ИСЦЕЛЕЊЕ СТРАСТИ - Мит. Јеротеј Влахос

Према св. Јовану Касијану Римљанину, постоји осам рђавих помисли, а то су стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније (чамотиња), славољубље и гордост (Добротољубље, 1. 
Том, стр. 72). Како исцелити тих осам помисли, којима одговара осам страсти.

#Стомакоугађање се исцељује уздржавањем у погледу хране, ''избегавањем преједања и пуњења желуца, свакодневним постом, и недопуштањем да нас привуче наслађивање грла''

#Блуд се исцељује чувањем ума од ''нечистих помисли''. Може се исцелити скрушеношћу срца, ''непрастаном молитвом против тог нечистог духа, дугим и разборитим размишљањем о Светом писму, трудом,и рукоделијем...'', а превасходно ''душевним смирењем, без којега се не може победити ниједан порок''

#Среброљубље се исцељује самоодрицањем и некористољубљем, о чему учи и Свето Писмо и божанствени Оци''

#Гнев, који заслепљује очи срца, можемо исцелитидуготрпљењем у односу на ближње. Унутрашњи мир, који је супротност гневу, ''не можемо задобити трпељивошћу какву други показују према нама, него сопственим дуготрпљењем у односу на друге''. ''Није довољно да свој гнев обуздавамо једино када су у питању људи него и онда, када су у питању животиње, па чак и неживи предмети''. Осим тога, ова страст се не може исцелити само уклањањем спољашњег изражавања гнева, јер га мора пратити и уклањање гневних помисли''. ''Није довољно да, у време искушења, владамо својим речима, потребно је да и своје срце очистимо од злопамћења и да своје рђаве помисли не управљамо према брату''. Савршено исцелење (од страсти) задобићемо онда, када схватимо да се ни због каквог разлога не смемо разгневити, нити праведног, нити неправедног''

#Туга, се исцељује борбом управљеном према страстима које су унутар нас. ''Морамо се борити са демоном туге који баца душу у очајање и морамо га истерати из свог срца''. ''Негујмо само ону тугу која прати кајање због сагрешења и нека она буде сједињена са уздањем у Бога'''. Другачије речено, туга се уклања и исцељује једино благодаћу Божијом и храброшћу којом је преображавамо у духовну жалост, у жалост покајања. Ова жалост по Богу чини нас спремнима и послушнима за свако добро дело, ''приступачнима, смиренима, кроткима, дуготрпељивима у свим патњама и искушењима које би нам Бог могао послати''

#Униније (чамотиња) се не може исцелити ничим осим ''молитвом, избегавањем празнословља, изучавањем речи Божије и трпељивошћу у искушењима''. Потребан је и телесни труд. ''Египатски Свети оци не допуштају монасима да у било које доба буду беспослени''. Они раде и обезбеђују храну не само за себе, него и за све оне којима је то потребно. Ови монаси не раде, дакле, само за себе него и за путнике, за сиромахе и за утамничене, верујући да ће таквим доброчинством принети богоугодну жртву''

#Славољубље има много облика и веома је препредено. Када је у путању ова страст, неопходна је велика пажња. Од човека се захтева да на сваки начин победи ову ''многолику звер''. Он не треба ништа да чини имајући у виду похвале других људи и да, ''постојано одбијајући помисли које приступају срцу и похваљују га, себе сматра сасвим ништавним пред Богом''

Најзад, #гордост је борба ''погубнија и свирепија од свих претходних. Исцељује се смиреноумљем које долази са вером и страхом Божијим, кротошћу и некористољубљем. Тиме ћемо задобити савршену љубав''.

Међутим, непријатељ нашег спасења, ђаво, изузетно је довитљив. Због тога хришћанин, који води ову битку, и сам мора бити довитљив. Човекова проницљивост испољава се у начинима које користи да би преварио ђавола. У светоотачким списима налазимо бројне случајеве ''досетљивости'', када је ђаво био протеран, а душа исцељена.

Страсти се углавном ''лако враћају'' (Лествица, 3. Поука, стр. 28). Када се учини да су исцељене или да су ишчезле, убрзо се врате и то још снажније него што су биле. Добро су познате речи Госпдње о нечистом духу: А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. Онда каже: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави онде; и буде потоње горе човеку ономе од првога (Мт. 12.43-45).

Mитрополит Јеротеj Влахос

Део из књиге: ''Православна психотерапија''

#страсти, #strasti, #MitropolitJerotejVlahos, #МитрополитЈеротејВлахос, #ЈеротејВлахос, #JerotejVlahos,