Породични живот и нови односи: Хоће ли АИ ослабити или ојачати породицу?

Вештачка интелигенција више није тема научне фантастике, већ свакодневна стварност – од телефона и кућних апарата, до посла, школе и медицине. Како се продужава животни век, а све више

рутинских послова препуштамо машинама, природно је да се запитамо: шта ће бити са породицом, браком и односима међу људима у таквом свету.​

Два сценарија будућности породице

Док једни аналитичари предвиђају да ће људи све чешће живети сами, јер нестаје економска потреба да се дели домаћинство, други верују да ће управо технолошки напредак омогућити јачање великих породичних заједница. Наизглед је реч о супротним сликама, али обе полазе од исте чињенице: роботи и алгоритми преузимају све већи део рутине, а човек добија више слободног времена.​

У првом сценарију, појединац више не „мора“ да се жени, удаје или живи са неким да би преживео, јер му је техника довољна за комфор, сигурност и друштво. У другом сценарију, људи управо ту слободу од рутине користе да би више били са својима, да би неговали односе, проводили време са децом и старима и оживели чувене „шире“ породице које данас скоро нестају.​

Негативне стране: удобна усамљеност и лажна близина

Једна од највећих опасности јесте нормализација „удобне усамљености“ као идеала. Ако АИ асистенти и кућни роботи могу да обезбеде храну, чишћење, забаву и чак „разговор“, човек може доћи у искушење да избегава све односе који траже труд, жртву и компромис – дакле управо оне односе у којима се расте као личност.​

Друга велика замка је емоционално везивање за интелигентне системе. Како алгоритми постају све бољи у препознавању и „огледању“ емоција, постоји ризик да неки људи почну да замењују стварне односе са људима односом са системом који увек слуша, не замера и прилагођава се нашим жељама. Такав однос може да ослаби спремност на трпљење и праштање у браку и породици, јер стварни човек никада не може бити „савршено подешен“ као програмирани асистент.​

Позитивне стране: више времена за ближње

С друге стране, исте ове технологије могу постати благослов ако се правилно употребе. АИ може да преузме многе тешке и досадне послове – од администрације и логистике, до дела кућних обавеза – ослобађајући родитељима време за децу, супруге једно за друго и породицама простор за заједничке тренутке који граде љубав и поверење.​

Продужетак животног века уз боље здравље отвара могућност да бака и деда буду стварно присутни у животу унучади, не само формално. Уместо да свако живи затворен у свој стан, појављује се прилика да се обнављају веће породичне заједнице, где се генерације међусобно помажу, а млађи не носе све терете сами.​

Кључна питања за хришћанску породицу

За хришћанина, суштинско питање није да ли ће свет користити АИ – то је већ извесно – него како ће се у том свету сачувати лице ближњег и свест о томе да је човек икона Божја. Ако у центру породице остане Христос, а не комфор, онда ће се и технологија стављати у службу љубави, а не уместо ње.​

То практично значи да ће породица свесно правити места за стварни сусрет: за заједничку молитву, разговор, трпезу без екрана, посете, помоћ старијима и сиромашнима. АИ може да помогне око посла, путовања, здравља и организације, али не сме да преузме место супружника, детета, родитеља или духовника – јер ту место припада живом човеку, а не алгоритму.​

Полагано, али пресудно преображавање

Стручњаци очекују да се ове промене неће догодити преко ноћи, већ постепено, под утицајем ширих друштвених трендова, културе и вредносних система. Управо зато нема простора ни за панику, ни за наивни оптимизам – већ за трезвено расуђивање и будност: увођење нових технологија, али и чување онога што нас чини људима.​

Будућност породице са АИ неће бити једнака за све, нити унапред одређена. У неким домовима технологија ће бити повод за даље удаљавање и хлађење односа, а у другима ће постати скроман слуга који омогућава да се више живи – не виртуелно, него стварно, лицем у лице, у љубави и заједништву.

„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi