Евроазијске интеграције: идеолошке основе

Игор Панарин

Оно што нам српски медији и политичари прећуткују!

Београд, 13.12.2011

6. Август 2008 – почетак реинтеграције Евроазије

У августу 2008, Русија је победила. То је победа руског духа.

Кључну улогу у духовној и моралној победи играли су Дмитриј Медведев и Владимир Путин, генерали Шаманов и Наговитсин, дипломате Лавров и Чуркин, диригент Гергијев и војници свих руских војних снага.
Недавно, руски председник је направио три важна корака у духовном и моралном смислу, линија Победе Руског Духа у августу 2008:
 Посетио је Курилска острва, посетио је Порт Артур и добио од Јужне Кореје Заставу крстарице Викинг.
Дакле, председник је показао стратешки правац за развој духовне и моралне компоненте у нашем друштву.

У ствари, у августу 2008. године је против Русије покренута глобалистички прљави информациони рат.
Активно учешће у томе су узели пре свега амерички и британски медији.
Програм СиЕнЕн-а, БиБиСи-а и других медија доминирали су антируским материјалима и садржајима.
У САД, Великој Британији и неколико других земаља су интензивирани напори да се формира негативан имиџ Русије (број негативних текстова о Русији је 14 пута увећан од броја позитивних).

Главни идеолог америчких глобалиста је агент британске обавештајне службе, Збигњев Бжежински, дубоко укорењене у америчкој политичкој елити током педесетих година 20. века.

Понекад и про-западни либерали делују у информационим операцијама америчких глобалиста који покушавају да спасе долар од колапса на рачун Русије.
Једна од главних „информационих труба“ амерички глобалиста је Б.Поснер – човек који води телевизијски Први канал.

Време после Петодневног августовског рата на Кавказу, након што су анти-руске информације блокиране, показало је да идеолози либералног колонијализма имају своје присталице унутар политичке елите Русије.

Главни проблем који је истакнут у току многих дискусија – јесте јавна организација, управљање и одлучивање у области информисања која проистичу из усвајања „Доктрине о безбедности информација Русије, у условима повећања глобалне економске и геополитичке конкуренције у свету“ из 2000. године.

Након сузбијања Грузије и њених спонзора (лидера америчких глобалиста Чејнија и Рајсове), Русија није могла да успостави ефикасан систем информационог ратовања и одбране. Зашто?

Мој одговор је ово – глобалистички идеолози су уложили Херкулове напоре да блокирају проналажење решења у јесен 2008., користећи чињеницу да припадници бивше Горбачовљеве команде (Г-Г) чине око 40% од руске владајуће елите (у раним 90-им, овај проценат је био и већи). Од 1. јануара 2009 могао је да почне да ради нови руски систем информација ратовања.

Ми морамо озбиљно да се припремимо за информационе ратове и да их побеђујемо! Како?

Русија у блиској будућности мора да створи систем информационог ратовања.
Да ли је било ефикасног система информационе одбране раније у Русији? Да, било је.

Основа тог система се састојала од Стаљинове личне интелигенције, СМЕРШ-а и Совјетског Информативног бироа – СовИнформБиро.

Захваљујући овом систему, наши људи под вођством генералисимуса Стаљина (син руског генерала Н.Пржеваљског) су 1946. године поразили Британску империју.
Државници Русије треба постепено да поврате и обнове неке елементе стаљинистичког победничког система информационог ратовања и одбране. Неки моменти његове ефикасности за добробит наше Отаџбине су нам познати из предивног филма Седамнаест тренутака пролећа.

Препоручљиво је да се размотри могућност стварања специјалних организационих, менаџмент и информационо-аналитичких оквира (алата) који могу да обављају организационе, управљачке и аналитичке функције за пројектовање и вођење процеса информисања (и дефанзивних и офанзивних).

Русији, како би постала центар духовног и моралног кретања Евроазије, потребно је:

1. Доминација духовних и моралних вредности Православља у информационом простору Русије.

2.Блокирање ширења у информационом простору Русије материјала који промовишу насиље, окрутност, недостатак духовности. Култ насиља и окрутности на телевизији Русије требало би да буде замењен култом духовности, знања и креативности.

Да би се постигли ови циљеви треба да се успостави систем посебних структура информационог ратовања.

Кључне компоненте система:

1. Државни Савет за духовни и моралну информациону политику.

2. Саветник председника Русије за духовну и моралну информациону политику.

3. Спољнополитички државни (стандардни и Интернет) медији.

4.Комитет информационе безбедности Русије (информационе службе безбедности, обавештајне информационе службе, Центар за анализе и прогнозе, Специјални биро за информисање).

Даља интеграција Евроазије захтева хитно успостављање ефикасног информационог одбрамбеног система Русије, обзиром да информациони рат против Русије не престаје.

Руско-Кинески Савез – услов за Евроазијске интеграције

Уверен сам да је спасење света од модела либералне колонијализма који вуче људске цивилизације у амбис самоуништења оствариво.



Евроазијска двојка – Русија и Кина, у извесном смислу чине „круг спасења“ целог света.


 Потреба заштите човечанства од модела либералног колонијализма који проповедају данас глобалисти и њихове америчке присталице (про-западни либерали) у разним земљама широм света је неопходност.

Стабилност и просперитет у свету у 21. веку се може постићи само кроз стратешки савез између Кине и Русије.

Русија и Кина су стратешки савезници и партнери.

Совјетски Савез је помогла Кини у 20. веку да избегне понављање опијумског геноцида које је народ Кине доживео током 19. века, у организацији Британског царства, када је убијено више од 100 милиона људи и када је та земља постала колонија западних држава.

 У току својих говора и састанака у Пекингу у јануару 2009, покушао сам да та своја гледишта предочим највишој елити Кине. Време је показало да су моје посете Пекингу биле успешне.

Горко је искуство кинеског народа због геноцида у 19. веку. Моћно кинеско царство, (становништво је тада чинило око 500 милиона људи) претрпело је пораз у опијумским ратовима. Тек 150 година, уз подршку Совјетског Савеза, Кина је обновила становништво.

Наркотици (опијум) су били специјално оружје масовног уништење које је користила Британска империја према кинеској популацији.

Ово тужно историјско искуство не  сме да се понови.
Подсећам да је британска империја била главни дилер дроге током 19. века.

Покушаји кинеских власти да се супротставе продаји британске дроге резултирали су страном интервенцијом. Продаја дроге је била суштински део буџета Британске империје. На морал и етику у Лондону се никада није мислило.

Узгред, наркотици сада представљају начин за уништење руске популације. УН процењују да сваке године у свету авганистанска дрога убије 100.000 људи: једна трећина њих – грађани су наше земље.

Слабљење кинеског царства је почело након што је Први опијумски рат организован против Кине од стране Британије, Француске и САД. Након тога је дошао грађански рат (1851-1864 г.), што је поспешила страна интервенција. Циљ је био обезбедити продају наркотика у замену за стварне робе. Окупатор је користио грађански рат за своје потребе (као што је то чинио и у Русији у 19. веку).

Долази 24 – 25. октобар, 1860 када је потписан Пекиншки уговор у којем кинеска влада пристаје да плати Британији и Француској обештећење, отвара се за спољну трговину Тјенцин (трећи највећи град у Кини), омогућавају коришћење кинеске популације као радника (coolies) у колонијама Велике Британије и Француске. Те 1860. године, окупационе снаге дивљачки разарају Летња царску палату. Непроцењиве колекције порцелана палате по налогу Лорда Елџина су опљачкане.

Тужно искуство 19. века не сме да се понови.

 У последњих неколико година нагло су порасли контакти између лидера Русије и Кине.
Последњи састанак између премијера Русије и Кине успешно је одржан у Санкт Петерсбургу, пре неколико дана – „Тигар Форум“. Позиције Русије и Кине о кључним питањима савременог света су исте или сличне. Ово ствара јединствену прилика да се изврши заједничко планирање активности спољне политике чији је циљ обезбеђивање стабилности у свету.

Консолидација елита – есенцијални услов за интеграцију Евроазије

Интеграција Евроазије, захтева стратешки договор разних елитних група, пре свега, прагматичних технократа, државника и либералних патриота.


Важно је да се обезбеди неутралност прозападних либерала, тако што ће им се објаснити историјска неминовност долазећег колапса „либералног колонијализма“.

 Међутим, позив про-западних либерала на „Перестројку 2“ мора бити упућен хитно од стране руских државника. Фебруар 1917. не би требало да се понови!

У том смислу, аутор сматра за сходно и као најбољу опцију за консензус руске елите, званично и јавно објављивање главних стратешких циљева Русије!

Русија се може успешно развијати само ако приступи реализацији сопственог геополитичког пројекта – Интеграција Евроазије у оквир Евроазијске Уније 2012 године.

Лидер нове међудржавне заједнице – Евроазијске Уније би требало да постане премијер Владимир Путин.
По мом мишљењу – он је најбоља фигура да се обезбеди процес интеграције.

Судбина савремене Русије зависи од заједничких напора елитних група, пре свега, прагматичних технократа, државника, либералних патриота.
Језгро консолидација треба да буду државници Русије.
 Изузетно је важно искуство победе државника Кине.

Кључни задатак у 2011. години – да се обезбеди неутралност прозападних либерала и команде (Г-Г), разумно и јасно им објаснити историјску неминовност растуће и надолазеће пропасти идеологије либералног колонијализма. Међу прозападним либералима су и искрени и погрешни људи. Са њима смо дужни стрпљиво и озбиљно разговарати.

Будућност Русије – Интеграција Евроазије

Представићу Вам мишљење зашто је пројекат стварања Евроазијске уније (ЕУ-2) у стању да буде лансиран као руски глобални геополитички пројекат развоја у 21 веку, интегрициона национална идеја Русије и савезничких народа Евроазије.

Руководећи се развојем идеја Александра Невског и Ивана Грозног, Русија је дужна да буде језгро интеграције Евроазије, чувар њених традиционалних духовних вредности.

Поред тога, идеја Евроазијског Савеза је развој најуспешније геополитичке доктрине наше Отаџбине – „Москва – Трећи Рим“.

Штавише, идеја Евроазијског Савеза је развој мишљења истакнутих руских филозофа (К.Леонтљева, Н.Данилевскога,  Л. Гумилева). Оптимална идеолошка формула која ће омогућити успешну транзицију Русије у нову фазу светске цивилизације, по нашем мишљењу је формула Евроазијских Интеграција, на основу духовних и геополитичких гледишта Александра Невског, цивилизацијско-филозофског учења – Руског Космизма (В.Федоров, Владимир Вернадски) Гумилевових идеја и модерних модела процеса интеграција Европске Уније.

Православна Русија – упориште духовне и моралне вредности, омогућила је појаву научне теорије Нооспхере (теорија о људској мисли, уму, разуму), која је отворила пут човечанства у космос – тј. руски космизам, заснован на духовним и моралним вредностима које су најпотпуније очуване у Православљу.

У своме деловању су такви филозофи и научници, као што су Н. Ф. Федоров, Н. А. Умов, К. Э. Циолковский, В. И. Вернадский, А. Л. Чижевский. У филозофском наслеђу руске религиозне мисли – В. Соловјев, Флоренски ПА Булгаков, Берђајев – такође преовладава линија блиска идејама руског Космизма.

Дакле, „руски космизам“ је јединствена појава у светској историји.

Руски космизам је претрпео не само целу руску духовну историју, већ је претрпео и духовну историју својих предака – Троје и Рима. Историја Русије – прича о сталној борби духовних и материјалних вредности. Русија је победила непријатеља само када су јој приоритет биле духовне вредности.

Евроазија – то је велика табла за цртање за оркестар аутентичних цивилизација посвећених иновативном духовном и технолошком пробоју.

У том контексту, представљам пут постепеног успостављања Евроазијске уније у 2012. години, користећи конструктивно искуство евроазијског јединства старо хиљадама година (свеевроазијски национализам Трубетскога), међудржавних система ЕУ, ЗНД (Заједница Независних Држава) и ЕВРАЗЕС-а.

У Евроазијској унији могу бити два главна града и центра (Северни – Санкт Петербург, Јужни – Алма-Ата).

Уверен сам да су Евроазијске Интеграције у националном интересу свих земаља, јер је Евроазија је главни глобални центар за формирање нове ноосферно-духовне цивилизације.

Први корак је направљен – је стварање Царинске Уније, јануара 1, 2010. године између Русије, Белорусије и Казахстана.

Током недавног сусрета са Дмитријем Медведевим, председник Украјине, Виктор Јанукович, такође не искључује улазак Украјине у Царинску Унију.

Евроазијске Интеграције захтева развој интеграционе идеологије засноване на духовним и моралним вредностима руске идеје великих мислилаца наше Отаџбине (М.Ломоносов, Ф.Достоевский, Н.Бердяев, Н.Данилевский, А.Ильин, В.Вернадский, Ф.Тютчев, итд.).

Развијена интеграциона идеологија ће бити прихватљива за већину и код елите (прагматичних технократа, државника, либералних патриота) и у целом друштву.

Главна компонента идеологије интеграције је развој људских потенцијала, прелазак из робне економије на економију знања, знанствена индустрија и производња, високе технологије и интензивне иновације.

У том циљу, важно је припремити глобалну информативну кампању и прославу годишњице велике Победе руског духа – 12. април 1961 – Први лет у свемир Јурија Гагарина.

Интеграциона идеја – идеја патриотизма и консолидације

У државној интеграционој идеологији Русије, потребна је идеологија интелектуалне и духовне слободе, патриотизма и државности.

Идеологија Евроазијске Уније (основне тезе):

-Традиционалне вредности

Прва тачка формирања Идеологије Евроазијске Уније – јесте оно што би се могло назвати исконске, традиционалне вредности руског народа. Данас, ове вредности се виде сасвим јасно.

-Патриотизам

То је осећај поноса према својој земљи, славној историји и достигнућима. Ово је сећање на Битке на Леду (1242), Битка код Полтаве (1709) и Курска (1943). То је тежња да наша земљи буде лепша, богатија, јача, срећнија. То је извор храбрости, постојаности и снаге народа.

Изгубивши свој патриотизам и национални понос и достојанство, ми ћемо избрисати себе као народ који је способна за велика духовна дела и задатке.

-Државност.

Русија је била, јесте и биће велика држава. Русија има дубоку историјску традицију. Држава је увек играла важну улогу у животу руског народа.
Државност – то је Александар Невски и А.Суворов, Александар Пушкин и Сергеј Јесењин, А. Матросов, и Јуриј Гагарин. Друштво очекује успостављање државности које исходи из традиције и тренутне ситуације у земљи.

У овом контексту је веома важно дело Високопреосвећеног Јована, митрополита СанктПетерсбуршког и Ладошког Превазилажење сукоба, Поруке руском народу, Санкт-Петерсбург-1995, Издавач: ЦарскоДело, (одломци)

Стр.11 Руска саборност – свест о духовном заједничарењу народа, укорењеност у заједничком служењу за опште добро, друштвена дужност.

Стр.11 државност– свест о одговорности свих за све, одговорност сваког појединца за морално здравље друштва и снагу државе.

Стр.12 државност – национална свесност народа који је преузео на себе црквену послушност и одговорност за „уздржаност“ (према речима апостола Павла) до смрти у Сатанином свету зла.

Стр.13 Свако мора да схвати да Православна Русија има непријатеље који мрзе наш народ због своју привржености Истини, због своје лојалност у верском служењу, својим хришћанским изворима и коренима.

Схватите да ако желимо да преживимо – морамо научити да заштитимо себе, своју веру, своје светиње…

С.35 Пут државотворности:

1.Јединство политике и морала.
2.Јединство народа и владе.
3.Међунационално јединство.
4.Средства државотворности

Отачаствена историја, која је тако богата друштвеним катаклизмама, искуством проверена као оружје у борби са Невољом.
 То је Сабор, црква и земљиште, а не само полазна тачка за успостављање реда на руском тлу.

Стр.48 Православна Црква – јединствен отачаствени и историјски друштвени механизам, непромењена током векова.

Стр.48 Највеће верске групе у Русији су православље и ислам. Вековима оне постоје једне поред других, али упркос многим политичким сукобима муслиманских земаља са Русијом, њихови међуверски односи увек остају добри и коректни. Руска држава уопште (за разлику од „цивилизоване“ Европе) никада није имала унутрашње верске ратове.

Стр.109 Главни правци државотворности.

1.идеолошко-философски.
2.домаћинско-економски.
3.државничко-организациони.
4.унутрашња политика.
5.спољнополитички.
6.војно-одбрамбени.
7.демографски.
8.информациони.

Стр.125 Русија ће неизбежно постати фокус, кључна тачка универзалне борбе између добра и зла, творећи бесмртну душу човека.

У савременом свету, суверена власт земље – пре свега у области информација и интелектуалних и духовних снага, морају да буду лидер у развоју и примени напредних технологија, обезбеђујући висок ниво заштите људи, омогућавајући безбедност и одбрану националних интереса на међународној сцени.

Политичке елите и људи морају да схвате да, ако желе да преживе – треба да науче да заштите себе, своје светиње!

-Духовност

У наредном историјском периоду вредности су знање, информације и комуникације. То предочава већу улогу креативности и духовности.

Русија је дужна да уђе у нову историјску еру као водећа светска духовна сила и духовна држава. Наше традиционалне духовне и културне вредности и наше конкурентске предности, у споју са кључним фактором савременог економског раста – научним и технолошким напретком, могу и треба да обезбеде решење за историјски задатак просперитета Русије у трећем миленијуму.

-Социјално партнерство

Чињеница је да су у дугој руској историји тежње ка колективним облицима живљења увек доминирале над индивидуализмом. На много начина је и огромно пространство Русије дефинисало такав став. Побољшање сопствене позиције, већина Руса повезује са колективним напорима. Овакви ставови преовлађују данас. Ово треба да узимају у обзир најодговорнији за социо-економску политику државе.

Евроазијске интеграције

Време је за савез евроазијског простора заснован на концепту Л.Гумилев, а на основу постојећег историјског искуство суживота. Идеја уједињења треба да постане идеја Дијалога Цивилизација.


Идеологија Евроазијске Уније – легура, органско сједињење Патриотизма, Државности, Духовности, Социјалног Партнерство и Евроазијске Интеграције. Од виталног је значаја омогућити овакав свет.

О оснивању Евроазијске Уније (Евроазијског Савеза)

Лидерство новог међудржавног уједињења – Евроазијске Уније – обавеза Владимира Путина. Још једна политичка фигура тог стратешког размера у Евроазији не постоји.

Уверен сам да је интеграција Евроазије у националном интересу свих земаља, јер је Евроазија главни светски центар за формирање Нооспхере и духовне цивилизације.

Кључни савезници у интеграцији Евроазије су државници САД, Кине, Немачке, Италије и Француске. Државници Русије и САД заједно су победили идеологе либералног колонијализма у августу 2008. године.

Евроазијска унија – добровољно удружење међудржавне интеграције у Европи и Азији, где је однос заснован на духовним и моралним вредностима и на основу принципа дијалога и сарадње међу цивилизацијама.

У ЕУ-2 (Евроазијска Унија), по нашем мишљењу, ми прво треба да створимо заједнички духовни и морални информациони простор, развијајући духовност и стваралаштво, истовремено блокирајући промоцију окрутности, насиља и неморала.

Такође треба да се успостави јединствено унутрашње тржиште, ублажити ограничења слободног кретања робе, капитала и радне снаге између земаља, формирати јединствени монетарни систем (заснован на руској рубљи) са једном управљачком монетарном институцијом.

Челни човек Евроазијске Уније – највиши званичник одговоран за обезбеђивање сигурности и одрживог духовног и економског развоја земаља у ЕУ-2, јесте Председавајући Колегијума лидера националних држава чланица Евроазијске Уније.

НацртДекларације о стварању Евроазијске Уније
(Евроазијски Савез – ЕС)
Децембар 30, 2012

1. Међудржавно уједињење као добровољни савез равноправних народа.

2. За сваку државу је загарантовано право да слободно иступи из савеза.

3. Приступ Евроазијској Унији је отворен за све евроазијске државе, како онима постојећим, тако и онима које могу настати у будућности.

4. Нова савезна држава заснована на основним принципима духовних и моралних вредности евроазијских народа, узајамног поштовања и сарадње међу братским народима у духовној, хуманитарној, политичкој, економској, војној, и информативној сфери.

5. Чланице Евроазијске Уније, у свом развоју се руководе на основу сопствених националних, историјских и духовно-моралних вредности.

Алгоритам
Фаза 1: До 1. јануара 2012 стварање Координационе интеграционе групе заинтересованих држава ЗНД које развијају фундаменталне законе о формирању Евроазијске Уније, односно, Евроазијског Савеза.

Фаза 2. Уједињење три државе (Русија, Белорусија и Казахстан) у Евроазијску Унију 30. децембра 2012.

Фаза 3. Приступање Евроазијској Унији Украјине и Јерменије (до 30. децембра 2013). Појава трећег центра Евроазијске Уније – Кијев.

Фаза 4. Приступање Евроазијској Унији Киргистана, Таџикистана, Узбекистана, Молдавије, Монголије, и Туркменистана (до 30. децембра, 2014).

Фаза 5. Приступање Евроазијској Унији Турске, Сирије, Азербејџана (до 30. децембра, 2016).

Фаза 6. Приступање Евроазијској Унији неких других земаља (до 30. децембра, 2020). Потенцијално стварање четвртог центра Евроазијске Уније – Београд (Србија).

Идеја Евроазијске Уније – је руски концептуални одговор на изазове глобализације. Русија треба да постане духовни лидер света, на основу идеје Православља, руског космизма и свеевроазијског национализма.

Времена да се превазиђе глобална криза нема пуно – до децембра 2012.

Искрено се надам да ће се 30. децембра, 2012 догодити стварање Евроазијске Уније.

Надам се да ће на америчким председничким изборима у новембру 2012. године победити представник народног покрета Чајанка – „Tea Party“ (као што је конгресмен Рон Пол из ове организације, или можда његов син, победио на конгресним изборима у САД 2. новембра, 2010).

Покрет Теа Парти је покрет правих америчких родољуба.

 Након чега ће НАТО престати да постоји, а америчке трупе ће бити повучене из Немачке, Ирака и Авганистана, активности система Федералних резерви, створеног 1913. године, ће бити прекинуте.

То би значило да ће се у САД-у десити Друга Америчка Револуција, револуција против издајничких и похлепних делатеља „либералног колонијализма“ – израбљивача, дилера дроге, душеубица, бездушних информационих манипулатора и финансијских шпекуланата.

То ће уједно одржати и Европску Унију и надам се да ће Русија бити духовни лидер света и језгро уједињења Евроазије.


Будуће спасење света зависи од будућности Русије!
А будућност Русије – јесте интеграција Евроазије!

Извор: Двери