(наставак)
Снабди је (жену) свачим. Уради све за њу и
поднеси све тегобе реди ње... неопходност ситуације ти то налаже.
„Човек
треба да остави оца и матер своју“. Видите, ово је спољни пример. Али Господ не
каже „и он ће боравити са њом“, него „прионуће њој“ и на тај начин показује
блискост везе и искреност љубави. Али Он није задовољан овим.
Он иде и даље и
додаје да би објаснио, да двоје више нису двоје. Али не каже да су њих двоје
„један дух“. А не каже ни да су „једна душа“ (јер је ово већ откривено и могуће
за свакога). Него каже да су „једна плот“. Жена у ствари има другостепену
власт, поседује огромну једнакост у достојанству. Али, истовремено, мужу
припада донекле надмоћнија улога. На овоме је засновано благостање домаћинства.
Јер, свети Павле је узео онај други доказ, пример Христа и Цркве, да би доказао
да мужеви не треба само да воле, него и да управљају: „Да би она могла да буде,
каже свети Павле, света и без мане“...
Тражите
ствари које припадају Богу, и све ће остало што припада човеку ускоро следити
овоме. Поучи своју жену и цела ће твоја породица бити у реду и хармонији. Чујте
шта каже свети Павле: „Ако ли жене желе да науче нешто, нека код куће питају
своје мужеве“ (1.Кор. 14:35). Ако уредимо своју кућу на овај начин бићемо кадри
да управљамо и Црквом. Јер, заиста, породица је мала Црква. Ми можемо да све
друге превазиђемо (у савршенству и угледу) ако постанемо добри мужеви и добре
жене.
Не
прижељкујмо богатство ни високе друштвене положаје, који су спољашњи, него
тражимо истиниту племенитост која је у души. Никоме животни циљ не би смео да
буде да се преко жене обогати. Тако богатство је ниско и срамно. Не сме
никако!... „Јер, који хоће да се богате упадају у искушење и замку, и у многе
луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао“. Не тражи да добијеш
од своје жене велико богатство и видећеш да ће све остало ићи добро. Кажи ми ко
је луд да превиди најважније, да би обратио пажњу на оно споредно? А међутим,
на нашу жалост, то је оно што се догађа... Ако имамо сина, бринемо се како да
му нађемо богату жену, а не како да он развије карактер пун врлине, не – како
да се развије у личност која се добро блада, него – како да остане добростојећи
човек. Када се дамо на неки посао, ми не бринемо за то да га обавимо без греха,
него за то како да нам више зараде донесе. Све је постало новац и зато је све
искварено и разорено, јер нас је обузела страст за новцем.
Ако
сте склони да примате госте или да приређујете ручкове, ту не би смело да буде
ничег неуредног или нескромног. И, ако наиђеш на неког сиромашног, светог
човека, позови и њега, јер и он, чим крочи у дом, може донети Божији благослов.
Овде бих додао још једну ствар. Нико од вас нека не жуди д асе ожени
богаташицом, него радије – сиротом. Када богата уђе у кућу, неће донети велико
задовољство својим новцем, само ти може досадити приговарањима и захтевањима која
превазилазе оно што је собом донела, досадити непоштовањем, претеривањима,
јаловим разговорима. Јер, може да ти каже: „Још ништа твоје нисам потрошила.
Још увек носим своје сопствене хаљине, које сам купила новцем наслеђеним од
својих родитеља!“
Шта
говориш, жено? Зар још увек носиш своје сопствено? Шта може бити страшније од
оваквог начина изражавања? Ти више немаш ни тело које би било само твоје (јер
си га браком дала у заједницу), па зар имаш свој новац? После склапања брака,
ви више нисте двоје, него сте постали једна плот, па за су ваши имеци
раздвојени, а не сједињени? Та опака страст за новцем! Вас двоје сте постали
једно лице, једно живо створење, зар још можеш да кажеш „моје сопствено“?! Ту
проклету и одвратну реч донео је сам ђаво... Богатство није само по себи зо,
него је погубан онај склоп ума који не зна како да се служи новцем и цени га
више од свега на свету! Дај јој те поуке заједно са осталим, али учини то са
много саосећања. Јер, врлински живот има у себи много тога шт је тешко спровести,
нарочито за младу и неискусну жену. Када год је учиш правој мудрости, гледај да
и самбудеш смирен и да твоје опхођење буде пуно милосрђа и доброте.
Изнад
свега, одстрани из њене душе појам „моје и твоје“. Ако онак каже реч „моје“,
запитај је: „које ствари називаш својима? Јер, стварно, ја не знам шта би то
могло бити. Што се мене тиче, ја немам ништа што би било моје сопствено: Зашто
кажеш то је моје, кад је све твоје?0ô... Али, пусти је нек слободно и каже
такве ствари. Зар не знаш да се са децом опходимо исто тако? Док ми нешто
држимо, дете то дограби и хоће да дохвати још нешто. Ми му то дозвољавамо и
кажемо: „Да, то је твоје и то је твоје“. Учини исто и са женом, јер она има ћуд
мање или више као дете. Ако каже „то је моје“, ти кажи – „па све је твоје, и ја
сам твој“. Ово није ласкање, него израз пун мудрости. Њиме ћеш моћи да стишаш
њен гнев и окончаш њено незадовољство. Ласкање је ако човек наступа нечасно,
имајући на уму подлу побуду. Овде је, међутим, у питању, побуда најчаснија.
Кажи јој тада: „ И ја сам твој, дете моје“. Свети Павле... вели: „Жена не
располаже својим тело, него муж, исто тако ни муж не располаже својим телом,
него жена. Ако ја не располажем својим телом, него више ти сама, колико је онда
још већа твоја власт над мојом материјалном имовином.“ ... Оваквим речима
чвршће ћеш је везати за себе, постидећеш ђавола....
И
још нешто. Не зови је никада само именом, него додај уз то речи тепања, са пуно
поштовања и љубави. Ако јој ти указујеш поштовање, она неће тражити почаст од
других. Неће ожелети похвале од других, ако куша радост похвале која јој долази
од тебе. Њу стави пре свега осталог, у свакоме погледу... Тако ћеш је убедити
да не слуша никога другога и да не обраћа пажњу ни на кога другог на свету,
изузев тебе. Учи је да се боји Бога, и сва добра потећи ће из те поуке као из
извора, а кућа ваша биће испуњена хиљадама благослова. Ако тражимо савршено,
онда несавршени и другостепени дарови Благодати долазе сами од себе. Јер,
Господ каже „Иштите прво Царство Небеско, а све ово додаће вам се!“ ...
Нема коментара:
Постави коментар