- Старче како би требало да гледамо
на човека који нам чини неправду?
- Како да гледамо? Као на неког свог
великог добротвора, који даје залог у Божију штедионицу. Чини нас богатим за
вечност. Зар је то мала ствар? Зар да не волимо своје добротворе? Зар да им не
исказујемо своју благодарност? Исто тако би и онога ко нам наноси непријатности
требало да волимо, да му благодаримо, јер нам чини добро за вечност. Неправедни
трпе неправду у вечности, а они који непраду примају радосно, у вечности бивају
оправдани.
Неки
побожан породичан човек, доживео је многе непраде на послу. Али он беше веома
добар, и све је трпео без роптања. Дошао је једном у моју келију, и све ми то
испричао. Потом ме је упитао: ''Шта ми ваља чинити?'' ''Овако чини'', рекох му.
''Уздај се у божанску правду и божанску надокнаду, и трпи. Ништа није узалуд.
Тако ћеш уштедити у Божиојој штедионици. У другом животу сигурно ћеш примити за
све то што си прегурао у овом животу. Али знај да добри Бог и у овом животу
исплаћује оног ко трпи непраду. Ако не увек њега самог, свакако ће исплатити
његово дете. Бог зна. Промишља о свом створењу''
Ако
неко претрпи до краја, ствари ће доћи на своје место. Бог све устројава.
Потребно је трпљење без логике. Пошто Бог све види, све прати, треба се свецело
Њему и предати. Видиш, Јосиф (Пост. 37, 20 и даље.) ништа није рекао када су га
браћа продала као слугу. Могао је да каже: ''Ја сам њихов брат'', али није, па
је после проговорио Бог учинивши га владарем. Али ако неко нема трпљења, то је
мучење Увек жели да му се ствари дешавају онако како то њему одговара. Наравно,
мир никада не налази, нити му се дешавају ствари онако како би то он хтео.
Ако
неко трпи непраду у овом животу, од људи или од демона, Бог не брине, јер
неправда души доноси добитак. Много пута кажено да нам је учињена неправда, а у
суштини ми чинимо непраду. Зато пазимо, како бисмо сами себе ''уловили''.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Бог је на страни праведног човека
- Зашто старче?
- Када је неко осељив, а налази се у
суровом окружењу које му загорчава живот, како да издржи? Или треба да псује,
или нешто слично, или да оде. Али не може ни да оде, јер од нечега мора да се
живи. Газда му каже: ''Имам поверења у тебе, јер не крадеш. Али, ипак, треба да
између оног доброг, ставиш и нешто труло. Мећу добре бале сена, стављај и
понеку трулу!'' Поставља га за шефа да би га задржао, али треба да ради тако,
да га овај не би избацио са посла. После овај сиротан не може више ни да спава,
почиње да пије таблете. Знате ли шта трпе ови јадни људи? Какве тешкоће, какве
принуде од стране својих газди сусрећу многи на послу. Загорчавају им живот. Да
оставе посао? Имају породицу. Да остану? Проблеми. Ни напред, ни назад; оба
пута су уска. Дође човеку да пукнеод муке. Трпи, бори се.
Док
неко обавља сав посао, његов колега долази само да би примио плату. Познајем
човека који је био директор. Када су се ствари промениле, сменили су га.
Поставили су другог који је био из њихове партије, а који није имао завршену ни
средњу школу. Поставили су га за директора, али он посао није знао, па тако ни
оног претходног нису могли да поставе на неко друго место. Дакле, шта су
учинили? У исту просторију ставили су још један радни сто! Посао је завршавао
стари директор, а нови је седео; цигаре, кафа, разговори... Безобразлук! Овај
још и није био баш много бистар, па је говорио све што би му пало на памет, а
одговорност је, опет, сносио стари директор. На крају је, јадник, био принуђен
да оде. ''Можда треба да идем негде другде. Просторија је мала; нема места за
два радна стола. Боље је да ти останеш овде'', рекао му је, устао и отишао, јер
му је живот загорчао. И то није било тек за један, два дана. Сваког дана имати
таквог човека над главом, то је право мучеништво!
Праведног
човека обично изгурају на последње место, или му, чак, одузимају положај. Чине
му непраду, газе га - ''газе преко лешева'' - не каже ли се тако? Али колико га
људи гурају наниже, толико га Бог подиже као плуту. Потребно је много трпљења.
Трпљење разјашњава многе ствари. Онај ко хоће да живи врлински, и да буде
честити у своме послу, било да је радник, троговац или нешто друго, треба да
има у виду да ће када започне посао доћи дотле да нема да плати ни порез ако
има продавницу, како би стекао благодат Божију. Само, то не треба да чини са
циљем: ''Дођем ли дотле, имаћу касније муштерије!'' У том случају Бог му неће
помоћи. Али кад каже: ''Живећу по Богу, нећу чинити неправде, рећи ћу да ово
кошта педесет драхми, а оно двеста драхми'', Бог га неће оставити. Међутим,
неко други ће оно што овај продаје за педесет драхми, продати за петсто драхми,
о обогатиће се. Али на крају ће ова варалица доћи дотле, да нема да плати ни
порезе, и затвориће своју радњу, јер ће људи све то осећати. Насупрот томе,
овај честити човек неће моћи у радњи да се снађе од толиког посла, због
муштерија које ће имати; стално ће најмити помоћника! А у почетку ће имати
искушења. Када добар човек прима искушења из руку злобних то је као да пролази
кроз чишљару (ручна или механичка машина којом се чешља и чисти вуна).
Бог
не благосиља дела оног ко сарађује са ђаволом, са злом. Све што људи раде у
злу, не напредује. Може само да изгледа да напредује, али ће на крају да се
сруши. Најважније је тражити Божији благослов за све шт се ради. Бог је на
страни праведног човека. А кад има још и мало смелости пред Богом, тада се чуда
творе. Када неко живи по Јеванђељу, стиче права на помоћ Божију. Корача са
Христом. Шта ћеш? Има права на то. Суштина је у томе. Више не треба ничега да се боји. Оно што је битно
јесте да се Христос, Богородица и свети успокојавају сваким нашим делом, и тада
ћемо имати благослов Господњи, Богородице и наших Светих, а Дух Свети ће
отпочинути у нама. Честитост је узвишенија од часног крста. Ако неко није честит,
а има часни крст, као да ништа и нема. А ако неко нема часни крст, али је
честит, добија помоћ Божију. А ако још има и крст, онда!...
Нема горе ствари од неправде. Шта
год да радите, гледајте да радите са Божијим благословом.
Из књиге ''С болом и љубављу савременом човеку''
----------------------------------------------------
Неправда је велики грех (први део) - Старац Пајсије Светогорац
----------------------------------------------------
Неправда је велики грех (први део) - Старац Пајсије Светогорац
Нема коментара:
Постави коментар