Протојереј Велибор Џомић: Чедин колач

Не. Ако сте, судећи по наслову ове колумне, помислили да се после  фамозног такозваног „хиландарског колача“ појавила слична превара, онда  се грдно варате.  Превара са „хиландарским колачем“ служила је за духовну  превару православних Срба, а Чедин колач, који је објављен у медијима, по свему судећи служи за нову политичку превару Срба. Наиме, прочитах ових дана у штампи да је лидер ЛДП-а Чедомир  Јовановић са породицом прославио Аранђеловдан као своју крсну славу. Као  свештеника, само може да ме радује повратак сваког отуђеног Србина у  окриље своје Мајке Цркве. Међутим, на овом случају треба мало застати и  размислити. Јовановић се, према потреби, и враћао Цркви и бежао од ње.

 Сећам се Чедомира Јовановића како се у зрелим годинама крстио у манастиру Острогу, али му то није сметало да потом јавно блати архијереја који га је крстио. Навиру ми сећања на бројне Јовановићеве  јавне клевете против Српске цркве. Сећам га се како је, непосредно пред  5. октобар, шпартао по Ибарској магистрали, носећи Србима на Косову и Метохији помоћ. Потом је заборавио и Косово и Србе и сада тражи – преокрет! Некада је то све чинио ради политичке обмане православних Срба, а потом се окренуо ка стицању јефтиних политичких поена међу мондијалистима, атеистима, женама у црном и сличним отуђеницима.
Новинари подсећају на ранију Јовановићеву изјаву: „Слава је део традиције у мојој породици и трудим се да тај интимни и племенити тренутак сачувам за круг својих најближих. Превише је естрадизације и  непотребних контроверзи, које прате чак и обичаје код нас у протеклих 20  година“. Ако је све то тако, онда не могу а да се не запитам одакле се на „лицу места“ створише фоторепортери и новинари баш у моменту док  Јовановић окреће славски колач у манастиру. Где су били прошле године? Како је могуће да његово бројно обезбеђење није реаговало како би шефу помогло да „тај интимни и племенити тренутак сачува за круг својих  најближих“? Ако је Јовановић слави Крсну славу онда се питам зашто  сатанизује Српску цркву кроз коју су његови преци и примили Крсну славу? Јавност можда и не зна да су Јовановићеви партијски пулени у Културном центру на Чукарици одмах после преузимања управе у овој установи укинули  дивну црквену трибину која се годинама одржавала у том простору. Укинули су је тако што су забранили коришћење сале која припада свим  грађанима, па и верницима.
Одговор је више него јасан – приближавају се избори. А на изборима  није важно ко гласа, него само за кога гласа. Зато су фоторепортери и  позвани не би ли који глас православних верника на пролеће залутао у  кошарицу ЛДП-а и допринео – преокрету и издаји Косова и Метохије.
Ако је Крсна слава, како тврди, део традиције његове породице, онда морам да кажем и да је Косово део традиције сваке српске породице и  сваког честитог православног Србина. Зашто онда Јовановић тражи преокрет и одриче се Косова и Метохије? Не знам да ли се запитао шта ће бити  Срби ако пристану на његов позив и политички програм за издају Косова и  Метохије као свог темеља и најдубље традиције. И како догодине мисли да слави Аранђеловдан без Косова и Метохије?



Извор: ИН4С