погубност греха од ког човека само љубав и смирење могу спасити у оквиру предавања„Гордост- капија раја“, одржаног у Ваљевској гимназији у организацији Црквене општине при Саборном храму Васкрсења Христовог са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија
Ако некога оговарамо, сведочимо да немамо љубави према
ближњем и тиме кршимо једну од две највеће заповести- о љубљењу ближњег. Господ
Христос нас је позвао да имамо љубави и према непријатељима, подсетио је јереј
др Сава Милин на неке од темељних принципа на којима се заснива живот
хришћанина који, употпуњени са смирењем- врхунском врлином која убија гордост,
воде човека ка Царству небеском.
Људи препознају гордост као надменост, охолост и сујету, те
приписивање себи свега што је дар Божји- лепота, интелект, материјално
богатство и сл. Пут до ње почиње преједањем и опијањем. Наиме, указао је др
Милин, потреба за храном и пићем је примарна, али претерано уживање у њима води
у грех стомакоугађања, из ког проистиче потреба за блудним радњама. Ако човек
дозволи да се грех развија, пред њим је искушење среброљубља, будући да је за
остваривање телесних жеља потребан новац. Колико год да човек има новца, увек
му се може учинити да неко други има више и ту се јавља униније, односно
депресија, а за њом мржња и гнев према ономе ко зарађује више. Грех властољубља
произлази из наведеног, а све заокружује гордост- де факто највећи грех,
истакао је предавач.
- Греси
преједања, опијања, блуда и други базирају се на природним људским
потребама, на телу. Као такви, они су ипак пролазни. Прође нас жеља за
храном. Годинама човек схвата да је то само потреба да будемо живи и могу
да поједем нешто што не волим… Али, греси властољубља и гордости трају док
је човек жив. Ми смо имали племените владаре. Велики жупан Стефан Немања
се повукао и отишао у манастир, постао Симеон Мироточиви. Свети Сава се
повукао са свог архиепископског престола и предао га Арсенију Сремцу. То је
показивање да знамо меру својих моћи и да се васпитавамо смирењем- на
примеру великана српске историје и духовности др Сава Милин је објаснио
ретко одсуство гордости и властољубља међу људима који су били на високим
друштвеним положајима.
Објашњавајући даље феномен гордости, он је навео пример
ђавољег отпадања од Бога. Наиме, то отпадање се није догодило услед преједања
или блуда, већ управо из потребе да се буде једнак Творцу, односно због
гордељивости. Такође, први прародитељски грех Адама и Еве проистекао је такође
из гордости. У свакодневном животу, горде људе можемо препознати у онима који
дају савете свима, тешко се извињавају…То је деструктивна особина, јер нико не
воли хвалисаве људе, констатовао је предавач. Од 30 ступњева у „Лествици“,
чувеном делу Светог Јована Лествичника, чак три се баве гордошћу и оговарањем,
једном од опасности у које гордост може да одведе. Као исказ гордости, Свети
Јован је наводио облачење човека у свилу и скупе хаљине. Али, пред тим
искушењем може пасти и онај који носи „рите и крпе“, будући да је својеврсна
гордост и доживљај себе као супериорног над онима који теже естетици, приближио
је др Сава Милин финесу у расуђивању великог оца Цркве о „почетку и крају свих
зала“, које се манифестује једнако уживањем у луксузу и претераној скромности.
Такође, инсистирање на строгоћи поста, немогућност да се поднесу сопствене
грешке и потреба да људи мисле лепо о нама воде у гордост. Наравно, природно је
да желимо да смо допадљиви, али пре свега требало би људима да прилазимо са
љубављу и смирењем, да не осуђујемо, не узимамо на себе Божју улогу, а изнад
свега да благодаримо на даровима које нам је дао и поштујемо Његову разноликост
у стварању, закључио је јереј др Сава Милин.
Нема коментара:
Постави коментар