене не би требало да буду мудрољубивије од мужева, јер су, углавном, везане за домаће послове. Управо због тога Јаков и није био зао, јер је живео код куће и био ослобођен од спољашњих брига; и није без разлога речено о њему у Писму: „бављаше се у шатору“ (1. Мојс. 25:27).

            Али и у кући има немира, рећи ћеш. То је због тога што ти сама тако хоћеш и сама себе окружујеш многим бригама. Муж, будући по трговима и судницама, бива узнемираван спољашњим бригама као неким таласима; а жена, седећи у кући, као у каквој школи мудрољубља, и, усредсређујући све своје мисли у себе, има могућности да се бави молитвом, и читањем, и другим мудрољубивим делима. И као они што живе у пустињама и немају никог ко би их узнемиравао, тако и жена, која се увек налази у кући, може стално уживати у тишини. Ако понекад треба да изађе из куће, онда ту нема повода за немир. То се дешава када она иде у цркву, или када треба да опере тело своје у купатилу; а затим опет вићи део времена проводи у кући. Због тога она може бити мудрољубива, и када дође узнемиррени муж, треба да га утишава и умирује, да одгони сувишне и тешке мисли његове, и на тај начин да га поново пррати из куће без оних непријатности, које је донео са трга, у добром расположењу, које је стекао код куће.

            Зиста, жена благочаситива и разумна најпре може образовати мужа и уредити душу његову према својој жељи. Јер ни пријатеље, ни учитеље, ни старешине неће он послушати тако као своју жену када га она поучава и даје савете. То поучавање за њега представаља и извесно задовољство, јер он веома воли овог свог саветника. И ја бих могао навести пример многих сурових и неукротивих мужева, који су били омекшани на тај начин. Јер жена је са мужем и за трпезом, и у постељи, и у рађању деце, и у пословима јавним и тајним, и при доласку и одласку, и у много чему другом. Она му је у целости предана и сједињена с њим тако као што је тело сједињено са главом. И ако она буде разумна и чуварна, онда ће све остале превазићи и победити у бризи за свог супруга.

            И зато вас уверавам, жене: сматрајте то за обавезу и дајте мужевима правилне савете. Жена има велику снагу и у врлини и у пороку. Она је уништила Авесалома; она је уништила Амнона; она је хтела да уништи Јова: али она је спасла Навала од смрти, она је спасла народ цели. Тако су Девора и Јудита показале врлине мужева, ратних главара. Такве су биле многе жене. Због тога и апостол Павле каже: „Јер, шта знаш жено, можда ћеш спасти мужа?“ (1. Кор. 7:16). И ми знамо да су у оно време Персида, Мариам, и Прискила преузеле на себе подвиге апостолске. Ове жене треба ревносно следити, и не само речима, већ и делима поучавајући свога супруга.

            Како га делима можемо поучавати? Ти ћеш га научити онда када види да ниси зле нарави, да не волиш раскош, да не волиш украсе, да не потребујеш сувишне новчане расходе, већ да си задовољна оним што се има; у том случају ће он обавезно послушати и твоје савете. Ако будеш мудра само на речима, а дела ти буду супротна томе, онда ће те он окривити за празне приче. А када му заједно са речима ти понудиш поуку и у делима, тада ће те он похвалити и пре ће те послушати. Тако ће бити ако ти не будеш тражила ни злата, ни бисера, ни драгоцену одежду, већ уместо тога скромност, чистоту, љубазност, и поступајући тако сама, будеш захтевала то исто и од њега.

            Ако ишта треба чинити да би се мужу угодило, онда треба душу своју украшавати, а не тело своје китити и упропаштавати. Неће те злато, којим се украшаваш, начинити драгом и пријатном њему, већ целомудреност, нежност и спремност да умреш за мужа. Украшавање спољашње је непријатно за мужа, јер оно доводи до осиромашења и захтева велике трошкове и бриге; а оно, о чему смо причали, привезаће мужа за жену. Јер, нежност, пријатељство и љубав не доносе бригу, нити трошкове, већ доносе радост. Одећа због навике досади, а украшавање душе цвета сваког дана и распламсава најјачи пламен љубави.

            Према томе, ако хоћеш да се свиђаш мужу, украси душу чистотом, вером и бригом о кући. Та лепота више плени, и никада не престаје. Ни старост, ни болест не могу уништити ту лепоту. Лепоту телесну и време нагриза, и болест уништава, и много шта друго је више од свега овога. Осим тога, телесна лепота изазива завист и распаљује љубомору; а ова (душевна лепота) је очишћена од такве болести и ослобођена од сваке сујете. Овако ће све бити боље и у кући, и приходи ће бити већи, ако злато не буде лежало крај твог тела и не буде везивало твоје руке, већ се буде користило за оно што је неопходно, на пример,за издржавање слугу, за неопходну бригу о деци и за друге потребе.

            Али ако се поступа другачије – ако тело буде украшено златом, а неопходне ти потребе буду са свих страна пред очима, стежући ти срце, онда у чему је добит? Каква је корист? Туга на срцу не дозвољава да примећујеш оно што обично плени очи. Јер ви знате да ако би неко видео жену, чак и лепше од свих украшену, он не може да нађе у том задовољство, када му душа болује. Јер ко хоће да нађе задовољство, тај пре свега треба да буде весео и да буде расположен за радост. Међутим, ако је злато потрешено на украшавање тела жениног, а у кући влада оскудица, онда ту за мужа нема задовољства. Према томе, ако се желите допасти мужевима, доведите их у пријатно стање духа; а довешћете их у то расположење, када се одрекнете лепих хаљина и украса. Све је то, изгледа, за њега пријатно за време брачног славља; али затим, кад одмакне време, то губи своју вредност. Ако се због навике ми не дивимо небу, које је тако прекрасно, и сунцу, које је тако блиставо да не можеш с њим упоредити ниједно тело, онда како ћеш се дивити украшеном телу?

            То вам говорим, желећи да се заогрнете лепотом истинском, коју проповеда апостол Павле: „Жене да не украшавају себе ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше багопоштовању“ (1. Тим.2:9-10). Или хоћеш да се свиђаш страним људима и да од њих добијаш похвале? Али то није жеља жене целомудрене. Уосталом, ако хоћеш, онда ће те они волети и хвалити за целомудреност. У ствари такаву неће похвалити ни један скроман нити целомудрен човек. Њу могу похвалити људи разуздани и сладострасни, или, још боље речено, ни они је неће похвалити, већ ће говорити о њој лоше, када примете да њена бестидност изазива у њима пожуду. А целомедрену ће и први и други похвалити, јер не само да им она не може нашкодити, већ напротив, она их може поучити мудрољубљу. И од људи ће она имати велику похвалу, и од Бога награду велику. Према томе старајмо се ревносно за ову лепоту да бисмо овде проживели у миру, и да бисмо достигли будућа добра, којх нека и будемо удостојени сви, милошћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, Коме нека је слава у векове векова. Амин!